Ivan Mančić
Meta je zvanično najavila izgradnju novog gigantskog data centra pod nazivom Hyperion, koji će prema rečima izvršnog direktora Marka Zuckerberga, obezbediti čak pet gigavata (GW) računarske snage za potrebe nove AI laboratorije kompanije. Ova objava stigla je u ponedeljak putem platforme Threads i predstavlja najozbiljniji dosadašnji korak Mete u trci sa OpenAI i Googleom u razvoju veštačke inteligencije.
Trka za računarstvom nove generacije
Nakon što je prethodno privukla vodeće stručnjake u oblasti AI – uključujući bivšeg izvršnog direktora Scale AI Aleksandra Wanga i suosnivača Safe Superintelligence Daniela Grossa – Meta sada prelazi na sledeći ključni korak: izgradnju infrastrukture koja će omogućiti treniranje naprednih AI modela nove generacije.
Hyperion će biti smešten u Luizijani, najverovatnije u Richland Parish okrugu, gde je Meta ranije najavila investiciju od 10 milijardi dolara u razvoj data centara. Portparolka kompanije, Ashley Gabriel, potvrdila je da se planira postizanje 2 GW kapaciteta do 2030. godine, sa daljim širenjem ka ukupno 5 GW u narednim godinama.
Zuckerberg je otkrio i dodatne planove za superklaster nazvan Prometheus, koji bi trebalo da postane operativan 2026. godine i da obezbedi 1 GW računarske snage. Prometheus će biti lociran u New Albanyju, savezna država Ohajo.
Meta i energetska glad veštačke inteligencije
Ova dva projekta – Hyperion i Prometheus – zajedno će trošiti količinu energije dovoljnu za snabdevanje miliona domaćinstava, što postavlja ozbiljna pitanja o održivosti i uticaju na lokalne zajednice.
Naime, prethodni projekti data centara već su izazvali kontroverze. The New York Times je izvestio da su neki stanovnici Newton Countyja u Džordžiji ostali bez vode zbog zahteva jednog od Metinih data centara u tom području.
Slične posledice se očekuju i kod drugih hyperscaler AI projekata. Na primer, CoreWeave planira širenje koje bi moglo da udvostruči potrošnju električne energije jednog grada u blizini Dallasa, prenosi Techcrunch.
Tehnološke sile guraju ka energetskoj ekspanziji
Uprkos ekološkim i infrastrukturnim problemima, tehnološke kompanije nastavljaju agresivnu izgradnju data centara širom SAD. OpenAI, u partnerstvu sa Oracleom i SoftBankom, razvija svoj Stargate projekat, dok kompanija xAI Elona Muska priprema superkompjuter Colossus.
Podrška dolazi i sa najviših političkih nivoa. Bivši predsednik Donald Trump javno je podržao izgradnju AI infrastrukture, a nedavno je prisustvovao najavi OpenAI-evog Stargate projekta.
U istom tonu, američki sekretar za energetiku Chris Wright napisao je u kolumni za The Economist da SAD moraju da preuzmu vođstvo u „narednoj velikoj energetski intenzivnoj oblasti – veštačkoj inteligenciji.“ Prema njegovim rečima, AI transformiše električnu energiju u „najvredniji mogući proizvod: inteligenciju“, pozivajući na ubrzanje proizvodnje energije iz uglja, nuklearnih elektrana, geotermalnih i prirodnih izvora.
Do 2030: AI data centri mogu gutati petinu američke struje
Prema procenama stručnjaka, data centri bi do 2030. godine mogli činiti 20% ukupne potrošnje električne energije u SAD, u poređenju sa 2,5% u 2022. godini. Bez brze izgradnje dodatnih energetskih kapaciteta, to bi moglo izazvati ozbiljne probleme za lokalna domaćinstva i infrastrukturu.
Dok Meta i druge kompanije marširaju ka AI budućnosti, jasno je da cena tog napretka nije samo finansijska – već i energetska, infrastrukturna i društvena. Hyperion možda jeste simbol tehnološke moći, ali će istovremeno testirati granice održivosti u Americi – i šire.
