Termin „Bitcoin dead“ postavlja nove rekorde na Google pretragama, ali šta se zapravo dešava sa kriptovalutama?

 
Već sedam meseci vrednost Bitcoin kriptovalute pada, povlačeći sa sobom i druge novčiće. Međutim, malo ko zna da je jedan od razloga tog pada promena politike američkih Federalnih rezervi. Upravo zato vidimo ozbiljan rast Google pretraga termina „Bitcoin dead“.
Zbog čega ljudi misle da je Bitcoin mrtav?
Naime, Federalne rezerve imaju osnovnu ulogu da kontrolišu veličinu i stopu rasta novca u opticaju, kako bi se održala stabilnost cena u ekonomiji, a da se istovremeno održe drugi ekonomski indikatori poput stope zaposlenosti. Nakon što je COVID udario ekonomiju sveta, videli smo ogromno štampanje novca u SAD, što je dovelo do velike inflacije. SAD su stimulisale građane novcem koji nije imao ekonomsku pozadinu, već je samo štampan, a to je dovelo do povećanog trošenja koje ekonomija nije mogla da isprati.
Kada su pokazatelji indicirali da će nastati ozbiljni problemi ukoliko se nešto ne promeni, Federalne rezerve „dižu ručnu“ i menjaju monetarnu politiku dizanjem kamatnih stopa od 1. juna za 50 poena, što se poslednji put desilo pre više od 20 godina. Podizanjem kamatnih stopa smanjuje se potražnja, a samim tim i kupovina, čime se smanjuje i stopa inflacije. Naravno, ovo je scenario u normalnim ekonomskim uslovima. U ekonomiji koja pokazuje znake opadanja, ovo nikako nije dobro, jer ovakvi potezi utiču na stopu zaposlenja, pad GDP-ja.
Kako ove promene utiču na kriptovalute?
Ovako velike promene na tradicionalnom tržištu novca imaju direktan uticaj na kriptovalute, jer su kriptovalute i deonice veoma povezane, posebno nakon COVID pandemije. Dodajte tome i da je rast kriptovaluta, kao valuta koje nemaju tradicionalna finansijska svojstva, direktno povezan sa inflacijom, jer raste kupovna moć, pa je jasno da ovakvi potezi Federalnih rezervi direktno utiču na vrednost celog kripto tržišta.

S druge strane, ukoliko dođe do novih promena politike Federalnih rezervi, i cene deonica počnu da rastu, sa njima će rasti i cene kriptovaluta. U zavisnosti od odluke Federalnih rezervi i kamatnih stopa, koje su praktično cena novca koji se pozajmljuje, mogu da se dese ozbiljne promene na tradicionalnom, ali i na kripto tržištu. Rast kamatnih stopa uglavnom prati rast ekonomije, a smanjenjem kamatnih stopa se stimuliše rast, a onda kada ekonomija krene da raste i jača, podignu se kamatne stope, jer ekonomija to može da izdrži.
Samo male promene koje su uvele Federalne rezerve u martu i maju imale su žestok uticaj na tradicionalna tržišta, poput nekretnina, a onda posredno i na kriptovalute koje su u ozbiljnom padu. Postoji i vremenski period u kojem se ekonomija prilagođava novo-uvedenim pravilima, pa je moguće da će tržište kriptovaluta nastaviti da pada čak iako mere Federalnih rezervi uspeju da zauzdaju inflaciju i zadrže je na željenom nivou.
Cene kriptovaluta u naglom padu
Ako pogledamo cene kriptovaluta, Bitcoin je u novembru 2021. godine postigao najveću vrednost u istoriji od preko 67.500 USD, otkad je u konstantnom padu, da bi današnja vrednost pala ispod 20.000 USD, što je pad od preko 70%. Sa druge strane Etehreum, druga kriptovaluta po popularnosti i kapitalu tržišta je sa 4.800 USD u pomenutom novembru 2021. pala danas na ispod 1.000 USD, odnosno za 79%. Dogecoin je sa 0,7 USD u maju 2021. godina pao na 0,058 USD, što je pad od 92%.

Prevedeno u realne brojke, ovo znači da je neko ko je imao 2 BTC novčića u novembru 2021. godine mogao da ih proda za 135.000 dolara, a danas za njih može da dobije manje od 40.000 dolara.
Upravo zbog toga je termin „Bitcoin dead“ video ozbiljan skok popularnosti, koliko god to čudno zvučalo. Jedini put kada je ovaj termin imao sličan skok je bio u decembru 2017. godine, što vam govori o opštem mišljenu ljudi koji imaju ili razmišljaju o Bitcoin kriptovalutama, nego odluke Federalnih rezervi SAD.
Dodajmo tome i ozbiljan pad Terra novčića i TerraUSDkoji je bio vezan za cenu dolara, a čija cena je u jednom trenutku pala na 0,3 USD, jasno vam je da se nekoliko ozbiljnih stvari desilo, i da je celo kripto tržište uzdrmano. Terra (LUNA) je jedan od 10 kripto projekata koji su najviše obećavali, a koji je za kratko vreme izgubio 98% svoje vrednosti.

KRAH KRIPTO TRŽIŠTA? Ne baš
Celo tržište kritpovaluta je u vreme najveće vrednosti većine kriptovaluta, u novembru 2021. godine vredelo skoro 3 biliona dolara (2.940.000.000.000 dolara) da bi njegova vrednost pre neki dan bila oko 795 milijardi dolara (795.000.000.000), što je pad od preko 73%.
Razni medijski portali sahranjuju Bitcoin na dnevnom nivou, gledajući brojke od pre nekoliko meseci i danas, bez mnogo analize i razmišljanja. Senzacionalistički naslovi poput: „Sve ćete izgubiti“, „Svi će ostati bez posla“, „Prodao kuću da vrati Bitcoin dugove“, „Bitcoin je zvanično mrtav“, „Krah kripto tržišta“, i ostali navodi, uglavnom velikim slovima tu su da vam privuku pažnju, bez mnogo analize  i uzročno-posledičnih veza.

Ne otpisujte kriptovalute
Ono što neko ko prati kriptovalute u poslednjih nekoliko mora da zna je da kripto tržište mnogo više od cena kriptovaluta. Da je blokchain tehnologija koja širom sveta nalazi ozbiljne primene, i da je to definitivno koncept koji ćemo u budućnosti sve više viđati.
Kriptovalute su nastale kao koncept koji je alternativa klasičnim finansijskim tržištima. Kao koncept nad kojim šapu nemaju bankarski sistemi širom sveta. Kao koncept koji vam omogućava da iz Srbije uplatite novac nekome na Novom Zelandu u roku od nekoliko sekundi, a da za to platite svega hiljaditi deo onoga što bi vam banke uzele kao proviziju.
Uostalom, i dalje važi zlatno pravilo kriptovaluta, a to je da niko ko je kupio kriptovalute i držao ih četiri godine ili duže nikada nije bio u minusu, naprotiv.