Benchmark Redakcija
Tokom evo skoro šestogodišnjeg rada Benchmark sajta bavili smo se različitim načinima izveštavanja: počelo je od dnevnog izveštavanja, zatim testova računarskih komponenti, da bi vremenom došli u (moram napomenuti prijatnu ) situaciju da izveštavamo i sa bitnih događanja u IT industriji. Počelo je sa praćenjem nastupa poznatih inostranih kompanija na našem tržištu, nastavilo se našim prisustvom na velikim manifestacijama u organizaciji najvećih domaćih distributera računarske opreme, najveći svetski sajam i hodočašće do Hanovera postalo je već deo naše tradicije da bi se na kraju eto našli i u prilici da izveštavamo i sa velikih svetskih prezentacija poznatih proizvođača.
Od demokratskih promena u Srbiji pa na ovamo, mnoge poznate strane kompanije uspele su da se kod nas pozicioniraju otprilike adekvatno pozicijama na svetskom tržištu. Neke od njih su “debelo” premašile te okvire a firma pod imenom HP (nekima u srcu još stoji čuveno Hewlett Packard) svakako je jedna od onih koje imaju sve razloge za zadovoljstvo svojim uspešnim poslovanjem. Već godinama štampači, skeneri, ploteri, desktop, notebook i PDA računari a u poslednje vreme i digitalne kamere čvrsto drže mesto na samom pijedestalu ili tik uz njega. Distribucija HP programa postala je stvar prestiža za najveće domaće distributere: tržište naprosto guta sjajne proizvode ovog proizvođača a rad domaćeg ogranka HP-a takođe je za svaku pohvalu. I definitivno nema predstavništva neke od stranih kompanija koje je okupilo toliki broj stručnjaka a rezultat timskog rada svakako su i uspesi koje HP postiže na tržištu Srbije i Crne Gore.
Navikli smo već na mnogobrojna dešavanja namenjena dilerima HP opreme na domaćem tržištu ali je svakako vredna pomena i dužna pažnja koju ova kompanija poklanja nama, novinarima. Kruna svega jeste poziv na ovogodišnji ” Experience Technology”, HP Lab University 2005, okupljanje koje bi moglo i da se nazove imenom “kuda plovi HP brod”? Plovi sigurno daleko jer je i destinacija na kojoj se iskušavanje tehnologija događalo vrlo daleko: u pitanju su Tenerife, Španija.
Pet dana prethodne nedelje, i dva novinara iz SCG dobila su priliku da se nađu na ovom ekskluzivnom mestu: potpisnik ovih redova kao predstavnik Bench Market & Benchmark sajt(ov)a odnosno svima dragi kolega Vladimir Radojčić alias Bili, čovek zvani “najlepši osmeh domaćeg računarskog novinarstva” 🙂 – predstavnik popularne domaće TV emisije namenjene računarima i informacionim tehnologijama E-TV.
Reportažu naravno radim u našem uobičajenom, opuštenijem maniru jer smatram je to jedini put da vam na pravi način predočim makar delić onoga što smo tokom prethodne nedelje doživeli sa HP-om na ovom nezaboravnom dešavanju na Tenerifima.
{pagebreak}
{pagebreak title=”Dolazak na Tenerife”}
Nisam siguran da mnogi baš znaju gde se nalaze Tenerife, najveće ostrvo u nizu čuvenih Kanarskih ostrva…nemojte ih na mapi tražiti u Sredozemnom moru desno od istočne španske obale i Barcelone. Tu ćete možda nabasati na ništa manje poznate Palma de Maiorku ili Ibizu. Canarian Islands su mnogo, mnogo dalje….gledano na mapi sveta levo od zapadne obale Afrike a po visini posmatrano, skoro na njenoj sredini. Reč je o zaostavštini nekada svetski poznate, moćne osvajačke flote Španije koja nam je otkrila i mnoga druga lepa mesta, znate već koja 🙂 Tenerife su inače omiljena destinacija u prvom redu britanskih turista, pa na aerodromu na samom ostrvu možete pročitati dugi niz gradova odakle avionima stižu reke turista: London, Manchester, Leeds, Newcastle, Edinburgh, Cardiff, Dublin,etc…
Za nešto više od dve godine, pružila mi se prilika da po drugi put posetim jednu prezentaciju na ovom fantastičnom ostrvu: u februaru 2003. godine sada posustali proizvođač matičnih ploča i VGA kartica, Chaintech, predstavio se novinarima na ovom istom mestu, čak je i neverovatni hotel Bahia del Duque bio isti!
Povukao bih paralelu između ta dva dešavanja, jedinu doduše, pošto je "kalibar" i bilo kakvo poređenje ovih dveju kompanija zaista neumesno: obe kompanije se već par godina ne predstavljaju na najvećoj svetskoj smotri računarske opreme, Cebitu u Hanoveru. Jednostavno, marketing manageri procenjuju da je takav način predstavljanja javnosti postao deplasiran te da se marketing fondovi mogu preusmeriti i u neke druge tokove, što i sam svakako moram ovom prilikom u potpunosti pozdraviti :). Keep the good job…
Ukoliko zanemarimo probleme oko dobijanja španske vize gde će vam zatražiti porodično stablo, prosek ocena na polugodištu petog osnovne, procenat leukocita u krvi i da li ste platili porez :), te brige do bukvalno poslednjeg momenta da li ću uopšte zbog toga sesti u avion – sve ostalo je bilo na vrhunskom nivou pa zato, krenimo redom…
Redovnim letom kompanije Lufthansa, rano ujutru 27. juna, leta gospodnjeg dve-hiljade-petog, Bili i Peca kreću put Frankfurta gde će se u popodnevnim časovima pridružiti ostalim novinarima iz EMEA regiona (Europe, Middle East, Africa) na specijalnom čarter letu koji će nas odvesti u susret najnovijim dostignućima kompanije HP. Vremena u Frankfurtu imamo sasviom dovoljno, nekih šest sati, pa odlučujemo da ipak privremeno napustimo ovu impozantnu vazdušnu luku i makar na sat-dva "skočimo" do samog grada.
Kada smo već kod frankfurtskog aerodroma koji je još uvek jedan od najfrekventnijih aerodroma na svetu…pogled na tablu za letove sve govori: za dva i po sata prebrojali smo ih ravno 100! To znači da u svakom minutu makar jedan ili više aviona doleti ili sleti na ovaj aerodrom…
Naravno, odmah u šoping zonu i obilazak robnih kuća a naročito poznatih Media Markta i Saturna gde se uglavnom bavimo poređenjem cena tehničke i računarske opreme sa onima u Beogradu, te prilika za SONY bolesnika da makar pogledom utoli glad za svime onime čega u Beogradu nema. Bretzen iliti nemačke perece nisu ništa naročito, makar ne onoliko koliko Švabe o njima pričaju…klopamo i trk nazad na aerodrom. Meni je jedanput avion u Nemačkoj već pobegao za dlaku i "Sorry, it ‘ s too late" više ne želim da čujem 🙂
Stajemo u red za čekiranje karata za HP-ov let u organizaciji kompanije Condor (Thomas Cook), gde upoznajemo i naše domaćice iz kompanije HP: marketing managere HP-a za Hrvatsku (Koraljka Bošnjak) odnosno Bugarsku (Teofana Ivanova). Boarding time je već tu i oko 300 novinara se ukrcava u sjajni Boeing 767-300: bez želje da omalovažim domaćeg avio prevoznika ali red je za odluku kojem će se carstvu privoleti; Amerika ili Evropa. Čisto da ne dolazimo u situaciju da molimo Boga da sve bude u redu…
Avion je paaaa, malo je reći sjajan što možete i videti na priloženim slikama. Sve miriše na novo a čak su i nasloni za glavu za ovu priliku bili u znaku HP-a. Let uglavnom prijatan ako zanemarimo lelujanje pri sletanju na Tenerife, ali svakako da smo tokom njegovog trajanja uživali; slušanje muzike možda i nije novitet ali kamera ispod aviona koja omogućava direktan prenos poletanja i sletanja na monitorima u putničkoj kabini, te neprekidne informacije na monitorima o trenutnom položaju aviona na mapi, brzini i visini leta, vremenima od poletanja do presotalog za sletanje, svakako jesu!
Konačno stižemo na aerodrom Teneriffe South (što logično znači da ima i North 🙂 i od tog momenta se apsolutno prepuštamo jednoj, pa skoro savršenoj organizaciji. Sve je isplanirano, sve se zna, satnica je precizna, detalji pažljivo objašnjeni – tako se to radi i tako to radi HP. Već na samom izlazu sa aerodroma, čekaju nas koverte sa detaljnim uputstvima i bivamo razvrstani po hotelima – Gran Bahia del Duque odnosno Gran Tacande.
Autobusima stižemo do našeg odredišta već za dvadesetak minuta…dobrodošlica je već spremna.
Sve je unapred pripremljeno…stolovi su razvrstani po abecednom redu i preuzimanje elektronskih kartica (ključeva od soba naravno nema, to je odavno prevaziđeno) traje ne više od pola minuta: odavno se već zna gde ko treba da ide. Za drugim stolom čekaju nas HP rančevi (na svakome se naravno nalazi ime i prezime novinara) u kojima se nalaze koferčići sa nizom korisnih informacija te detaljnim predstavljanjem svih predavača na ovom eventu.
Istovremeno potpisujemo NDA (non disclosure agreement) kojim preuzimamo odgovornost da slike odnosno informacije o pojedinim uređajima koji uskoro treba da se pojave na tržištu nećemo plasirati u javnost pre određenog roka. To je već uobičajen način da se proizvođači zaštite od neplaniranog odliva informacija a da opet, novinari pri svemu tome ne ostanu uskraćeni za vrlo korisne informacije.
I to nije sve…na samom ulasku u hotel, "zadužujemo" torbice u kojima se nalazi HP 817 foto aparat odnosno HP IPAQ PDA uređaj sa kompletnom agendom dešavanja na eventu, uređaji koje će svaki od 350 prisutnih novinara imati na raspolaganju tokom četvorodnevnog boravka na Tenerifima. Na sve se misli kao što se da videti…
Ne želim da se čitaoci "ubedače" previše ali moram nešto reći i o samim hotelima u kojima smo bili smešteni. Većina hotela na Tenerifima ima makar četiri zvezdice i sveukupno gledano prosek je izuzetno visok. Gran Tacande u kome je određeni broj novinara bio smešten takođe je veoma luksuzan (5 *) ali Bahia del Duque je ipak nešto posebno. Radi se o najboljem hotelu na Tenerifima i članu grupe najboljih hotela na svetu. Koncepcijom je vrlo neobičan i karakteriše ga veliki broj nezavisnih zgrada izgrađenih u neobičnom stilu, a sve su povezane stazama koje prolaze pored mnogobrojnih bazena povezanih kaskadama. Stvarno se može reći pravi raj na zemlji…
Evo i kako izgleda soba u hotelu Bahia del Duque…ove godine mi se posrećilo da se moja soba nađe u tek izgrađenom delu "El Mirador". Luksuz na sve strane, svakom detalju je poklonjena pažnja a zadovoljstvo svakako ima i svoju cenu: noćenje sa doručkom košta u proseku oko 400 (i slovima: četiri stotine) evra!!! Nemojte misliti da je to mnogo: možete ovde iznajmiti i luksuzni apartman sa batlerom po ceni od skoro 6k evra per night 🙂
Već je skoro 9 uveče ali dan traje ovde skoro do 23 h; luksuzna večera je već pripremljena, naravno klopa je poslužena u jednom od barem desetak različitih restorana ovog hotela. Naravno, večera je napolju, vreme je pa skoro savršeno. Tenerife imaju zaista fantastičnu klimu koja je skoro ista tokom cele godine i svoju popularnost splet Kanarskih ostrva najviše duguje upravo svojim klimatskim uslovima. Čak i tokom leta temperatura ne dostiže neke ekstremne vrednosti a primera radi, prilikom mog prethodnog boravka na ostrvu pre dve godine, i u februaru mesecu bilo je nekih 22 – 24 stepena pa smo čak i ronili u okeanu. Zanemarimo li afričke zemlje poput Tunisa na primer, evropljani teško da imaju bližu destinaciju ukoliko žele da "trknu" na kraći odmor…
Na večeri se već formiraju "klanovi" tako da i mi svoje mesto pronalazimo za komšijskim stolom: sa nama su predstavnici Bugarske, Bosne, Hrvatske…repertoar je neverovatan pa čak i najveći baksuzi bi pronašli desetak odgovarajućih jela… Ne odolevamo da skočimo i do samog grada Las Americas, kome je do spavanja na Tenerifima? Naši hoteli su malo odvojeni od tog urbanijeg dela što i nije nikakvo čudo. Luksuzni turizam je usko povezan sa željom da se malo odvojite od gužve…
Sezona očito još nije krenula, jako je malo ljudi u restoranima i na ulicama, verujem da će slika za samo desetak dana biti potpuno drugačija. Broj hotela je ogroman i potpuno fascinantan, skoro da su naslonjeni jedan na drugi. I novi se grade neverovatnom brzinom, gradilišta se penju visoko uz planinu, skoro nebu pod oblake. Teško je proceniti koliki su kapaciteti ali pogled sa mora na desetak kilometara obale je spektakularan. Nadam se da neću lupiti i ostati živ ali sigurno preko 100 hiljada kreveta je na raspolaganju.
Apsolutno svi (do jednog) trotoari su popločani, radnje su izuzetno luksuzne, prisutni su mnogi poznati svetski brendovi a najviše je svakako parfimerija. Tenerife su bescarinska zona pa je ovde šoping jedna vrlo popularna disciplina za turiste. Na reklamama se nalaze isključivo čuvena imena kao što su Cartier, TAG Heuer, Swarovski, Chopard, itd….pa ko voli nek izvoli…
Vreme je za spavanje…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Drugi dan”}
Drugi dan
Ustajanje ranom zorom…u pola 8! Rekao bi neko da i nije prerano ali ovde sviće oko 7, Tenerife su u drugoj vremenskoj zoni pa tako sunce počinje da prži tek tamo negde oko 11 sati. Doručak je u 8 a već u 9 očekuje nas pozdravna reč na velikom skupu. Hajde da kažemo nesto konačno o zvaničnom delu manifestacije…
Smisao ovakvih event-ova je višestruk i mnogi imaju suštinski potpuno drugačije poglede na njih. Jedni će reći da firma organizator želi da najavi nove tehnologije ili nove uređaje, drugi opet da organizator jednostavno želi da se dodvori novinarskom establishmentu, treći pak da se radi o čistoj demonstraciji sile, četvrti…
Kako god bilo, naziv koji je HP dao ovoj manifestaciji a to je "HP Lab University 2005 – Experience Technology" svima nama treba da posluži kao reper kojim putem je krenuo ovaj veliki proizvođač ili kako kaže PR menadžer domaćeg ogranka HP-a, gđica Jelena Anđelić (inače najzaslužnija što su se Bili i Peca brčkali u okeanu :), ova manifestacija treba da pokaže "kuda plovi HP brod". Da bi to sve saznali, ispred HP-a su se novinarima tokom trodnevnih dešavanja obratili najbolji stručnjaci koje ova kompanija ima. Naročito imponuje to što ovoga puta nisu bili marketing menadžeri već ljudi iz fenomenalnog R & D tima ove kompanije, znači članovi posebnih ekipa koji razvijaju nove tehnologije, nove uređaje.
Veliko zasedanje, da ga tako nazovem, započelo je uvodnom rečju gospodina David Bull-a koji je bio voditelj "programa". Reč je o engleskom televizijskom voditelju koji inače vodi emisiju namenjenu nauci i tehnologijama. Pravo je zadovoljstvo bilo gledati kako neko profesionalno obavlja svoj posao i žao mi je što ovdašnji TV voditelji to nisu mogli da vide. Besprekorna dikcija, vrlo dobro poznavanje materije, ni trunke zbunjenosti, zamuckivanja, dobro poznati engleski smisao za humor, sjajna sposobnost za improvizaciju, impresivno! On je na "pozornicu" pozvao gospodu Frank Cloutier-a (Chief Technology Officer Imaging and Printing Group) i Phill Darnell-a (Vice President and General manager, EMEA marketing) sa kojima je na "preinstaliranoj" 🙂 sofi jednostavno diskutovao o novim HP tehnologijama. Tokom njihove diskusije, na projektorima smo u svakih 30-ak sekundi mogli da vidimo delove citata onoga što su oni ovom prilikom izjavili. Više je bilo reči o nekoj globalnoj priči bez nekih posebnih pikanterija, osim što smo imali prilike da vidimo novi Google servis koji će (uz HP-ovu pomoć) uskoro startovati. Sve to je prikazano na specijalnom touch screen ekranu gde se objektima bukvalno rukom manipulise. Demonstracija deluje odlično: krenulo se od mape sveta, gde kao da rukom pomerate predmete sa stola, definišete željenu akciju. Poenta priče jeste da će neki satelitski snimci koji su doskora bili strogo čuvana tajna, od sada biti dostupni svima na mreži…
Po završenoj uvodnoj prezentaciji, uz prigodno posluženje napravljena je izložbena postavka novih HP uređaja. Na žalost, slike jednostavno ne smemo prezentovati na sajtu zbog već u ovom tekstu pominjanog NDA-a, ali možemo slobodno reći da je za naredni period ovaj proizvođač pripremio pregršt novih uređaja, naročito kada su u pitanju novi štampači, skeneri, all in one uređaji. Te nove uređaje možemo očekivati tokom leta dok nam u ranu jesen stižu i nove digitalne kamere te laserski štmapači.
HP je za ovaj event pripremio čak 18 različitih prezentacija svrstanih u poprilično različite kategorije. Kad kažem različite onda tu mislim ne samo na one uobičajene prezentacije kakve bi se možda mogle predvideti na jednoj ovakvoj manifestaciji a tiču se noviteta iz ponude proizvođača. HP je ovom prilikom vrlo veliku pažnju posvetio fotografiji i zbog toga su na ovaj event doveli svetski priznate fotografe, imena kao što su Douglas Kirkland na prvom mestu, ali imena kao što su Elliott Landy, Yves Chaudouet…Stoga na Tenerife nisu pozvani samo IT novinari već i fotografi, novinari lifestyle ali i dnevnih novina i magazina…
Svako od novinara je još prilikom prijave za event, na specijalno za ovu priliku pripremljenom sajtu mogao da odabere 5 prezentacija koje će pohađati tokom trodnevnih predavanja. Prezentacije u proseku traju tri časa i dešavaju se pre i posle popodne. O onome što smo propratili, na posebnoj stranici…
Utorak, 28. jul uveče bio je određen za posetu "Piramides de Guimar" koje se nalaze na 50-ak kilometara od naših hotela.
O čemu se zapravo radi…jedan norveški naučnik se dugi niz godina bavio poređenjem piramida u Egiptu i građevina sličnog koncepta u Meksiku. Nekako na pola puta vazdušnom linijom gledano nalaze se Tenerife gde su pronađene slične građevine te je ovaj naučnik koji je u potpunosti posvećen ovoj temi odabrao piramide iz Guimara kao svoje stalno prebivalište gde je napravljena i neka vrsta muzeja. Pošto smo se u mimohodu 🙂 upoznali sa ovim neobičnim i moram priznati ne previše spektakularnim građevinskim poduhvatom te odgledali 20-minutni film o ovom mestu, prešli smo na večeru koja je postavljena u ogromnom šatoru…
Sjajan i vrlo neobičan ambijent a ex SFRJ ekipa se ponovo našla za jednim stolom. Ukoliko je meni bio test jesmo li za Evropu, ispit svakako nismo prošli :). Fancy večera, nedefinisana čorbica sa komadićima hleba, poluživa riba, low lewel pečena pačetina u čudnom sosu i nedefinisani dezert bio je preveliki zalogaj. Sigurno je da je naš sto bio najmanje gladan ove večeri te da smo opet odbijeni za ulazak u EU 🙂 Atmosfera je ipak i u ovim uslovima bila sjajna a svi zajedno smo evocirali uspomene na ukus ćevapa…
{pagebreak}
{pagebreak title=”Treći dan”}
Treći dan
Osim prezentacija koje su se održavale u određenim terminima, trećeg dana "Experience Technology" eventa pripremljena je i jedna posebna i posve neobična modna revija. Održana je u drugom od "naših" hotela, u velikom predvorju hotela Gran Tacande. I ambijent ovog hotela deluje vrlo impresivno što se možete uveriti na narednim slikama.
U holu su već pominjani fotografi darovali svakog od prisutnih knjigom sa svojom posvetom da bi nakon toga započela pomenuta modna revija; svi modeli su delo "modnih timova" koji su se prijavili za prezentaciju indijske modne kreatorke koja je i bila vođa ovog segmenta manifestacije. Interesantno je da su modeli pravljeni od HP-ovih papira za štampanje a koliko su takmičari bili uspešni, možete videti na narednim fotografijama…
Večera je ovog dana bila organizovana na vrlo neobičan način: svi učesnici su dobili vaučere u vrednosti od po 40 evra koje smo mogli iskoristiti u jednom od za ovu priliku 17 rezervisanih restorana u mestima Las Americas i Los Cristianos koja su povezana jedno sa drugim. Autobusima smo otišli i vratili se iz ovih obližnjih gradića a za 40 evra bilo je ne samo da se pojede već i da se pristojno popije :).
Turista na ulicama ovih gradića još uvek nema puno ali sve odiše nekom pozitivnom energijom, sve je besprekorno čisto i Tenerife zaslužuju apsolutnu preporuku kao destinacija za odmor.
Izuzetno veliki broj prodavnica privlači sve one kojima je šoping u krvi a naročito je primetan veliki broj onih koje prodaju tehničku robu, u prvom redu onih koje nude digitalne foto aparate i kamere. Cene su neverovatno niske ali ne lezi vraže: iako ćete aparat koji kod nas košta primera radi 300 evra biti u prilici da "pazarite" za 220 koliko vam prodavac inicijalno spusti cenu, to nikako ne znači da ćete uspeti da ga kupite. Samo ukoliko uz aparat kupite i memorijsku karticu po ceni duplo većoj od one kod nas, prodavac će vam aparat zaista i prodati. U suprotnom će vam dati sva neverovatna objašnjenja ovog sveta dok vam se jednog momenta i definitvno ne smuči i ne izletite napolje praznih ruku shvativši da ste izgubili makar pola sata vremena ubeđivanja sa iskuliranim prodavcem. To se i nama desilo zato oprez…
Nakon fancy večere prethodnog dana, T-bone steak bio je pravo osveženje 🙂 Ukoliko nekoga zanimaju cene, rekao bih da su na nekom prosečnom nivou i iznose 10-12 evra po porciji a ovo čudo od krmenadle je 17. Pivo je oko 3 evra i tako…za evropske prilike reklo bi se standardno. Još samo da mi tamo jednog dana stignemo i nema problema.
{pagebreak}
{pagebreak title=”Četvrti dan”}
Četvrti dan
Zabavni program poslednjeg dana našeg boravka na HP "Experience Technology" bio je i najspektakularniji; nakon velikog broja prezentacija koje je 350 novinara ispratilo prethodnih dana, organizator se svojski potrudio da nam ceo doživljaj upotpuni sa još par nesvakidašnjih događaja…
Oko 17 časova krenuli smo iz luke Las Americas na krstarenje katamaranima u nadi da ćemo pronaći delfine. I vreme nas je poslužilo pa smo tako zauzeli svoja mesta na jednom od tri velika katamarana. More je more a okean je okean i tek kad krenete u borbu sa talasima shvatite svu silu i moć ove ogromne vodene mase. Kad još zaključite da vam pogled puca na more i da vas do Amerike ništa više ne deli, osećaj je još spektakularniji…
