Benchmark Redakcija
Računarski fakultet (RAF) je osnovan pre četiri godine u Beogradu, sa prostorijama u strogom centru grada – Knez Mihailovoj ulici br. 6. Iako „mlad“ fakultet, s obzirom na tek prvu generaciju diplomaca, od osnivanja doživeo je velike promene, koje će naročito biti evidentne od naredne školske godine. Uzrok je prilagođavanje zahtevima tržišta i prilagođavanje zakonodavstvu, ali i praćenje trendova u svetu, što je od ključne važnosti, ako imamo u vidu naučno-stručne oblasti koje se izučavaju na njemu. O dugoročnim promenama i novim studijskim programima na fakultetu koji će startovati najesen pričali smo sa dekanom Računarskog fakulteta, prof. dr Stevanom Milinkovićem.
„Mi smo krenuli kao fakultet gde se izučavaju računarske nauke, a od jeseni ćemo imati tri studijska programa: dva akademska i jedan strukovni. Kad su u pitanju akademski programi, dakle oni u trajanju od 4 godine, studenti mogu da biraju između „Računarskih nauka“, što je naša osnovna delatnost, i drugog programa je nastao odatle – „Računarskih mreža i komunikacija“. Ova dva naučna polja daju dve i različite diplome: diplomu informatičara u prvom slučaju, odnosno inženjera računarstva u drugom.“ Izdvajanje drugog akademskom programa bilo je logična posledica promena koje su se dogodile u međuvremenu, u prvom redu integracije telekomunikacija i računarstva, i praznine koja je nastala na fakultetima u Srbiji, pošto ovu oblast do sada niko nije pokrivao.
Tako program „Računarske mreže i komunikacije“ obuhvata klasične i bežične telekomunikacije, mobilne uređaje, multimedijalne tehnologije i tzv. data communications. „Kod nas nema puno elektrotehnike, mada je ima u dovoljnoj količini“ – skrenuo nam je pažnju dekan Milinković – „Na primer, ne uči se teorija električnih kola, ali se uči prostiranje radio-talasa i ostale stvari koje su bitne za računarske mreže i komunikacije“. S druge strane, program „Računarske nauke“ namenjen je onima koji bi hteli da se bave programiranjem i softverskim inženjerstvom, algoritmima, arhitekturom računara, računarskim mrežama i operativnim sistemima, informacionim sistemima i upravljanjem informacijama. Prva godina je za oba akademska programa ista. Tek se na drugoj godini odabira usmerenje, tako da studenti imaju prilike da bolje upoznaju materiju i vide šta zaista žele za svoju profesiju.
Treći studijski program nosi naziv „Informacione tehnologije“, strukovni je i traje tri godine. Idealan je za one koji bi da izbegnu matematičke predmete, čak i programiranja nema previše. Predviđen je za studente koji bi voleli da se bave planiranjem i upravljanjem informaciono-tehnološkom infrastrukturom kompanija koje ne pripadaju računarskom sektoru. Praktično, radi se o administriranju sistema uključujući njihovu instalaciju, instalaciju aplikacija, održavanje, bezbednost sistema, administriranje bazama podataka i računarskim mrežama. Dok se na prve dve godine studija slušaju i akademski i stručni predmeti, treća godina je posvećena isključivo stručnim predmetima, koji uz to mogu da idu na sertifikaciju. U trećoj godini se bira tzv. platformska tehnologija, i u zavisnosti od tog izbora u završnoj godini se dobijaju i odgovarajuće grupe predmeta. Tako da diplomci odmah po završenom fakultetu mogu da se zaposle i krenu da rade vrlo konkretne stvari.
Organizacija nastave je potpuno prilagođena kako Bolonjskim zahtevima, tako i specifičnoj infrastrukturi neophodnoj za izvođenje nastave. Nema velikih grupa – najveće su za predmete koji su opšti i podrazumevaju predavanja i vežbe na tabli (30 do 40 studenata). Svi predmeti koji traže računare nemaju nijednu grupu sa više od dvadeset ljudi. Međutim, profesor Milinković dodaje: “Nije samo poenta u malim grupama, već i u tome što se kod studenata insistira na interaktivnosti, na njihovom učestvovanju, i to ne samo na vežbama, nego i na predavanjima. Kad pričamo o održavanju nastave, zanimljivo je i to da za studente završnih godina organizujemo nastavu popodne, jer kako godine odmiču studenti nalaze posao pre nego što diplomiraju. Na primer, situacija je takva da nam svi studenti koji su sada četvrta godina rade. Tako da se trudimo da i o rasporedu i satnici predavanja vodimo računa koliko možemo“.
Posebno moramo pomenuti i studentsku službu fakulteta, sa vrlo netipičnim radnim vremenom za obrazovne ustanove u Srbiji, ali za promenu u pozitivnom smislu. Studenti mogu da se obrate za sve što im je potrebno od 8 ujutru do 9 uveče, i uvek im je neko na raspolaganju. Do uspostavljanja otvorenog odnosa sa studentima se mnogo drži. Takođe, oni mogu da koriste sve resurse fakulteta i van nastave, prvenstveno računare i „brz“ Internet.
Inače, što se tiče tehničke opremljenosti, Računarski fakultet koristi HP Blade serverski sistem c-class sa dva dual core procesora i 2 GB radne memorije. Ovaj sistem je nedavno uveden s ciljem da studentima obezbedi bolje uslove za rad. U Srbiji, prema nezvaničnim informacijama, trenutno je u upotrebi svega petnaestak ovakvih sistema. Studenti povremeno i sami učestvuju u administriranju sistema, kao deo nastavnih aktivnosti. Svi dokumenti smešteni su na serverima, tako da svaki student uvek ima pristup svojim podacima sa bilo kog računara u učionicama ili od kuće. Za klijentske mašine koristi se oko 70 računara uglavnom iz serije Dell Optiplex (i jedan manji broj iz serije Dell Dimension). Obezbeđena je i wireless mreža, Internet brzine 4 Mbps, ali i video nadzor za ispite.
Osim znanja koja stiču na fakultetu, studenti imaju i mogućnost dodatnog usavršavanja u okviru prakse. Računarski fakultet ima saradnju sa nekoliko firmi među kojima su Pexim, Coming, NetSet, BeoTel, Beogradska berza itd. One vrlo često postaju buduća radna mesta što svršenim, što nesvršenim studentima. Pokrenuta je i priča oko saradnje sa inostranstvom koja bi trebalo da bude realizovana u nekom narednom periodu, s obzirom da je, prema rečima dekana, plan i program Računarskog fakulteta kompatibilan sa mnogim najpriznatijim fakultetima ovog tipa. Između ostalog, zato se program stalno inovira – nove stvari se uključuju kako bi se ispratile promene u ovoj jako dinamičnoj oblasti.
Za kraj smo ostavili konkretne informacije. Prijave za polaganje prijemnog ispita mogu se podneti do 29. juna, a sami ispiti su 30. juna i 1. jula. Polaže se matematika i informatika za dva akademska programa, dok će za strukovni uskoro biti objavljen sadržaj prijemnog ispita. Pripremna nastava je u toku, ali će biti organizovana i blok pripremna nastava. Što se tiče cena studiranja, za studijske programe „Računarske nauke“ i „Računarske mreže i komunikacije“ godišnja školarina iznosi 2700 evra, dok za studijski program „Informacione tehnologije“ ona iznosi 1800 evra. Cena školarine uključuje apsolutno sve – uz nastavu tu su i individualne konsultacije, polaganje ispita, kompletna literatura, softverske licence, neograničeni pristup Internetu, upotreba svih resursa fakulteta, kao i sve potvrde, uverenja, diplome. Jednom rečju, nema sakrivenih troškova. Školarina se može platiti u tri rate. Cena se nekima može učiniti visokom za naše uslove, ali dekan Milinković nam je pružio vrlo slikovito objašnjenje: „Plaća se mnogo više od diplome – plaća se znanje. Jer šta vredi ako iz prodavnice izađem sa računom gde piše da sam kupio jabuke, ako same jabuke ostavim u prodavnici“.
Korisna adresa: www.raf.edu.yu
