Koje su kategorije autonomnih vozila i šta svaka od njih znači?

 
“Autonomni automobil” je termin koji je postao čest u proteklih nekoliko godina, i pod njim većina nas misli na automobile koji sami mogu da vas odvezu od tačke A do tačke B, a da se vi u međuvremenu lepo naspavate u vozačevom sedištu.
Tačno je da automobili postaju pametniji i da su njihovi operativni sistemi sve bitnija stavka prilikom kupovina novog vozila, a tu su i različite vrste sistema za pomoć pri vožnji. Upravo ta pomoć jeste ono što jedan automobil u manjoj ili većoj meri čini autonomni. Međutim, nije svaki vid autonomije jednak, pa tako postoji 6 zvaničnih nivoa autonomije.
Šta su sistemi za pomoć pri vožnji?
Pre nego što objasnimo šest nivoa autonomije kod automobila, treba ukratko objasniti šta su sistemi za pomoć pri vožnji i kako oni funkcionišu. Ovakvi sistemi osmatraju sredinu oko vozila korišćenjem spoljnih senzora. Nakon toga, dobijeni podaci se analiziraju kako bi se, u odnosu na trenutnu situaciju, obavile neke od unapred programiranih radnji.

Neki od uređaja koji se koriste u cilju skeniranja prostora oko automobila su ultrasonični senzor, radar, LiDAR (senzor za detekciju svetla i njene udaljenosti), uz mnoge druge. Na primer, ovakvi uređaji pomažu prilikom automatskog paralelnog parkiranja ili prilagođavanja brzine zbog kiše, snega ili drugih uslova na putu.
Shodno tome, nemaju svi autonomni automobili iste senzore, iste mogućnosti skeniranja okoline i procene situacije u vožnji, a ni iste sposobnosti reagovanja u odnosu na dobijene podatke. Samim tim postoji nekoliko nivoa autonomije vozila u zavisnosti od toga šta sve jedan automobil može da uradi sam, bez pomoći vozača.
Nivo 0
Ovaj nivo označava apsolutno odsustvo autonomije kod automobila. Dakle, klasični automobili u kojima je vozač zadužen za sve radnje. Treba naglasiti da ova vozila nemaju ni neke od bazičnih sistema za pomoć pri vožnji poput automatskog parkiranja.
Nivo 1
Ovo je najniži nivo autonomije i automobili koji se klasifikuju unutar ovog nivoa imaju osnovne sisteme za pomoć pri vožnji. Kako bi neki automobil bio prvi nivo, mora da poseduje makar jedan sistem koji pomaže prilikom kočenja ili upravljanja (ali ne i jedan i drugi), dok je većina ostalih radnji i dalje na vozaču.
Jedan od primera sistema za pomoć koji su prisutni kod automobila prvog nivoa jeste adaptivna kontrola brzine. Ovakav sistem koristi senzore kako bi prilagodio brzinu vozilu koje se nalazi ispred vašeg automobila i sve vreme održavao bezbednu udaljenost.
Nivo 2
Međutim, ukoliko automobil istovremeno može da automatski umanji brzinu i da pomogne prilikom upravljanja vozilom i skretanja, takav automobil spada u drugi nivo autonomije. Ovakvi automobili obično imaju sisteme koji mogu da kontrolišu upravljanje, ubrzanje, i kočenje u određenim situacijama.

I pored ovih sistema, vozač je i dalje tu da preuzme kontrolu u kriznim situacijama tokom kojih ovakvi sistemi nisu u stanju da adekvatno odreaguju. Automobil nivoa 2 mogao bi da održava rastojanje od automobila ispred vas, kao i da vam pomogne da ostanete unutar vaše trake bez dodirivanja volana.
Nivo 3
Ovaj nivo je već dosta bliži potpuno automatizovanoj vožnji jer se daleko manje oslanja na vozača. Međutim, kao i sa prethodnim nivoima autonomije, ukoliko sistem iz nekog razloga otkaže, vozač ponovo mora preuzeti kontrolu.
Ovakvi automobili mogu da se automatski kreću kroz gradsku gužvu, da detektuju vremenske uslove i shodno prilagode vožnju, kao i da pređu u drugu traku. Međutim, treba napomenuti da automobili ovog nivoa autonomije funkcionišu samo u jasno određenim oblastima (najčešće gradovi) i na brzinama do 60 kilometara na sat.
Nivo 4
Automobili ovog nivoa autonomije programirani su da se zaustave ukoliko sistem otkaže, ali ne na sred puta, već će se automatski skloniti iz saobraćaja i parkirati. Dakle, mogu da funkcionišu maltene bez vozača, zbog čega neki od automobila četvrtog nivoa nemaju ni volan ni papučice. Na primer, flota automatizovanih automobila kompanije Waymo jeste ovog nivoa.
U ovom trenutku, vozila četvrtog nivoa autonomije koriste se u jasno određenim oblastima u svrhe javnog prevoza, poput taksi vozila, i ne prelaze brzinu od 50 kilometara na sat. Trenutno, mogu se naći jedino u gradovima dok se kreću po limitiranim rutama.

Nivo 5
Na kraju tu su potpuno automatizovana samovozeća vozila koje sama idu gde god i kako god. U ovom trenutku vozila ovog nivoa ne mogu se videti na putevima, ali se testiraju u mnogim postrojenjima širom sveta. Izgleda da smo još uvek daleko od automobila iz filma Minority report.