Najava: Open World igre - igre našeg doba

Filip Majkić
Kako bismo definisali Open World ili Sandbox igru? Reč je o igrama koje igračima daju visok stepen slobode, u kojima igrači mogu ići kroz svet birajući na koji način će ostvarivati ciljeve koje igra pred njih postavi. Suštinski, one su kontrast igrama sa „hodnicima“ i „nevidljivim zidovima“, koje igrače veoma jasno usmeravaju ka određenom cilju. Sinonim za ovakve naslove je, bez ikakve sumnje, GTA tj. Grand Theft Auto serijal.

Sandbox igre, premda se umnogome ovaj izraz koristi kao sinonim za Open World, to podižu na još viši nivo, dajući igračima određene alate kojima igrači menjaju način na koji igraju, pa i svet kao takav. Tipičan primer za takvu igru bi bio Minecraft. Igrač je „bačen“ u živi svet, koji funkcioniše po nekim sopstvenim pravilima, i na igrači je da najpre sebe prilagodi, a potom da svet prilagodi sebi. Uslovno rečeno, možemo reći da razlike između ovih igara potiču u stepenu arkadnosti, budući da Sandbox naslovi, imajući u vidu sve rečeno, donose sa sobom određene elemente simulacije, nebitno koliko duboke ili razrađene.

Samim tim, to vuče i neke druge osobine, koje su oduvek percipirane kao kontrast „standardnim“ igrama. Prednosti i mane, što bi se reklo. Na prvom mestu, postoje i uvek će postojati određena tehnička ograničenja, koja će primoravati kreatore ovakvih igara da naprave određenu vrstu kompromisa, bez obzira da li govorimo o kvalitetu grafike, senčenju, modelima, ili gejmpleju. Verovatno će uvek važiti pravilo da Open World igre ne mogu da grafički dostignu nivo klasičnih igara. Tome doprinosi i dug period razvoja, budući da je ovakve igre neophodno daleko duže razvijati. Najzad, neophodno je postaviti priču i postaviti konzistentnu atmosferu tako da sve bude prilagođeno nelinearnom prelasku konkretnih igara.

Sve to zahteva izuzetno pažljiv balans kada se kreira Open World naslov, posebno ukoliko je akcione prirode. Sandbox naslovio imaju svoja sopstvena pravila funkcionisanja koja smo već naveli, i za koja bismo rekli da ih čine manje zavisnim od pomenutog balansa. Da li je pucanje korektno odrađeno, da li je fizika realistična, da li je ponašanje neprijatelja logično – to dolazi u drugi plan pred korišćenjem alatki i materijala koji se prikupljaju svuda unaokolo kako bi se kreirala bolja odbrana baze ili dobio pristup nekim kvalitetnijim alatkama, te proces ponavljao ispočetka.
Open World igre su danas dominantne, tehnikalije su dignute na visok nivo, pažnja koja se posvećuje detaljima je neverovatna, ceo svet u kvalitetno odrađenim naslovima kao da diše na neki svoj način
Drugim rečima, navikli smo da Open World naslovi donose pojedinačne elemente na nižem nivou od standardnih igara, ali da to nadoknađuju osmišljenošću sopstvenog sveta i celinom, nelinearnošću i biranjem sopstvenog puta, što kod svakog igrača kreira njegovu individualnu priču i način prelaska igre.  Opet, od igrača individualno zavisi do koje mere će pristati na ovakve kompromise. Znate već, oružje se ponaša slabije nego u FPS naslovima, priča nije naročito maštovita, neprijatelje je jednostavnije savladati i borba nije toliko duboka kao u tradicionalnoj akcionoj igri, ali zato možete da pokupite dasku sa ulice, zgazite neprijatelja kolima, ili da odrađujete ko zna koje misije pa kupite sebi neverovatno jako oružje. Stvar kompromisa, doskora smo mislili.

No, da li je to zaista tako? Skorašnja dešavanja su nas poprilično uverila da su ovakve igre definitivno ne samo budućnos, već da su potpuno ovladale tržištem igara. Gigantske avanture, stotine i stotine sati gejmpleja koji vas potencijalno čekaju, mnoštvo stvari koje možete da radite po mapi – definitivno su okolnosti sazrele da možemo da konstatujemo da su Open World igre danas dominantne, naročito na PC platformi. Tehnikalije su dignute na visok nivo, pažnja koja se posvećuje detaljima je neverovatna, ceo svet kao da diše na neki svoj način. Možda najbolji pokazatelj do koje se mere otišlo daleko u tome jesu tradicionalne igre, koje u sve većoj meri prosto bivaju primorane da usvajaju neke Open World postulate. Pogledajte samo danas Far Cry 4, Shadows of Mordor, zatim Dark Souls serijal, neki novi Assassin’s Creed ili Arma 3, sa njihovim raznovrsnim misijama i određenom dozom slobode koju imate dok ih igrate. Naravno, uz određena ograničenja koja su neminovna, ali kada uporedite naslove koje smo igrali nekada i sada, makar u svetu akcionih igara, ne možete a da ne konstatujete da smo se, ako ništa drugo, a ono makar u dobroj meri otarasili izrazite linearnosti u ogromnom broju najkvalitetnijih naslova. Definitivno se tu vidi pozitivan uticaj Open World igara.

Stoga, šta nas čeka od ovakvih naslova u narednom periodu? Već početkom 2015. godine će se na tržištu pojaviti veliki broj igara koje su ili klasičan Open World, ili skoro-pa-Open-World, ili spadaju u Sandbox podgrupu. Želeli smo da vam skrenemo pažnju na najzanimljivije naslove koji će se veoma brzo naći na našim ekranima, bilo da se radi o ekranima na radnim stolovima ili u dnevnim sobama…Sam početak naredne godine doneće nam nekoliko fantastičnih Open World naslova. Posebno su interesantni GTA V, Dying Light, Metal Gear Solid i The Witcher 3, pošto ćemo praktično dobiti Open World naslove u nekoliko različitih izdanja, od fantasy okruženja, preko velikog grada, do savremenih vojnih instalacija sa SF primesama.
Grand Theft Auto V (dostupan 27. januara za PC, na konzolama već dostupan)
Prvo pa muško, što bi se reklo. Igru po kojoj je Open World koncept praktično postao poznat među širom publikom možete očekivati na PC računarima krajem januara. No, kako igra već poodavno postoji na konzolama, već znamo šta se može očekivati. GTA V je izašao prošle jeseni i u samom startu postao najprodavanija igra ikada, zaradivši 800 miliona dolara već prvog dana, odnosno punu milijardu za prva tri dana prodaje. Zaista neverovatne stastistike.

No, tu stvari nisu stale, budući da je incijalno GTA 5 izašao samo za Playstation 3 i Xbox 360, a tek ovog novembra se pojavila “next gen” verzija za Playstation 4 i Xbox One. I to kakva verzija! Ne samo da je grafika izuzetno unapređena, već je igra dobila potpuno novi mod, koji nikada do sada nije imala – režim igranja iz prvog lica! Ogromna unapređenja na svim poljima su prisutna na svakom koraku, čineći svet nikad življim i zanimljivijim. Tu je naravno i GTA Online, koji će igračima donositi obilje novih izazova.

GTA se oduvek odlikovao specifičnim humorom i odličnim scenarijima i dijalozima, a ovaj put je tim prevazišao sebe u tom smislu. Dok budete vodili Majkla, Frenklina i Trevora, tri karaktera sa kojima ćete “orati” Los Santos uzduž i popreko, upadaćete u najneverovatnije situacije, uz obilje humora i dosetki. Želite da skačete iz padobrana? Nema problema. Da uletite automobilom u nečiju radnju? Može. Na raspolaganju vam je obilje opcija, koje će nasilje karakteristično za ove naslove istinski “oplemeniti”, ukoliko tako želite. A kada razvojni tim kaže da su toliko išli u detalje da su pazili na raspored svakog drveta, i kada znate da je to Rockstar, jasno vam je da vas čeka izuzetno ispolirana avantura. Samo da PC verzija dođe sa dobrom optimizacijom…
Open World naslove ćemo dobijati u nekoliko različitih izdanja, od fantasy okruženja, preko velikog grada, do savremenih vojnih instalacija sa SF primesama
The Witcher 3: Wild Hunt (dostupan 19. maja za PC, PS4 i XBOne)
Iako se “na prvu” RPG naslovi ne asociraju toliko sa tipičnim Open World naslovima, pogotovo jer RPG igrači ne žele baš da budu u istom društvu sa “klincima koji se lemaju bejzbolkama” kao u GTA, nesporno je da sam koncept ovih igara i nelinearnost bilo koji kvalitetnije odrađen RPG mogu da svrstaju u Open World koncept. Posebno ukoliko zaista dobijemo kontinualan svet, kao što smo to dobili u mnogim savremenim RPG naslovima, umesto svet izdeljen na nivoe, činove, tamnice i tome slično. Upravo to bismo trebali dobiti u trećoj iteraciji popularnog Vešca…

Witcher se razvio u istinsku franšizu. Na osnovu serije knjiga čiji je autor Andrzej Sapkowski, dobili smo i TV seriju, ali i fenomenalne igre koje potpisuje razvojni tim CD Projekt RED. Za trojku se obećava otvoreni svet kakav nije viđen u istoriji RPG-a; svaki kvest će biti moguće završiti na mnoštvo načina, svaka odluka igrača će uticati na svet, a sam svet bi trebao biti tridesetak puta veći od prethodnih igara, tako da će igrači morati da jahanjem ili plovljenjem prelaze ogromna rastojanja između gradova i lokacija. 50-ak sati u glavnom i 50-ak sati u sporednim kvestovima, to nam obećava CD Projekt RED.

Sve u svemu, od ove igre zaista očekujemo puno. Autori su posebno uspeli da izgrade dobar odnos sa publikom, a najavljuju da će nedugo nakon starta igre svi koji budu kupili Witcher 3 dobiti ni manje ni više nego 16 DLC-ova. Sukcesivno, naravno, a ne odjednom. Znamo da su kupci prethodnih igara dobijali tzv. Enhanced Edition nakon određenog vremena, ali ova brojka nam zaista deluje neverovatno, i važiće za sve platforme.
 
Dying Light (dostupan 30. januara za PC, PS4 i XBOne)
Nakon Witchera, još jedan poljski kreativni tim ima Open World igru za nas. Jeste li spremni za zombije? Naravno da jeste, posebno imajući u vidu da ima toliko zombi igara, posebno u ovom podžanru. Međutim, ono što Dying Light izdvaja iz mora sličnih naslova jeste neverovatan nivo detaljnosti koji je posvećen ovoj igri.

Dying Light ne samo da će vas smestiti u urbano okruženje kojim dominiraju horde nemrtvih, već će doneti i dinamičke promene dana i noći sa svojim sopstvenim karakteristikama (recimo, danju je zombija manje i sporiji su), preko 100 različitih oružja uz mogućnost pravljenja sopstvenih, kooperativni mod, asimetrični multiplejer. Vaš karakter se može penjati, verati po zidovima, praviti različite egzibicije, skokove i akrobacije kako bi utekao zombijima ili se jednostavno uspešno i efikasno kretao kroz grad krovovima.

Dobar deo pohvala ide i na konto toga što igra izgleda zaista prelepo, naročito za jedan otvoreni svet, sa neverovatnim nivoom detalja. Naravno, videćemo kako će to sve izgledati u završnoj varijanti, ali tako stvari stoje trenutno. U to ime je izbila i kontroverza vezana za hardverske zahteve koji su objavljeni, pa se tako kao minimum navodi čak 8 GB RAM memorije i GeForce GTX 670 grafička karta, a za optimum ni manje ni više nego 16 GB RAM memorije i GeForce 780/Radeon R290X grafika! Iskreni da budemo, želimo da verujemo da je to znak da je načinjen ogroman korak napred u tehničkom smislu i da su ovakvi zahtevi sasvim opravdani. Krajem januara ćemo videti…


  
Metal Gear Solid V: The Phantom Pain (dostupan na proleće 2015. za PC i konzole)
Metal Gear serijal je prešao put od klasične akcione avanture do, ako se ispune obećanja kada je The Phantom Pain u pitanju (a nema razloga da ne budu ispunjena), Open World akcione stealth video igre u punom smislu te reči. Ne želimo da vas previše zamaramo pričom, koja je neizostavan deo MGS serijala i jedna od najintrigantnijih njegovih karakteristika, ali ćemo vam reći da ćete voditi lidera najamnika koji želi da se širom Afrike i Azije osveti za svoje pale drugove

Svoju osvetu će sprovoditi tako što će graditi svoju sopstvenu vojsku i njenu bazu kroz svaku misiju, od mnogih misija koje obećava Hideo Kodžima. Izdat je i prolog Ground Zeroes, u kome igrač napada vojnu bazu. Ta misija se može izvršiti za pola sata ili za dva ili tri sata, u zavisnosti od izbora igrača (pa čak i za desetak minuta, kada se sve uvežba), a developer je objavio da će završna igra biti 200 puta veća od ovog prologa, pa sami procenite koliko će biti potrebno.

Očekuje se da će misije uglavnom biti bazirane na stavljanju igrača pred svojevrsni izazov u Open World stilu, gde je na njemu da odabere da li će je izvršavati frontalnim napadom, diverzijom, stealth pristupm, snajperisanjem, postavljanjem zamki, prerušavanjem, na neki drugi način ili kombinacijom ovih opcija. Takođe, misije će biti “povezane” u tom smislu što se skupljeni resursi prenose iz misije u misiju, uključujući i vojnu bazu koju ćete tim resursima razvijati tokom kampanje. Tu bazu vam mogu i napasti, pa je morate braniti, što će doprineti osećaju dinamičnosti kompletne igre.

Inspiraciju za ovakav pristup autori su, prema sopstvenim tvrdnjama, dobili pošavši od ideje kako bi se nekadašnje taktičko-strateške igre sa skupljanjem najamnika i izvršavanjem misija, te izgradnjom baze i uvećavanjem sopstvenih resursa, prenele u današnje vreme na jedan savremeni sistem. Tako su došli do zaključka da je ovakav otvoreni svet zapravo idealan da ostvare svoje zamisli da igre kao što je nekada bio Peace Walker donesu u sasvim novo okruženje. Očekujte i izuzetno zanimljiv onlajn mod, koji će dodatno produbiti sve ovo što smo vam opisali.
Sandbox igre su nešto zahtevniji naslovi koji u miks dodaju raznorazne resurse, kraftovanje, svojevrsnu simulaciju preživljavanja
Sandbox naslovi
Imate snage i/ili vremena za još ponešto? Možda ste skloniji sandbox igrama, u kojima ima puno eksperimentisanja i dosta su teže za preživljavanje, i prosto traže mnogo isprobavanja kako biste došli do prave formule za preživljavanje, zbog čega ćete ih igrati više (desetina) puta? Želeli smo da skrenemo pažnju na još dva naslova Sandbox tipa. Naravno, možete se složiti ili ne sa našim izborom, i nema sumnje da će ovih naslova biti kao pleve u narednom periodu, ali želelio smo da istaknemo dva naslova koja nam privlače pažnju.
7 Days to Die (dostupna kao Early Access, finalna verzija dostupna 13. decembra)
Kada govorimo o ovoj igri, treba imati u vidu da je ona već neko vreme dostupna u Early Access verziji tako da u dobroj meri već znamo čime sve 7 Days to Die raspolaže. Ovaj survival horror u sandbox izdanju zahteva od igrača da prežive tako što će tražiti resurse po otvorenim predelima i napuštenim naseljima, uz stalnu opasnost od – pogađate, zombija. Igra će se veoma ubrzo pojaviti u svojoj finalnoj formi.

7 Days to Die privlači pažnju i svojim “destructible voxel” svetom, gde praktično sve što vidite možete poseći, izvući, prekopati, iskopati, prebaciti, iskombinovati…Sve u svemu, reč je o zanimljivom miksu istraživanja, borbe, preživljavanja, skupljanja resursa i kreiranja i kombinovanja alatki kako biste preživeli užase postapokaliptičnog okruženja u svetu preplavljenom opasnostima od zombija. I ovde imamo, slično kao u Minecraftu ili u Dying Light naslovu, ciklus dana i noći, gde poput Deli Radivoja i Malog Radojice noću morate da branite ono što sagradite danju od nasrtaja nemrtvih.

Sve u svemu, jedan veoma zanimljiv i interesantan naslov koji se, baš kao i mnoga slična ostvarenja, najbolje igra sa drugim igračima na PVP serverima. Tada, u situacijama kada nemate nikakve pouzdane pokazatelje šta planiraju ili žele drugi igrači, shvatate da zombiji ipak nisu najstrašnija stvar sa kojom se možete susresti…
 
The Forest (dostupna kao Early Access, termin dostupnosti finalne verzije nepoznat)
Evo jednog prilično poznatog naslova, jednog od najpoznatijih od onih koji su trenutno u Alpha fazi. The Forest je zasnovan na jednostavnoj premisi – vi ste jedini preživeli pada aviona, i nalazite se na misterioznom šumovitom ostrvu. Morate da se snađete kako znate i umete da biste sebi obezbedili skrovište, hranu i vodu, vatru i tome slično, a saznajete i da postoje urođenici koji su…veoma ekstravagantni. Vremenom se užasi tog ostrva razotkrivaju, sa mnogim elementima okultnog i natprirodnog.

Naravno, kao i sve ostale Early Access igre, i The Forest je moguće igrati, ali iskustvo nije potpuno. Stoga, vodite računa o tome da se uvek možete susresti sa raznoraznim bagovima i problemima. Takođe, multiplej režim je tek nedavno dodat, i zaista dodaje sasvim novu dimenziju ovoj igri. Zanimljivo je da je tim zapravo bio veoma rezervisan prema multipleju, ne želeći da igra završi slično kao i neki drugi naslovi koji su stvorili veoma negativno nastrojenu zajednicu koja odbija priliv novih igrača.

Zanimljivo je da je pre samo koji dan potvrđeno i da će se The Forest pojaviti i na Playstation 4 konzoli. Odlična vest za sve vlasnike iste, budući da igra deluje kao stvorena za duge seanse u fotelji ili na kauči, tim pre što nema potrebe za tzv. „piskelnom preciznošću“. Plus će užasi ostrva biti dostupniji još širem krugu potencijalnih kupaca…Kao što vidite, ima mnogo razloga za radost u narednom periodu, a posebno početkom naredne godine. Četiri giganta Open World scene očekujemo u prvih par meseci na više platformi, a tu je uvek ogroman broj “manjih” igara, koje čekaju na svoju priliku iz senke, posebno na indi sceni. U tekstu smo želeli da se fokusiramo na naslove koji se ili veoma brzo očekuju, ili koji se već mogu igrati u određenoj fazi razvoja.


Postoji još mnogo igara koje su manje ili više Open World tipa, ali bi posvećivanje svima njima zaista oduzelo puno vremena. Recimo, naši lični favoriti su igre koje se mogu nazvati Open World/Sandbox u određenom smislu, ali njihov prostor i okruženje je – svemir. Elite: Dangerous samo što nije izašao, a u narednom periodu nas čekaju i vrhunske igre kao što su No Man’s Sky ili Star Citizen. No Man’s Sky će imati kompletnu tranziciju sa planeta do kosmosa, gde možete da istražujete planetu i skupljate resurse, a potom da uđete u svoj lovac, kojim ćete moći da idete gde god hoćete unutar galaksije.

Šta tek reći za Star Citizen, u kome ćete moći ne samo da potpuno birate kakav tip svemirske avanture želite da iskusite (lovac na ucenjene glave, vojnik, rudar, trgovac, najamnik, ili raznorazne kombinacije), već ćete moći da u svom klanu upravljate velikim svemirskim krstaricama tako što će nekoliko igrača upravljati brodom, a u isto vreme da odaberete da ga igrate kao klasičan FPS naslov koji se igra u najboljem maniru pucačina?
Open World igre, ako ništa drugo, donose puno sati igranja i ne čudi da su makar samo zbog toga izuzetno popularne
Zamislite scenario, vi i vaš drugar svojim lovcima uništavate protivničke trgovce, kupite plen koji prodajete na obližnjoj svemirskoj stanici dok hodate po njoj, zatim se vratite na matičnu krstaricu i bombardujete planetoid i bazu protivnika na njoj, a potom se iskrcate se na tuđi vasionski brod i zauzmete ga kao klasični prašinari, i to sve u nizu?

Tu je još mnoštvo igara koje su delimično okrenute Open World konceptu, ali i onih koje će doći ko zna kada. Recimo, jedan od najpoznatijih naslova trenutno, DayZ, koji se takođe može igrati u Early Access verziji, je trenutno raspoređen za 2016. godinu, pa stoga nismo želeli da se bavimo njime u ovom tekstu. Tu je i Just Cause 3, za koji osim nezvanične priče da će se pojaviti krajem 2015. nema drugih informacija. No, sasvim smo uvereni da je i ovo što smo naveli više nego dovoljno za stotine i stotine sati raznih avantura. Ako ništa drugo, Open World igre su izuzetno dugačke i donose mnoštvo zabave u današnjem svetu u kome su tradicionalne igre, stiče se utisak, sve kraće i kraće, i to je svakako jedna od najznačajnijih njihovih odlika, te stoga ne čudi da su izuzetno popularne. Do narednog čitanja!