Gejming nije štetan po mentalno zdravlje, sve do momenta kada ne možete da prestanete sa igrom

Kada izađe novi nastavak neke od najpopularnijih gejming franšiza, kompletna gejming zajednica – “zadrhti”. Međutim, izgleda da sati i sati provedeni igrajući popularne video igrice zapravo ne štete mentalnom zdravlju gejmera. Do takvih rezultata je došla najnovija studija koju je sproveo Oksfordski Internet institut tokom šest nedelja proučavanja nad 40000 igrača i njihovim navikama. To međutim ne znači da nisu uočeni neki zabrinjavajući zaključci jer je potrebno mnogo više informacija pre nego što tehnološka regulatorna tela budu potpuno zadovoljena i mirna.
U svojim zaključcima neki od istraživača su utvrdili da zaista nije važno koliko su igrači igrali jer se nije računao kvanitet igre, već kvalitet… zapravo ako su morali i bili prisiljeni da igraju po svaku cenu, osećali su se gore, nego u slučaju kada su igrali zato što su voleli da to čine. Zapravo u tim situacijama gejming je uticao pozitivno na njihovo mentalno stanje. Inače, istraživanje je sprovedeno na igranju različitih žanrova od simulatora trka poput Gran Turismo Sport, pa do Battle Royal naslova poput ultra popularnog Apex Legends. U svim situacijama je zaključak jasan – nema razlike u uticaju na mentalno stanje igrača u smislu koju vrstu ili žanr igre igrate.

Da bi odgovorio na pitanja koje roditelje najviše interesuju, profesor Przybylski jedan od glavnih stručnjaka koji su vodili ovo istraživanje, kaže da se moraju prikupiti veliki reprezentativni uzorci  i to na nivou jedne velike gejming platforme kao što je npr Steam. Analiziranje podataka samo sedam igara koje su obuhvaćene ovom studijom je kao gledanje u sedam namirnica u supermarketu koji inače prodaje na hiljade proizvoda ove vrste.
Ovo istraživanje je od suštinskog značaja za stvarno razumevanje uticaja igara na pojedinca. Iako sugeriše da gejming može imati negativne implikacije ali samo na one koji su primorani da igraju, a ne na sve korisnike – još uvek ima puno toga da se nauči.
Ovo su samo prvi koraci u svet razumevanja kako se gejming uklapa u živote igrača. Ključno pitanje je zašto igrate? Ako je to iz čistog zadovoljstva uticaj je zapravo pozitivan na mentalni sklop osobe.
Nije bilo lako doći do potrebnih podataka. Sama analiza je bila lakši deo jer Microsoft, Sony i Nintendo gejming platforme imaju složen odnos sa hiljadama programerskih kuća i teško ih je sve ubediti na pristanak za nezavisnom i rigoroznom analizom podataka koje čuvaju o igračima. Na kraju svi ti podaci pripadaju gejmerima, a ne programerima. Igrači imaju zakonsko pravo da doniraju svoje podatke i bio bi neverovatan uspeh kada bismo prikupili podatke od najvaćih i najpopularnijih gejming platformi današnjice.

Igrači žele da znaju kakav stvarni uticaj ima igranje. Naučnici takođe žele da znaju istu stvar. Roditelji žele da znaju. Vlada želi da zna. Svako od nas. Informacije su tu, na dohvat ruke i zato svi ovi podaci moraju biti dostupni i slobodni za razmenu, jer ako je najvećim gejming platformama zaista stalo do dobrobiti njihovih igrača, one moraju da podrže naučnike i igrače u saznanju kako njihovi proizvodi utiču na nas gejmere – dobro ili loše!