Rambus...

Rambus je jedna od najčudnijih kompanija u IT industriji. To je jedina kompanija u ovoj branši čiji sudski troškovi prevazilaze troškove istraživanja i razvoja. Od nastanka, 1990.-te godine, ova kompanija se pridružila JEDEC komitetu i bavila se uglavnom razvojem i licenciranjem novih tehnologija. Koncept RDRAM-a je nastao još pre desetak godina, i on je bio ponuđen JEDEC-u, koji je sve glatko odbio, okrenuvši se klasičnom DRAM-u, tehnologiji u kojoj RAMBUS nije imao nikakvog učešća i automatski nikakve zarade. Uvidevši stanje, ova kompanija je uradila reviziju svog proizvodnog programa i vrlo brzo se preusmerila na SDRAM memoriju. Ubrzo, sticanjem novih tehnologija, Rambus je stekao solidne pozicije na SDRAM tržištu.
1996.-te je došlo i Rambusovih “5 minuta”. Naime, najveća IT kompanija, Intel, je odlučila da u budućnosti, kao osnovnu sistemsku memoriju uzme RDRAM. Prelomni trenutak za ovu kompaniju je verovatno bio neuspeh Intelovog i820 čipseta, gde se videlo da postoje male šanse za uspeh ove memorije, prvenstveno zbog slabe zarade (uslovljene Rambusovim preskupim licencama), velikih troškova i prevelike cene. Kako je većina proizvođača memorija proizvodila RDRAM čipove bez licence, Rambus protiv svih njih podneo tužbe, od kojih su 3 još uvek aktuelne. Time je ova kompanija jednostavno odbila od sebe ostale članice JEDEC komiteta, koje su se okrenule DDR SDRAM memoriji, jer je njena licenca bila besplatna, a i sama proizvodnja je bila daleko jeftinija.
Izgleda da je ovaj model poslovanja dao rezultate – zarada Rambusu prvenstveno dolazi od licenci, ali je dobar deo došao kao sudsko poravnanje, nakon što je većina kompanija izgubila licencne sporove sa Rambusom. Neto zarada u poslednjem kvartalu ove godine je iznosila 5.5 miliona $, što je svakako dobar rezultat.
Pored tekućih sudskih sporova sa Micronom, Hynixom i Infineonom, Rambus se trenutno nalazi pred najvećim ispitom od svog nastajanja – tužbom američkog FTC-a (Federal Trade Commission). Optužnica je vrlo ozbiljna i ova kompanija je optužena za nelojalnu konkurenciju i uništavanje važnih dokumenata 1998. godine, koji govore da li je Rambus obelodanio sve svoje patente na sastancima JEDEC komiteta (prikrivanje patenata), što je bio u obavezi da uradi.
Ako se stvarno desi da Rambus izgubi parnicu, posledice će biti poražavajuće – ni jedna od kompanija koje su licencirale RDRAM patente neće morati ništa da plati, čak će moći da povrate sredstva koja su morali da plate Rambusu. Sa druge strane, Rambus će ostati bez većinskog priliva novca i teško će moći da pokrije troškove istraživanja koji su, na primer, za prošlu godinu iznosili 6.5 miliona $. Vrlo verovatno da bi se desio bankrot ili bi se desila reorganizacija u malu firmu, koja je daleko od nekih ulaganja u razvoj.
Za kraj, Rambus ima dve solucije – da i dalje živi od licenci drugim proizvođačima ili da propadne pod tužbom FTC-a. Ono što je sigurno, “solo” kompanije, koje svojim poslovanjem stvaraju loš “good will” kod svih subjekata na tržištu, teško mogu da opstanu. Ovo važi i za Rambus…
Izvor : X-bit labs