Najava igre: StarCraft II: Legacy of the Void

Filip Majkić
Legacy of the Void (u daljem tekstu ćemo često koristiti skraćenicu LotV) je po mnogo čemu poseban. U samom startu se znalo da će StarCraft II doći u vidu trilogije, gde će svaka naredna ekspanzija kampanju za po jednu rasu (Terrans u Wings of Liberty, Zerg u Heart of the Swarm) i pregršt novina i mogućnosti u multiplej režimu. Sa te strane, praktično da nema iznenađenja. Međutim, iznenađenje bi mogao biti raskid sa dugogodišnjom Blizzardovom praksom da jedna igra ima jednu ekspanziju koja je proširuje i usavršava. Po prvi put imamo – dve, pri čemu je Legacy of the Void zapravo standalone ekspanzija i ne zahteva posedovanje originalne igre ili prethodne ekspanzije.

Samim tim, postavlja se pitanje, da li je ovo još usavršeniji proizvod? Po mnogim pitanjima, jeste. Da li se osećamo kao da igramo igru od pre nekoliko godina, koja je trebala biti ovakva još na samom početku? Paaa…odgovor bi mogao biti potvrdan. Međutim, to ne menja činjenicu da i dalje neizmerno uživamo u StarCraftu, odnosno da se i dalje radi o jednoj od igara koje definišu PC scenu. Ma koliko sa te scene nestajale strategije u realnom vremenu (RTS), makar one strategije klasičnog tipa, koje nisu mešavina sa morem drugih žanrova.

U tom smislu, mnogi fanovi očekuju da LotV bude ultimativni izraz jedne real time strategije. Žele da bude epska, da donese maltene nešto neviđeno. Da li će to i dobiti? Zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Blizzard nikada nije bio inovator, već majstor da sve što je neko drugi smislio dobro ispegla i implementira. Ukoliko želite da saznate da li je LotV za StarCraft II ono što je bio Broodwar za StarCraft, odgovor je – da. Postavlja se pitanje da li je to dovoljno u današnje vreme, da li će LotV privući nove korisnike u žanr ili biti samo šlag na torti namenjenoj skupu veterana.
Mnogi fanovi očekuju da LotV bude ultimativni izraz jedne real time strategije
Kampanja i likovi
Kampanja će se prostirati na oko 20-ak misija, što je u rangu sa Heart of the Swarm. Začetak trilogije, Wings of Liberty, je imao 26 misija, pri čemu su postojale još tri branching misije. Prva ekspanzija je imala i Evolution missions, i očekujemo da će se nešto slično viđati i ovde. Naime, LotV donosi i jedan nivo diplomatije – naravno, ne tako kompleksan kao kod nekih ozbiljnijih naslova.

Kampanja se, kada govorimo o likovima, bazira na Artanisu, lideru Protosa koji je uveden u Broodwar ekspanziji. Njegov cilj jeste ujedinjavanje raznih plemena i frakcija Protosa, kako bi ih vodio u finalni rat za oslobođenje njihove matične planete Aiur, uništene u poslednjoj misiji originalnog StarCrafta.

Mehanika predviđa da sistem savezništava sa određenim frakcijama Protosa ima odgovarajuće posledice – dok vam neke frakcije postaju saveznici, druge vam postaju suparnici. Na taj način ćete vršiti određenu customizaciju svoje armije, nalik na ono što su evolucije vaših jedinica bile u Heart of the Swarm. Isto tako, postojaće određene misije tj. delovi kampanje koje nećete moći da prelazite, pošto ste se opredelili za drugačiji put.

Naravno, očekujte mnoštvo poznatih likova iz dosadašnjih igara. Tu je Zeratul, neizbežni Dark Templar Protosa koji će igrati značajnu ulogu u kampanji, zatim buntovnik Džim Rejnor i Sara Kerigen, kraljica Zergova. Ipak, igra će se ponajviše fokusirati na Hijerarha Artanisa. Najavljeno je da ćemo videti i mnoštvo likova iz ranijih naslova, poput Valerijana Mengska ili Meta Hornera, a tu je i nekoliko Protos likova koji će vas voditi kroz deo priče u kampanji. Glavni protivnik će biti Amon, stvorenje neizrecivih moći i sposobnosti. Nažalost, navikli smo da je StarCraft priča jedna velika papazjanija koja se obrće i okreće da bi sve ostalo isto. Videćemo da li će se nešto promeniti ovog puta.

Iz Blizzarda su rekli da im je cilj bio da priča bude epska, sa „osećajem sličnim onim u filmu 300“, gde se mala sila bori protiv nadmoćnog neprijatelja. Nismo sigurni da li su svesni kako se taj film završava, kako je prošlo 300 ratnika, i kako se tačno povezuje okupljanje Protosa u…malobrojnu armiju? No, kako bilo, glavne novine nisu u kampanji, iako ne sumnjamo da će ona biti primarni motiv ljudi koji će igrati Legacy of the Void…Pre nego što nastavimo, dužni smo da kažemo da je ovo i dalje beta; to znači da se novi režimi igranja, nove jedinice, ili nove karakteristike mogu izmeniti u sklopu razvoja igre i balansiranja dok se igra ne pojavi u prodaji. Štaviše, mogu se dramatično izmeniti ili čak potpuno ukloniti od trenutka dok ovo kuckamo, do trenutka dok se najava ne objavi na sajtu. Ipak, jasno je u kom pravcu Blizzard razmišlja. Pogledajmo šta LotV donosi…

Novi načini igranja
Archon Mode je takmičarski nastrojeni multiplej režim u kome dva igrača kontrolišu jednu bazu. Dakle, igrate dva na dva, a kontrolišete jednu bazu. Na ovaj način bitke dobijaju potpuno drugačiju dimenziju. Ne samo što možete da sa drugarima uživate na potpuno novi način, već ovakva postavka otvara neke potpuno nove strateške i taktičke opcije. Najprostiji primer bi bio – jedan se stara o ekonomiji, a drugi o borbenim jedinicama i izviđanju.

No, postoji i dublja komponenta svega toga. Sa jedne strane, ovo je dobar način da „uvučete“ prijatelja u svet StarCrafta, ili pak da ga „odškolujete“. Sa druge strane, ratovanje dobija sasvim novi smisao, pošto su dve glave pametnije od jedne, ali i dva miša prave više APM (actions per minute) od jednog. Stoga je sada dosta otvorenija opcija da tokom borbe koristite neke od jedinica koje imaju specijalne sposobnosti, umesto prostog omasovljivanja svojih armija i slanja čitavog čopora/horde direktno na protivnika.  Kako god da okrenete, ovo otvara čitav niz novih opcija i mogućnosti za suptilnije igranje, a dva igrača dele svoje iskustvo u „kooperativnom multiplej“ igranju i to može biti samo plus. Odličan novitet.

Allied Commanders je još jedan novi način igranja u StarCraftu II. Ima naglašenu kooperativnu crtu, baš kao i Archon Mode. Bazira se na nizu ciljeva koje igrači moraju da ostvare u ulogama moćnih likova iz StarCraft sage. Svaki komandir ima jedinstvene osobine i mogućnosti apgrejda, i donosi specijalne bonuse armijama koje kontroliše. Tokom serije izazova, misija i scenarija koje morate preći, vaši likovi dobijaju iskustvo. Razmišljajte o ovom modu kao o „single misijama za dvojac“, odnosno single varijanti Archon moda.
Novi kooperativni modovi svakako donose dah svežine u StarCraft, a istovremeno su idealan način da uvedete svoje prijatelje u ovaj svet
Nove jedinice
Naravno, nova ekspanzija ne bi bila to što jeste da ne donosi nove jedinice, koje produbljuju opcije i modifikuju način na koji igramo, bilo u single, bilo u multi režimima. Svaka rasa je osvežena novitetima u arsenalu, kako novim jedinicama, tako i novim sposobnostima pojedinih jedinica koje su već postojale u prethodnim naslovima.

HERC – HERC je nova jedinica Terana koja predstavlja veoma teško oklopljenog pešadinca. Njegov zadatak je da “tenkuje” zerglinge, banelinge i zadržava pešadijske jedinice Protosa. Sve u svemu, neka vrsta teške pešadije koja produbljuje koncept armije Terana da su jedinice izrazito dobre za jednu ulogu, ali isto tako veoma loše u velikom broju drugih situacija.

Cyclone – Cikloni su specifično vozilo Terana koje se “lokuje” na određenu metu. Nakon toga, mora da ostane na određenoj distanci od te mete, i ukoliko meta priđe dovoljno, Cikloni se mogu naći u problemu. U suštini, biće potrebno dosta veštine da se pravilno upotrebljavaju ova vozila, koja moraju da drže odgovarajuću distancu. Pozitivna strana jeste što su u stanju da napadaju ciljeve i na zemlji i u vazduhu.

Ravager – Nastaje morfovanjem Roach jedinice. Reč je o novoj “artiljerijskoj” jedinici Zergova, koja je u stanju da probija Force Field putem sposobnosti Corrosive Bile. Radi se o napadu koji je AOE tipa (area of effect) i koji može imati veoma velike posledice na igrače koji ne paze u tačno određenom trenutku na situaciju. Kada se ispali projektil, postoji kratko odlaganje dok ne počne da deluje, i ukoliko se ne reaguje blagovremeno, posledice mogu da budu ogromne.

Lurker – sećate li se Lurkera? Reč je o morfovanom Hidralisku koji se ukopa u zemlju i ima napad velikog dometa koji je linijskog tipa, to jest pogađa sve što je na liniji do mete. Takođe je vrsta “artiljerijske” jedinice i može da gađa samo ciljeve na zemlji. Zbog AOE napada bili su veoma popularni u starom StarCraftu, tako da se može očekivati da će ih mnogi voleti i u novom izdanju, bilo za defanzivne, bilo za ofanzivne operacije.

Disruptor – Disruptori su nova mehanička jedinica, koja se pravi u Robotics Facility. Donosi značajan ofanzivni potencijal, naročito protiv teško ušančenog i utvrđenog neprijatelja. Efikasnost mu zavisi od toga koliko je igrač u stanju da efikasno komanduje Disruptorima, ali njihova sposobnost može biti veoma zgodna. Purification Nova ih čini neranjivim na četiri sekunde, tokom koje dobijaju bonus na brzinu kretanja, a po isteku te četiri sekunde oko sebe emituju masivan AOE napad. Uz pravi tajming, mogu naneti velika oštećenja protivniku.

Adept – verovatno najveće iznenađenje nije sama jedinica, već kako su dizajneri zamislili da funkcioniše. Reč je o lakoj pešadiji, koja treba da dopuni Protose u samom startu, gde su se do sada oslanjali na Zelote (melee pešadija) i Stalkere (range pešadija). Za razliku od Zelota, Adepti napadaju na daljinu poput Stalkera, ali za razliku od potonjih ne mogu da gađaju vazdušne jedinice, što ih u startu čini pomalo…diskutabilno upotrebljivim, naročito kod purista.Novina ima toliko da bismo mogli da o njima pišemo poduže. Ipak, potrudićemo se da izložimo neke najbazičnije primere, uz generalni osvrt na to šta je Blizzard postigao implementacijom novih rešenja. Kompletan spisak promena možete pronaći na ovoj stranici. Naravno, naglašavamo da se radi o inicijalnim izmenama, koje će biti još mnogo, mnogo puta dorađene i balansirane do konačnog izlaska igre.

Rekli bismo da Blizzard želi da nagrađuje igrače sa agresivnim pristupom, odnosno da destimuliše defanzivce. To ne kažemo samo zbog toga što nove jedinice u najvećem broju predstavljaju neku varijantu siege/artiljerije koja žestoko bije nadaleko. Čitav niz mera je ugrađen da bi podstakao ovakav način vođenja borbe.
Igra je veoma brza, ali ovaj put dešavanja ima toliko da zaista morate imati maksimalnu, maksimalnu koncentraciju tokom igranja i biti zbilja pažljivi u rukovanju armijama
Za početak, resursi su izmenjeni. Pola mineralnih izvora donosi 1500 kristala (kao i ranije), ali druga polovina 750. Slična stvar je i sa vespin gasom, gde je maksimalna količina gasa redukovana sa 2500 na 1700. Da ništa drugo nije urađeno, sama ova promena bi uslovila potrebu za intenzivnijim širenjem i pravljenjem dosta ekspanzija na mapi, kako bi se obezbedio dovoljan priliv za pravljenje vojske i konstantno unapređivanje. Zdravorazumski gledano, ovakva taktika ponajviše favorizuje Zergove, pa nam je malo čudno da se koristi u ekspanziji koja bi, u neku ruku, naglasak trebala da stavi na Protose.

Teza o podsticanju agresivnog širenja, kao što smo rekli, potiče i otuda što imamo nove jedinice koje su tu da bombarduju izdaleka. To se posebno odnosi na Zergove, koji sada mogu iz daljine da nanesu puno štete bez potrebe da se maksimalno apgrejduju neke leteće jedinice. Sve pod uslovom da vas njihov rush ne pregazi, razume se. Ali, to nije sve. Tu su još neke promene koje su ništa manje značajne za druge rase. Recimo, pomenuli smo Disruptor – jedinica sa sposobnošću koja daje boost na movement speed i neranjivost koja joj omogućava da se približi utvrđenim položajima i nakon toga nanese veliku AOE štetu. Ili, nove sposobnosti Terana. Siege tenkove više ne morate da sklapate u obične tenkove da biste ih ukrcali na transporter. Sada je moguće kupiti ih direktno u siege modu i izbacivati na druge lokacije. Možete li da zamislite lakoću sa kojom se time nanosi velika šteta neprijateljskoj pozadini? Tu je, primera radi, i nova sposobnost Battlecruisera, da se teleportuje na bilo koju lokaciju na mapi. Sve u svemu, StarCraft II: Legacy of the Void maksimalno podstiče Napoleonovu tezu da je napad najbolja odbrana.

Rekli bismo da je sama igra veoma brza, ali ovaj put dešavanja ima toliko da zaista morate imati maksimalnu, maksimalnu koncentraciju tokom igranja i biti zbilja pažljivi u rukovanju armijama. Nažalost, nešto što smatramo negativnim u StarCraftu II je ostalo – čak je i još više naglašeno. To je permanentna mogućnost da, čak i ukoliko ste veoma pažljivi, dođu te dve, tri ili četiri sekunde nepažnje tokom koje će vaša armija biti napadnuta i praktično stavljena u nepovratno bezizlazan položaj, a da vi zaista niste puno zgrešili. Možda ste samo izdali komandu nekoj radilici ili aktivirali pravljenje nekoliko jedinica u barakama, a neprijatelj se baš u tom trenutku susreo sa glavninom vaše vojske u polju i aktivirao nekoliko sposobnosti koje su mu donele prevagu dok ste se vi uopšte obreli na toj lokaciji ponovo. Dosta mikrovanja je potrebno, i da se nove sposobnosti iskoriste na pravi način, ali i inače, pošto su nove jedinice neka vrsta kontre ogromnima masama raznih jedinica skupljenih na gomilu, na kakve se igrači ponajviše oslanjaju u online sukobima i gde raznovrsnost jedinica zapravo predstavlja neku vrstu zamene za mikromenadžment.

Sve u svemu, nove jedinice su komplikovane za korišćenje, skoro sve su specijalisti, ali ukoliko ih upotrebite na pravi način u pravom trenutku, mogu doneti odlične rezultate. Sa jedne strane, to i nije loše, posebno imajući u vidu pojavu novih modova. Drago nam je da se kooperativno igranje vraća na velika vrata. Voleli smo to u originalnom StarCraftu, kao i Coop mape u WarCraft 3. Kooperativni mod zaista otvara mnoge opcije po pitanju korišćenja specijalizovanih jedinica koje su teže za mikrovanje u situacijama kada morate da komandujete vojskom, bazom, ekonomijom.

Prisutne su i nove mape. Blizzard je implementirao tzv. Extension Mods, koji omogućava moderima da se igraju sa širokim spektrom podešavanja tokom kreiranja sopstvenih mapa. Samim tim, a i u skladu sa tradicijom, postojaće i veliki broj Battle.net modova. Postojaće automatizovani turniri, koji će omogućavati igračima nove, pogodne mehanizme za online povezivanje i takmičenje, premda mi to nismo stigli da iskusimo u beti, u kojoj to verovatno još uvek nije implementirano.

Šta smo još zapazili? Broj startnih radilica je uvećan, a developeri najavljuju da bi se mogao dodatno uvećati. Očito je da je ceo naglasak na tome da se sa borbom krene što brže. Nas samo brine to što je osnovni utisak da su Protosi, iako će biti glavna tema ove kampanje, zapravo…oslabljeni. Ukoliko pogledate spisak jedinica, odnosno modifikacije postojećih jedinica, imamo utisak kao da je glavni cilj bio redukovati mogućnosti armije Protosa. Naravno, balansiranje je tek krenulo i uvereni smo da će developeri poraditi na tome dok se igra ne pojavi. Što nas dovodi do finala našeg prikaza…

Zaključak
Nema egzaktnog datuma izlaska u trenutku dok kucamo ovaj tekst. Drugim rečima, igra će se pojaviti kada se bude pojavila. Imajući u vidu tradicionalno dugotrajno beta testiranje, kao i neke druge datume, ne očekujemo da će se Legacy of the Void pojaviti tokom ove godine. Nažalost, mislimo da smo prilično realistični u takvim procenama. Wings of Liberty je izašao na leto 2010. godine, a Heart of the Swarm na proleće 2013. Ne očekujemo da će se Legacy of the Void pojaviti pre proleća 2016. a ukoliko bi se pojavio, to bi bilo veliko i lepo iznenađenje.

Ponavljamo, igra će biti standalone ekspanzija, što znači da neće zahtevati prethodne naslove, ali će doneti kompletno iskustvo i nove modove igranja za sve koji traže ultimativni StarCraft II. Ne sumnjamo da će Legacy of the Void upravo to i biti…i nadamo se da će biti dragulj u kruni, budući da se radi o završnoj igri serijala i da se moramo spremiti na nove, sušne godine bez StarCraft igara…