Counter Strike: Global Offensive Beta utisci

Milan JovićDa li je Global Offensive ono što su “kanteraši“ čekali? Hmm…jedna osoba svakako ne može da donese konačan sud, naročito ne ako je ista penzionisani igrač i svakako ne na osnovu nedovršene i (sadržajno) osakaćene verzije. Ipak, imali smo tu sreću da se dokopamo beta ključa i odigramo koju partiju, pa najmanje što možemo da uradimo je da vam prenesemo utiske.  Nakon pokretanja igre dočekao nas je trom, konzolaški meni sa krupnim slovima i siromašnim izborom opcija za podešavanje grafike, ali (na svu sreću) sa standardnim setom opcija za podešavanje kontrola i “tvikovanje” iskustva (sa jednim malim, ali važnim izuzetkom o kome ćemo nešto kasnije). Interesantno je da se u opcijama nalaze (Motion) Controller stavke koje su zaključane u ovoj verziji. Od modova tu je samo Quick Match opcija koja nas uvek baca u 5 vs 5 “plant and defuse” mečeve sa botovima ili, ako imamo sreće, sa par botova i par igrača. Treba imati u vidu da se Quick Match oslanja, odnosno pronalazi mečeve na osnovu download lokacije koja je aktivna u Steam podešavanjima, a ne na bazi (lokacije) IP adrese igrača. Ovo je jedini način da igrate sa drugim igračima i to samo Dust u Casual modu, iako beta dolazi i sa Dust 2 mapom. Kao što ime nagoveštava, Casual mod pruža nešto arkadnije iskustvo, pa tako mečeve počinjete opremljeni pancirnom opremom, sa više keša, isključenom frendly fire opcijom i sa ne previše izazovnim botovima.  
 
Tako smo Dust 2 mogli da probamo samo u lokalu, što znači da smo bili prinuđeni da je igramo isključivo sa botovima. Ovo je bila prilika da se oprobamo u Competitive modu koji pruža pravo CS iskustvo (manje keša, smrtonosni botovi, uključen frendly fire). Same mape su pretrpele do sad najveće izmene koje su gotovo isključivo kozmetičke prirode. Arhitektura Dust 2 mape je ostala ista, dok je Dust dobio mali prolaz sa stepenicama u tunelu, koje vode do najbližeg od četiri ulaza u veliki hodnik (džamije) na sredini mape, što doprinosi većoj dinamici i teroristima daje veću taktičku slobodu baš onde gde je bila najpotrebnija.  
 
Kada je sadžaj u pitanju, beta je prilično siromašna. Kao što smo već spomenuli, od mapa tu su samo poznate varijacije Dust mapa i ništa više. Nedostaje veći deo arsenala  oružja, ali na svu sreću, nisu izostali klasici kao što su AK-47, M4, Desert Eagle i AWP (snajper). Od mašinki u beti je bilo mesta samo za UMP-45, dok mitraljeza i sačmara nema. Pored ručnih, dimnih i flash bombi, sada su tu molotovljevi kokteli i “mamac” (decoy) bombe. Očekivano, molotovljev koktel pravi tepih vatre u radijusu od par metara koja gori desetak sekundi i usporava i nanosi štetu svakom ko se se nađe u njoj. Decoy bomba simulira zvuke primarnog oružja koje nosite i služi za obmanjivanje, odnosno navlačenje neprijatelja onde gde želite (kako bi ga sačekali u zasedi na primer). Defusal Kit više nije moguće kupiti, već ga igra dodeljuje drugom igraču na početku svake partije, baš kao bombu teroristima, pa ga je neophodno pokupiti od palog kolege ako planirate da brže demontirate bombu. Ove novine taman dovoljno produbljuju iskustvo i otvaraju nove mogućnosti za taktiziranje, a da pritom ne narušavaju sve ono što volimo kod CS-a.  
 
Novi, kompleksniji izgled crosshair-a  nam se nije dopao, pa smo ga odmah zamenili starim (verovatno stvar navike). Nažalost, pored par predefinisanih boja (zelena, žuta, plava i svetlo plava), nije moguće menjati transparentnost “krstića”, kao ni njegovu veličinu i debljinu (zamerke na koje smo ukazali u drugom pasusu), dok je moguće izabrati da li će biti statičan ili dinamičan. Pojedini modeli oružja nas nisu oduševili, jer izgledaju previše plastično i neozbiljno. Kada su likovi u pitanju, primetili smo par varijacija terorista, dok su modeli counter-a identični. Ono što nedostaje je opcija za odabir “skina” lika, pa se nadamo da ćemo u finalnoj verziji videditi i ovu opciju zajedno sa nekoliko modela pripadnika različitih protivterorističkih jedinica.  
  Osećaj kod napucavanja je vrlo sličan onom karakterističnom za CS, ali ipak drugačiji. Kontrole su malo tromije, što se da ispraviti uključivanjem Raw Input (i eventualno Mouse Acceleration) opcije, nakon čega je i dalje blago prisutan taj “mouse smoothing “ efekat. Razlog ovome možda leži u činjenici da je beta zaključana na 60 frejmova u sekundi, pa se sa velikom dozom pesimizma nadamo da će ova opcija moći da se isključi u video podešavanjima u finalnoj verziji igre. Kalaš je i dalje vrlo ubojit, ali ga je sada još teže obuzdati, dok je M4 izgubio prigušivač (koji će se, verujemo, vratiti u kompletnoj verziji). Preciznost oružja je primetno smanjena, naročito prilikom trčanja i strejfovanja, kada je gotovo nemoguće ubiti pokretnu metu udaljenu više od 5 metara u trenucima dok se i sami krećete, jer hici završavaju svuda samo ne onde gde želite. Tako se susreti jedan na jedan često  završavaju u korist igrača čiji je rafal slučajno završio u glavu onog drugog. Preciznost je prilično veća kada hodate ili pucate iz crouch položaja. Veći trzaj i “šaranje” oružja je sada moguće (pa čak i neophodno) ukrotiti na osnovu putanje svetlećih metaka, koji su taman dovoljno uočljivi da izvršite korekciju na osnovu zapažanja gde isti završavaju u odnosu na neprijatelja. Ručne bombe nanose znatno manje štete, zbog čega su skoro neupotrebljive, pa se nadamo da će Valve i Hidden Path ovo ispraviti pre izlaska igre.   

Novi grafički efekat koji utiče na preciznost je snajperski nišan koji se sada prilčno muti (blur efekat) i ljulja kada se krećete. Ovo je čudna odluka, imajući u vidu da nijedan od ova dva efekta ne postoji kada nišan pomerate dok stojite. Značajne izmene pretrpeo je i interfejs u samoj igri, odnosno meni za kupovinu oružja i opreme koji je sada predstavljen u vidu točka, tako da ima klasičan konzolaški izgled. Ipak, nema razloga za brigu, jer kupovina preko tastature funkcioniše na stari dobar način, dok je interakcija kursorom (mišem) novim dizajnom menija samo dodatno olakšana. Ipak, prilikom kupovine, moraćete da se naviknete na potpuno drugačije raspored oružja i opreme koja je drugačije organizovana, odnosno vezana za druge numeričke tastere. Promene je pretrpela i mapa u uglu ekrana koja nešto manja i prikazuje pozicije neprijatelja dokle god su u vidokrugu igrača iz tima. Novina su markeri u vidu “?” simbola koji se se pojavljuju na mestima sa kojih dopire zvuk neprijateljskog oružja.  
 
Igranje sa botovima sada ima svojih prednosti. Ako budete ubijeni, preko spectate moda možete brzo i lako izabrati bota iz svog tima i preuzeti kontrolu nad njim. Ovo je moguće dokle god u timu imate živih botova. Ipak, ako ste se na ovaj način dokopali oružja sa kojim ste živi završili partiju, igra vam neće dozvoliti da ga prenesete u drugu – što je u neku ruku i logično. Nakon svakog meča uvek je tu neka drugačija statistika koja pokazuje ko je imao najviše ubistava ili headshot-ova, koji igrač je najprecizniji i koliko u odnosu na ostatak tima i slično (baš kao u CS: Source). Igrajući, otključali smo preko dvadeset (od ukupno 193) Steam achievement-a, što znači da ni oni nisu izostali.  
 
Vizuelno, CS:GO je daleko lepši od poslednje CS igre, iako je u pitanju isti (Source) endžin. Možete da očekujete znatno oštrije teksture, unapređeno osvetlje, više detalja na objektima i više sitnih predmeta razbacanih po mapi, poput različitih kutija, korpi i sličnih sitnica. Interakcija sa objektima je gotovo identična onoj iz prethodne igre, što znači da jedva i da postoji (što je dobro), s tim da nema više buradi od koje odskačete kao na trambolini (možda zvuči kao nebitan detalj, ali to je iritiralo mnoge igrače). Čini se da malo više detalja na mapama neprijatelje koji kampuju čini manje uočljivim, što može dodatno ohrabriti “štekare”, a stvar dodatno pogoršava (ili poboljšava, ako ste jedan od pomenutih) prenaglašen kontrast, koji delove mape u senci čini previše mračnim.  Ono što nam se nije dopalo su neki nepotrebni efekti, poput prašine iznad zemlje koja blago smanjuje vidljivost, što se može (in)direktno odraziti na skill igrača, odnosno na preciznost, a time i na ishod meča. Iako je u pitanju beta verzija, moramo priznati da nismo naišli na neke veće bagove, osim par onih tehničke prirode, poput čudnih animacija kada su likovi u crouch položaju, kada modeli često drhte i poskakuju ili molotovljeve koktele koji se lepe za botove iz tima.  
 
Zaključak U srži CS:GO je isti onaj stari CS koga nisu zahvatili moderni trendovi, barem ne onde gde to nije neophodno. Refleksi, pucanje sa kuka, preciznost, headshot-ovi i kratki mečevi (neretko kraći od 30 sekundi) su sve ono što krasi posednju inkarnaciju legendarne multiplayer pucačine. Dakle, nema iron sight-a, regenerisanja zdravlja, otključavanja perkova i dodataka za oružja i ostalih stvari koje bi mogle da bace senku na skill igrača. Moramo priznati da je prvi sat proveden u igri bio blago razočaravajuć, ali da se stvar drastično popravila u par narednih. Najveći problem koji može pratiti ovu igru verovatno ne leži u njoj, već u ukorenjenim navikama igrača koji želi “novi, a stari CS”, pa svaka, čak i ona najsitnija (pozitivna) promena, može u startu odvratiti zagrižene fanove. Global Offensive će biti prva CS igra koja će se pojaviti na konzolama (X360), a Valve velike nade polaže u crossplatform igranje, koje planira da izbalanisara implementiranjem neke vrste aim assist-a (naravno, na X360 konzoli). Kako će to izgledati i da li će se novi CS primiti kod igrača, saznaćemo u mesecima nakon izlaska igre, odnosno već tokom ove godine. Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB Konekcija: Cable, 6 Mbit / 512 Kbit