Marko Nešović
U poslednje vreme kao da samo slušamo o električnim vozilima. Sa jedne strane ističe se njihov potencijal za očuvanje životne sredine zbog odsustva štetnih emisija prilikom vožnje, sa druge strane nevernici govore kako je to sve samo ne ekološko prihvatljivo rešenje. E pa, kako prenosi Endgadget, Nemci imaju jedno iznenađenje koje je, prema našem mišljenju, mnogo bolje od baterija – vodonik.
Celokupna flota
Da budemo apsolutno precizni, nakon prvog voza u pogon je pušteno još 13 istih vozova koje pokreće vodonik, a sve to na posebnoj železničkoj trasi koja predstavlja, ako nas pitate, do sada najozbiljniji korak ka stvarno “zelenom” vidu prevoza. Alstom, francuski gigant koji se specijalizuje za proizvodnju železničkih rešenja, stoji iza ovih vozova koji povezuju nekoliko mesta u Donjoj Saksoniji duž trase od 100 kilometara (Cukshaven, Bremerhaven, Bremerverde i Bukstehude). Prema rečima izvršnog direktora kompanije Alstom, Anrija Pupar-Lafarža, “Veoma smo ponosni što je ova tehnologija doživela svoju svetsku premijeru”. U ovom trenutku ide pet vozova, dok će još devet otpočeti svoja putovanja u narednim mesecima.
Vozovi sa pogonom na vodonik su jedan od najboljih načina i do sada najozbiljniji pokušaj da se nemački železnički sektor, koji standardno koristi dizelski pogon, načini ekološki prihvatljivijim i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu. Ovi vozovi mešaju vodonik sa kiseonikom koji je prisutan u vazduhu putem energetske ćelije koja se nalazi na krovu. Ovim procesom proizvodi se električna energija neophodna kako bi se ovaj voz kretao šinama. Flota od ovih četrnaest vozova koštala je 93 miliona evra, a procenjuje se da će sprečiti emisiju 4.400 tona ugljen-dioksida u atmosferu svake godine.
Ambiciozni plan
2020. Godine, Nemačka je objavila svoj plan kako planira da investira sedam milijardi dolara kako bi postala svetski lider u tehnologijama pogonjenim vodonikom. Međutim, adekvatna infrastruktura još uvek nije na pomolu širom ove zemlje jer je projekat daleko komplikovaniji nego što se činilo. Neophodne su još veće investicije kako bi se celokupan železnički prevoz zamenio ekološkim rešenjima sa pogonom na vodonik.
Sa druge strane, a već verovatno pretpostavljate šta ćemo reći, ni vodonik nije u potpunosti ekološko rešenje osim ukoliko to nije “zeleni” vodonik koji eksperti smatraju ekološki prihvatljivim rešenjem. Zašto? Zato što se klasičan vodonik, ponovo, proizvodi procesima koji rezultuju emisijom štetnih gasova u atmosferu. U ovom trenutku, prema istraživanju francuskog instituta IFP, čak 95 procenata vodonika koji se proizvede u svom procesu stvaranja koristi fosilna goriva od kojih je polovina prirodni gas. Gde je gas, tu je i uvoz, a tu je i šteta po životnu sredinu. Našoj planeti će stvarno biti veoma teško da se u potpunosti posveti ekologiji.
