Zašto The Merge transformacija nije rešila Ethereum probleme, već je napravila nove?

Vrlo prosto rečeno Ethereum blokčejn je tehnički promenio način na koji funkcioniše. Ethereum blokčejn je jedna od najčešće korišćenih digitalnih knjiga na svetu i glavna je platforma za Web3, NFT i decentralizovane finansije. Iako je spajanje nedvosmisleno dobra vest za okolinu, ono donosi druge probleme Ethereum blokčejnu, piše prenosi The Financial Times.
Konsenzus
Umesto da se oslanjaju na centralizovane posrednike kao što je banka za odobravanje transakcija, blokčejn se oslanja na ono što je poznato kao „mehanizam konsenzusa“. Pre spajanja, Ethereum je koristio Proof-of-Work (PoW) mehanizam konsenzusa. Ovaj sistem uključuje takozvane „rudare“ koji koriste ogromne količine električne energije za napajanje računara kako bi rešili kompleksne matematičke probleme i tako dobili šansu da dodaju blok transakcija u lanac blokova (blokčejn).

Pobednički rudari zatim dobijaju nadoknadu u vidu kriptovaluta za svoj rad. Bitcoin blokčejn i dalje funkcioniše na ovaj način. Verifikacija Bitcoin transakcija koristi više energije nego čitave zemlje, a nedavno istraživanje kaže da je potrošnja u rangu potrošnje cele Norveške. U oblastima gde ima mnogo Bitcoin rudara, lokalno stanovništvo je patilo od rastućih troškova energije i velike buke.
Novo doba
Prelazak druge najveće kriptovalute na svetu po vrednosti na tržištu, na Proof-of-Stake (PoS) sistem eliminiše ove ekološke probleme. Ethereum sada koristi algoritam koji nasumično bira nekoga ko će kreirati novi blok za dodavanje u lanac. Pojedinac se bira između svih onih koji su uložili svoj Ether (nativni Ethereum blokčejna) za šansu da verifikuje blok i dobije nadoknadu za to. Što više Ethera neko uloži, veća je verovatnoća da će biti izabran da kreira novi blok.
Centralizacija decentralizovanog sistema
Ovakav sistem stvara podsticaje za sticanje još više Ethera, i čini se razumnim predvideti da će svaki blokčejn koji se oslanja na PoS sistem težiti centralizacije sposobnost obrade transakcija u samo nekoliko ruku. Ulaganje je već visoko centralizovan posao koji uključuje neke od najvećih kompanija u industriji, kao što je Coinbase. Čini se da je veća centralizacija neizbežna.
Sat se treba podsetiti da je cela poenta blokčejna koji funkcioniše na principu konsenzusa ta da se izbegne oslanjanje na centralizovane posrednike za verifikaciju transakcija. Bez značajne decentralizacije, moramo se zapitati da li su svi drugi problemi povezani sa Ethereum mrežom vredni toga?

Naknade za transakcije
Problemi po kojima je Ethereum blokčejn bio poznat su zagušenju u bitnim trenucima, što se manifestuje u dužem čekanju na obrade transakcija i fluktuirajućim naknadama za transakcije (koje su poznate kao „gas naknade“). U trenucima kada je „gužva“, naknade za gas mogu biti previsoke za korisnike koji pokušavaju da završe manje transakcije (u maju 2022. prosečne dnevne naknade za gas su dostizale skoro 200 dolara). Međutim, veliko spajanje nije promenilo način na koji se naknade za gas obračunavaju ili naplaćuju, pa sada zagušenja prave nove probleme.
Korisnici sada mogu platiti validatorima veće naknade da bi njihov nalog bio prvi izvršen u okviru bloka transakcija. Ovo je trošak za korisnike koji je dobar za veće validatore, koji će tako biti izabrani da kreiraju više blokova transakcija, i stoga će imati više mogućnosti da stave u džep veće naknade.
Validator može čak da ubaci sopstvenu transakciju ispred drugih kako bi profitirao od kretanja na tržištu, što je praksa poznata kao MEV ili „maksimalna vrednost koja se može izdvojiti“.

Bezbednost?
Veliko spajanje na žalost neće učiniti blokčejn sigurnijim. Tvrdnje Ethereum fondacije da će blokčejn biti bezbedniji se baziraju na pretpostavkama da će spajanje povećati decentralizaciju. Ali ako je situacija obrnuta, postoje mnogo veći rizici. Izveštaj koji je naručila Američka agencija za napredne istraživačke projekte u oblasti odbrane otkrio je da se PoS blokčejn sistemima može uspešno manipulisati ako je broj validatora premali, kao i da prelazak na Proof-of-Stake povećava pravnu nesigurnost oko statusa Ethera.
Pre spajanja, američka senatorka Debi Stabenou predložila je zakon koji navodi Ether kao primer „digitalne robe“ koja ne spada u nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u SAD, hartije od vrednosti reguliše SEC, dok tržište robe reguliše Komisija za trgovinu robnim fjučersima). Međutim, sada kada novi akteri koji su zamenili rudare udružuju svoj Ether u nadi da će profitirati gas naknada za kreiranje blokova, može se tvrditi da je Ether hartija od vrednosti, a ne roba. Ovo znači da SEC (SAD Komisija za hartije od vrednosti)  mogla da dobije nadležnost nad ovim tržištem u SAD, a to znači da bi SEC mogao imati nešto da kaže o tvrdnjama Ethereum fondacije o njegovoj decentralizaciji i njegovim prednostima.
Ne treba naglašavati posebno šta bi sve moglo da se desi ukoliko SEC kao telo za regulaciju tržišta finansija najveće finansijske sile na svetu bude krenulo u regulaciju tržišta kriptovaluta za SAD.