Dugo, dugo vremena važilo je i važi pravilo, da ko želi da uživa u video igrama treba da sebi priušti ili moćan gejmerski računar ili neku od konzola aktuelne generacije. Računari kompanije Apple bili su, a i sada su velikoj meri apsolutno neprihvatljiva opcija za bilo kakav vid ozbiljnijeg igranja. Međutim, prema informacijama na TechRadar, Mac računari mogli bi postati budućnost virtuelne zabave.
Mac kao gejming konzola
Za početak da kažemo kako ne želimo ništa da prejudiciramo, predviđamo, ili slutimo, a najmanje sunovrat ili nestanak personalnih računara, jer iskreno smatramo da se to neće dogoditi. Ali, postoje neke činjenice koje najveći broj “casual” gejmera odvraćaju od ulaganja u jedan osnovni gejming sistem, a to je novac. Sve je preskupo, a bojimo se da će samo postati još skuplje. Naravno, ista situacija je i sa Mac računarima, jer su u pitanju skupocene sprave, ali sa jednom bitnom prednošću u odnosu na PC, a to je uniformnost hardvera koji koriste.
PC dolazi u sijasetu konfiguracija i teško je adekvatno optimizovati svaku video igru za svaku pojedinačnu kombinaciju hardverskih komponenti, od slabijih, preko srednjih, pa do onih najmoćnijih. A tu je glavna prednost Mac uređaja koji bi u svetu računara mogli da preuzmu primat bukvalno kao neka vrsta “računarske konzole” kao svoje sekundarne upotrebe koja pruža taman dovoljno dobre performanse za neobavezno igranje najnovijih naslova u 30 do 60 fps-a pri nešto nižim rezolucijama (ne mislimo da bi 4K mogao biti ostvariv još neko vreme).
Neosporni potencijal
Kada smo napisali naslov da bi Mac računari mogli biti budućnost gejminga, nismo nužno mislili samo na uređaje koje proizvodi kompanija Apple, već sve one računare koji bi se mogli naći sa sličnim tipom “all-in-one” konfiguracija koje bi imale unikatan, ali i mahom jednobrazan hardver na kom bi bilo daleko lakše optimizovati aktuelne naslove. Međutim, u ovom trenutku upravo je Mac taj koji se polako budi iz laganog gejming sna i Apple polako počinje da nudi rešenja koja su namenjena u ove svrhe.
Jednostavno, konfiguracija koju nude “čipovi” kompanije Apple koji u sebi integrišu veoma moćan procesor i veoma respektabilnu grafiku u jedan paket koji donosi dovoljno dobre gejming performanse. Slična stvar je i sa konzolama aktuelne, ali i prethodne generacije, koje polako preuzimaju primat u svetu nezahtevnog gejminga. Ova “plug and play” rešenja nude pouzdane performanse, odsustvo podešavanja, i sveobuhvatno ekstremno olakšan pristup konceptu uživanja u video igrama, što je otprilike ono i čemu Apple sa svojim Mac računarima teži.
Za neke, upravo je to odsustvo podešavanja, izbora konfiguracija i celokupnog zalaženja u “sitna crevca” ogroman i nepremostiv minus. Ako pitate lično nas, apsolutno se slažemo sa strane entuzijasta koji obožavaju da “prčkaju” po komponentama ne bi li izvukli i poslednji promil raspoloživih performansi. Međutim, realnost je da za mnoge to jednostavno predstavlja ogroman gubitak vremena i energije nakon kog ne mogu da urade upravo ono što žele, a to je da se opuste uz omiljeni naslov.
Problemi
Jedan od najboljih primera koji se pojavio u poslednje vreme jeste Elden Ring, naslov koji je na konzolama nove generacije radio dobro, a koji se na računarima ma koje konfiguracije susreo sa mnogo nepotrebnih “zamuckivanja”, a sve to upravo zbog problema sa optimizacijom i zbog činjenice da je ovaj naslov prvobitno zamišljen upravo za konzole, a da je verzija za PC neka vrsta porta, što je slučaj sa sve više novih naslova.
Naravno, nemojte misliti da smo zaboravili na činjenicu kako Elden Ring uopšte nije ni moguće zaigrati na Mac računarima, jer je upravo to i poenta koja ilustruje tačno koliko Apple Mac računari treba da napreduju kako bi se uopšte mogli smatrati gejming računarima, jer celokupan MacOS ekosistem nije zamišljen kao idealna platforma za gejming.
Nije samo Apple kriv u ovom slučaju, već deo odgovornosti leži i na samim razvojnim timovima koji do skoro nisu imali potrebe da posebno optimizuju video igre za ove računare u tolikoj meri. Međutim, pomaci se prave, i to veoma krupni. Ne treba zaboraviti trenutni Metal 3 API kompanije Apple koji je unifikovao celokupni hardverski i softverski sistem upravo sa ciljem olakšavanja posla developerima da video igre nativno prilagode čipsetu koji se nalazi u Apple računarima.
Sve je na developerima
Dakle, od sada je sve manje-više na onima koji video igre stvaraju, jer Apple svakako ne želi da izgubi priliku da koliko-toliko kapitalizuje na gejming industriji za koju već i ptičice na grani znaju koliko je novca sposobna da donese. Metal 3 je tu, optimizacija je sve lakša, a pojavljuju se i prvi primeri koji potvrđuju neospornu činjenicu da Apple sada ima sopstveni hardver koji je itekako sposoban za gejming.
Naime, Capcom je odlučio da Resident Evil: Village donese na Apple računare koje pokreću “M” čipovi, pa će tako MacBook Air moći da pokrene ovu video igru u 1080p rezoluciji, dok se od Mac Studio računara očekuje čak 4K gejming, doduše još uvek nepoznatih performansi. Dakle, polako će i developeri početi da sve više novih naslova donose na Apple računare, a kada se to desi moći ćemo da govorimo o Mac-ovima kao o maltene ravnopravnim konkurentima PC-u uz prednost identičnih komponenti unutar Apple računara i odsustva potrebe da bilo kakvih podešavanjima, što je upravo ono što je neobaveznim gejmerima potrebno.
Ali, da odgovorimo na pitanje sa početka teksta, a to je jesu li Mac računari budućnost industrije video igara? Nismo sigurni ukoliko cene ostanu onakve kakve su sada i ukoliko izostane stopostotna podrška za svaki aktuelni naslov odmah po izlasku. U protivnom, ne vidimo zašto neko ne bi sastavio PC, ukoliko ga već ne interesuju konzole, odabrao moćne komponente ako već ima dovoljno novca da razmišlja o Mac računarima, i opustio se znajući da mu je hardver dovoljno moćan da bez problema zaigra sve u narednih pet do sedam godina. U protivnom, konzola i dalje ostaje bolji izbor, pogotovo imajući u vidu ekskluzivne naslove koji se pojavljuju samo na PlayStation ili Xbox. Dotle, Mac ima još mnogo rada na sebi u domenu video igara.