Benchmark Redakcija
Branko Mitić Tvorac Gran Turismo serijala, Kazunori Yamauchi, imao je dva veoma dobra razloga da odugovlači sa novim nastavkom igre. Imamo pravo da kažemo odugovlači, jer nas sve navodi na to da on mnogo više voli da igru pravi, nego da je igra i od nje zarađuje. Poput ljudi koji restauriraju stare automobile i čim završe proces, taj auto prodaju i kupe novi “krš”, sa kojim ponavljaju proces. Na poslednjem velikom zvaničnom pojavljivanju, Yamauchi je već spomenuo Gran Turismo 6, što je pravi dokaz da je on zavistan od pravljenja igara. Ostaje ipak nejasno na kojoj će se platformi pojaviti Gran Turismo 6. PlayStation 3 nije mlada konzola, a GT6 će se, po slobodnoj proceni, u najboljem scenariju, najranije pojaviti za 3 godine (što je optimistična izjava). Tada će PlayStation 3 imati više od 7 godina. Do sada su se nove PlayStation konzole pojavljivale na 6 godina, ali su ekonomska kriza i “rat konzola” (intenzivniji nego što je uobičajeno) produžili vek aktuelnih igračkih konzola. Sva je prilika da će GT6 izađi na PS4, jedino što niko (a čini nam se ni Sony) nema predstavu šta bi PlayStation 4 mogao da poseduje i kad bi mogao da se pojavi, ali vratimo se u sadašnjost.
Ta dva razloga za odugovlačenje igre jesu Gran Turismo 5 Prologue i činjenica da se o tačnom datumu izlaska nije vodila priča sve do druge polovine tekuće godine. Iako smo stekli utisak da je Gran Turismo 5 više puta odlagan, jedino odlaganje bilo je ovo novembarsko i trajalo je nešto više od dve nedelje. Takođe, Prologue je smirio određeni deo publike (ili makar smirivao), iako je izašao pre 3, odnsono pre dve i po godine u Evropi. Pored toga, Prologue je imao i finansijskog uspeha, obzirom da se prodao u respektabilno velikom broju primeraka. Malo nas je “smirio” i Gran Turismo za PSP, ali efekat nije trajao dovoljno dugo. Ni najstrpljiviji ljudi više nisu mogli da čekaju Gran Turismo 5. Kupovina PlayStation konzole u podsvesti ukazuje da sa njom dobijate priliku da vozite Gran Turismo. Gran Turisma nije bilo i Sony je morao da pošalje specijalne jedinice u Polyphony Digital, kako bi se dokopali poslednje radne verzije Gran Turismo igre, koju bi što pre počeli da presuju na Blu-ray diskove. Iskreni da budemo, poslednja rečenica je plod fikcije, ali se ni malo ne bi iznenadili kada bi jednog dana saznali da se nešto slično zaista desilo. Sve u svemu, Gran Turismo 5 je tu, pa pogledajmo prve utiske vezane za ovaj “instant classic”. Pre nego što prenesemo prve utiske dugo očekivane igre, da pogledamo šta je to “petici” neophodno, a to je najbolje pogledati kroz prizmu Gran Turismo 4 i Gran Turismo 5: Prologue igara. Naravno, jedna ovoliko hvaljena i “izvikana” igra bi morala da ima sve savršeno do najsitnijeg detalja, ali nije baš realno tako nešto očekivati. Gran Turismo 4 igra (u mnogim stvarima i GT3, ali da ne zalazimo tako daleko) je još pre pet i po godina kada pojavila u Evropi postavila neke standarde koje ni danas mnoge vožnje nisu mogle da postignu. Naravno, nisu u pitanju grafika i zvuk, jer Gran Turismo 4 nije bio simulator, već su to čvrsti temelji na kojima se zasniva GT5.
Gran Turismo 5 je kao peti sprat nekog objekta – Polyphony nije rušio građevinu i kretao od temelja kada je pravio novu igru, već se samo nastavljao na ono ranije. Gran Turismo 4 je pokazao (za to vreme) neverovatne mogućnosti kamere, svetla, ambijenta i izgleda staza. Ne smemo zaboraviti ni modele automobila. Tačno je, ti modeli za današanje pojmove imaju mali broj poligona, ali po vizuelnoj preciznosti su i danas za svaku pohvalu. To su prvi uslovi da bi neka igra mogla da izgleda lepo, da ne kažemo foto realistično. Bilo je potrebno postaviti prave temelje ugla kamere, svetla, senki, materijala i celokupnog ambijenta. Istina, SD rezolucija PlayStation 2 konzole nije puno mogla da pokaže (iako je GT4 vizuelno ostao na samom vrhu PS2 igara), ali se već tada videlo da Polyphony ima mnogo veće znanje, nego što PlayStation 2 konzola ima snage. Zvuk nije bio dovoljno dobar, ali su nagoveštaji kompletne profi fizike mogli da se osete. Gran Turismo 4 nije bio arkada, već je “samo” posedovao nedovoljan broj simulacijskih elemenata da bi bio simulacija. Gotovo ni jedan aspekt fizike nije bio lažiran. Ono što je bilo prisutno je bilo odlično, a mnoge stvari koje su falile, nisu bile tu što zbog slabog PS2 harvera, što zbog (tada) nedovoljnog znanja dizajnera. GT4 nije bio simulacija, ali je prikazivao realno stanje stvari na stazama. Ono po čemu je Gran Turismo 4 bio najbolji i po čemu mogu da mu zavide i današnje simulacije jeste razlika u performansama između automobila, odnosno pravilan prikaz mogućnosti i ponašanja velike većine automobila na stazi. Gran Turismo 5: Prologue kada se pojavio nije bio ono što smo očekivali. Bio je bolje od toga. U vreme kada su vozačkim svetom dominirali LFS, rFactor, GTR, GTL i kada je iRacing bio u pripremi, GT5: Prologue nam je pokazao da Polyphony zapravo želi hard-core vožnju, ali ranije to nije mogao da ostvari, najverovatnije zbog hardverski ograničenja.
Naravno, Gran Turismo će uvek biti igra za široke narodne mase, ali to što igra poseduje razne trke, modove, civilne automobile i ostali šareniš, ne znači da hard-core igrači neće ovu igru da smeste na prvo mesto, ukoliko fizika, zvuk i multiplayer budu odlični. Kvalitet automobila, što vizuelno, što kao fizički model, nije se postavljao kao pitanje. Gran Turismo 5: Prologue je početkom 2008. godine pokazao respektabilno kvalitetnu fiziku i nakon prve desne krivine posle pravca na Suzuka stazi, bilo nam je jasno da će finalni Gran Turismo 5 biti izuzetno ozbiljna simulacija. Jedino što nismo znali da ćemo “peticu” ovoliko dugo čekati. Zvukovi u Prologue su bili znatno bolji u odnosu na GT4, ali i dalje to nije bilo dovoljno dobro. Finalni GT5 je morao da ima još bolje zvukove. Da se radilo na zvukovima, dokazuje i GT Academy demo koji se pojavio početkom godine, a tokom prikazivanja novih video snimaka, videli smo da će se zvukovi dodatno poboljšati. Modeli staza nisu bili sporni još od GT4, a pomak se video svakim novim prikazom putem nekog video snimka. Gran Turismo 5: Prologue je imao nedovoljno AA, AF i ostalih grafičkih elemenata za poboljšanje slike, a smetale su i pojedine senke koje su bile izrazito testeraste. Multiplayer je radio, ali bolje da nije, jer nije mogao da se približi ni jednom online načinu igranja po čemu su prednjačile PC vožnje. Do sada smo imali dovoljno vremena da saznamo šta će GT5 sigurno imati, šta će verovatno imati, šta Polyphony mora da unapredi, šta Yamauchi zna da uradi i gde će biti najveći problemi. Posle pokretanja igre, imate dva moda vožnje – Arcade i GT Life. GT Life je razlog zbog kojeg ćete imati Gran Turismo 5 – u suprotnom, bacili ste novac, pa makar vaše ime počinjalo sa Sheikh. Sa GT Life modom ćemo se za sada samo upoznati. Igru nismo imali dovoljno vremena da probamo – zapravo, domaći distributeri nam još uvek nisu izašli u susret, već smo se za test primerak nekako snašli.
Ipak, taj primerak smo morali uvrzo da vratimo mnogo pre nego što smo uspeli da potrošimo dovoljno sati da u potpunosti upoznamo GT Life mod. O GT Life modu ćemo pričati u sledećem Gran Turismo 5 tekstu koji će biti fokusiran na GT Life i online igranje, a nadamo se da će taj tekst slediti uskoro. Za sada se sa GT Life samo upoznajemo.
GT Life je podeljen na nekoliko segmenata, koji su opet podeljeni na nekoliko delova, pa krenimo redom. The Road to Victory
A-Spec Mode A-Spec je prosto rečeno trkanje. Nema potrebe posebno objašnjavati. Kao u svim Gran Turismo igrama, vozite najrazličitije vrste trka i šampionata. Nekada ćete moći da vozite određene automobile, nekada samo jedan model, a nekada šta poželite. B-Spec Mode Ovaj mod je identičan kao i A-Spec, osim što ne vozite automobil. Zamislite A-Spec kao PES ili Fifu, a B-Spec kao neki menadžer. Možete uticati na mnoge aspekte pripreme trke i samog trkanja, ali vi ne vozite auto. Ceo GT Life može da se pređe i ovako. Special Events … su takmičenja koja ne spadaju u deo “prelaska igre”, već su posebne “misije” koje će vam omogućiti da popravite vašu vožnju i osvojite dodatne trofeje i automobile. Ni slučajno ne treba da pomislite da će ovo biti dosadan mod, ovo je možda bio najbolji deo GT4-ke, a jedva čekamo da probamo kako to izgleda u “petici”. Build and Upgrade Your Car Collection
Car Dealer Kupovina novih automobila. Used Car Dealer Kupovina polovnih automobila. Tuning Parts Shop Kupovina delova za poboljšanje performansi automobila. Managing Your Car Collection
Garage Ovde pregledate automobile koje posedujete. Možete ih organizovati, videti informacije o njima, podešavati performanse i slično. GT Auto Mesto gde možete oprati auto, promeniti ulje, promeniti felne, boju automobila, spojler i slično. Hone Your Driving Skills
Licenses Mesto za sticanje licenci i unapređivanje vožnje. Licence će vam biti potrebne za igranje, kao i kod svih Gran Turismo naslova. Practice Mesto za slobodnu vožnju, vežbanje i probanje promena koje ste uradili na automobilu. Racing Online Open Lobby Mesto za online igranje. Ovde nije tačno definisano sa kim ćete se trkati i u kojim trkama ćete učestvovati. Ovde je moguće sresti prijatelje, sa kojima kasnije možete da pravite privatne trke. Capture the Beauty and Excitement
Photo Travel Mesto na kome automobil po želji postavljate na prelepe lokacije i potom te kadrove fotografišete. Ko je igrao Gran Turismo 4, zna da je već ta igra imala neverovatan foto mod, a ovaj u Gran Turismo 5 odlazi korak dalje. Za one koji ovo još nisu probali, treba znati da je simulirana prava SLR kamera, sa pravim objektivima i svim podešavanjima. Photo Mode Kada se trka završi, prilikom puštanja ponovljenog snimka trke, moguće je isti pauzirati i fotografisati scene sa staze. Pre svega, neka vas naziv ne zbuni. U pitanju nije arkadno voženje automobila, već prosto arkadni mod trkanja. Ponašanje automobila, zvukovi i ostalo nisu promenjeni u ovom modu. Ranije je u arkadnom modu bilo moguće videti 85% onog što Gran Turismo naslov donosi. Sada je taj procenat znatno manji. Razlog za to je što u GT Life modu postoje leveli. Leveli otključavaju pojedine stvari, kao što je oštećenje automobila, ozbiljnije trošenje i zagrevanje guma i tako dalje. Kako su ovo veoma bitne stvari, ostavićemo ih za drugi Gran Turismo 5 tekst. Arkadni mod poseduje klasične trke, time trial (kada vozite sami, obarajući vreme po krugu), Drift trial i 2P split-screen (kada je ekran podeljen horizontalno na pola, za dva igrača). Broj staza i automobila koji poseduje arkadni mod nismo prebrojali, ali možemo da kažemo da je dovoljan za ovakav mod. Naravno, ne postoji čovek koji će biti zadovoljan količinom automobila u arkadnom modu, zato je bolje ako imate igru da upalite GT Life, jer je arkadni mod tu samo za igranje Gran Turisma “na brzinu” (kako smo i mi, na žalost, igrali). Ukoliko imate garažu u Gran Turismu PSP, možete da prebacite do 50 automobila u ovaj mod. Imajte na umu da nije moguće koristiti tuđe save fajlove, kako na PSP, tako i na PS3, tako da ćete zaista morati sami da otključavate automobile.
Među stazama možete da birate i one na kojima pada kiša, na kojima se menja dan i noć, kao i staze sa rastresitom podlogom i snegom (za reli). Iako arkadni mod ima minoran broj automobila u poređenju sa ukupnom količinom automobila u Gran Turismo 5 igri, postoji dovoljan broj adekvatnih automobila za svaku stazu. Što se grafike tiče, igra zaslužuje, ako ne 10, onda 9,9. Staze su apsolutno savršene. Neke bolje od drugih, ali i one slabije su respektabilno dobro urađene. Modeli automobila su takođe savršeno uređeni. Treba znati da nisu svi automobili premium, odnsono da neće imati kokpit. Što se oštećenja tiče, ništa ne možemo da kažemo dok ne probamo duže GT Life, a o tome u narednom tekstu. Oštećenja u arkadnom takmičenju nema. O svetlu i senkama, nema potrebe trošiti reči, jer je ovo još jedan zaštitni znak vizuelnog aspekta igre. Jedino što možemo da zamerimo i zbog čega grafika ne dobija čistu desetku, jeste to što je određena količina senki “testerasta”. Ne u toj meri kao u Prologue, ali su “testere” i dalje prisutne. Najčešće možemo da ih vidimo na instrument tabli, ali imajte na umu da ćete ih videti, odnosno imati “prilike” da gledate samo na dužim pravcima nekih staza. Zvuk je značajno poboljšan, ali je i dalje, čini se, deo oko koga će se lomiti koplja. Zvuk se sastoji od “sintisajzera” koji prenosi primarni zvuk motora i pratećih semplova dodatnih zvukova koji se čuju što sa motora, što iz izuva. Pre svega, pitanje je od kojih automobila i kada treba očekivati dobar zvuk. Većina četvorocilindraša (koje inače vozimo u stvarnom životu) ne zvuče ništa posebno. Pa tako ne treba očekivati da dobro zvuče ni u igri. Takođe, retko koji automobil zvuči kao simfonija na krajnjem broju obrtaja, gde se trke inače voze. Veći deo automobila najbolje zvuči 2500-5000 rpm, dok se trke obično voze 6000-10000 rpm. Isto tako, mnogi automobili koji se šteluju da budu praznik za uši (kao što je Ferrari) znaju da zvuče bolje kada se slušaju sa par stotina metara, nego u kabini.
Ako nas pitate da li su zvukovi realni – odgovor je da. Da li su zvukovi savršeni – nisu. Koji automobili nude najbolje zvukove – to već zavisi od tipa automobila, ali se za sada pokazalo da najbolje zvuče američki (big-block) V8 motori, koji ne idu previše u obrtaje. Takođe dosta zavisi od toga i koju ćete kameru koristiti. Ukoliko korisiste pogled iz kabine, tu će zvukove “ometati” razne stvari, kao što su zvum guma (koji je uzgred savršen), vetra, dodatnih zvukova pod haubom i sl. Ukoliko koristite kamere od pozadi, onda će automobili nuditi najbolji mogući zvuk. Veoma je teško prikazati situaciju, a nadamo se da smo vam pomogli. Činjenica je da nemaju svi automobili dobar zvuk, činjenica je da oni koji imaju dobar zvuk, nemaju uvek taj dobar zvuk. Polyphony je uradio odličan posao i ujedno nam i pokazao kolika je muka napraviti original zvuk (u igri sa preko 1000 automobila). Neka vas naš kritičniji stav prema zvuku ne zbuni, jer je i dalje ocena makar 9 od 10. Fizika je za današnje pojmove besprekorna. Ne znamo da li ćemo to moći da kažemo za 5 godina i ne znamo da li bi to rekli kada bi probali neki simulator koji koriste timovi Formule 1, ali u 2010. godini, na bilo kojoj komercijalnoj platformi, Gran Turismo prosto oduševljava fizikom. Igru smo vozili sa G25 volanom (kojeg nema u opcijama, ali radi besprekorno) i možemo samo da pohvalimo japance za neverovatan osećaj kontakta automobila sa podlogom i odličnom osećaju kada se dešava promena gripa. Vozili smo bez bilo kakvih pomagala, osim ABS na 1, što je normalno i može se reći da je vožnja pravo uživanje. Probali smo da isključimo ABS (ima na video snimku) i prilikom bilo kog oštrijeg kočenja, dobijali smo “sanke”. Naravno, ako isključite sve pomoći, stavite dobre gume i uzmete novi GT-R, naravno da ćete ga voziti lako, jer taj automobil u stvarnosti i dete može da vozi lako. Neke automobile je teže voziti, neke automobile je lakše voziti, ali tako je i u stvarnosti. Pošto je fizika još subjektivnija stvar, ostavljamo mogućnost da se sa nama u potpunosti ne složite. Podsećamo da je GT Academy imao primetno bolju fiziku od Prologue (koji je već imao vrlo dobru). GT5 ima primetno bolju fiziku od GT Academy. U Polyphony se dosta radilo i rezultati su više nego vidljivi.
Još jedan bitan aspekt fizike su i gume. Postoje tri tipa guma. Comfort, Sports i Racing. Jasno je koje su igre Comfort i Racing, ali se postavlja pitanja koje su gume Sports. Da li su to kvalitetne putničke (svakodnevne) gume ili su u pitanju polu-slikovi. Na osnovu jednog od menija u igri, može se pretpostaviti da su Sports gume u stvari polu-slikovi. U tom slučaju, da bi stekli pravi utisak o nekom civilnom automobilu, treba ga voziti na Comfort gumama (što će biti problem kod bilo kog auta koji ima preko 250 ks), jer skoro svi televizijski programi ili krugovi na “Ringu” su voženi na putničkim gumama, a ne na polu-slikovima. Naravno, ako mislite bilo koji auto na stazu da vozite, onda i treba da stavite (makar) polu-slikove, ali ako rešte Gran Turismo 5 da poredite sa stvarnim životom, imajte na umu ovo što smo rekli u vezi guma – kako ponašanje sa polu-slikovima u igri ne bi pomešali sa ponašanjem na običnim gumam u stvarnom životu. Što se tiče trka na zemlji i snegu, Gran Turismo 5 nema dodirnih tačaka sa trkama iz GT4. Ove trke su konačno upotrebljive i zanimljive. Sneg deluje dosta dobro – iskreni da budemo, autor ovih redova ne može da zamisli kako je voziti reli auto pri 150-200+ km/h po ledu i snegu (a poznato je da je snežni reli u Švedskoj, na primer, najbrži u WRC šampionatu), ali možemo da kažemo da je vožnja po rastresitoj podlozi fantastična. Ponašanje automobila je odlično, a igra daje dosta informacija o tome šta se dešava sa podlogom i točkovima.
Gran Turismo 5 ima i karting, koji je neverovatno verno prenešen. Karting će, istina, biti dosadan na većem delu staza (treba birati manje, kraće i uže), ali kada se otključa neki brži model kartinga i kada u online trku uđe 32 kartinga (inače može 16 automobila), možete samo zamisliti kakva će to biti multiplayer fešta. Ovo je bio samo prvi tekst o Gran Turismo 5 igri. Još dosta doga je ostalo da se kaže. Tu pre svega mislimo na oštećenje automobila, temperatura guma i trošenje istih. Treba još otkriti šta GT Life mod krije i koliko dugo može da drži vašu pažnju. Naravno, tu je i online trkanje koje je pušteno u vreme kada se ovaj tekst piše i koje nismo mogli da probamo. Dobro je što postoje privatne sobe, ali treba videti kako je rešeno trkanje sa ljudima koje ne poznajete, odnosno šta je urađeno protiv toga da vas neko drugi koristi kao kočnicu pred krivinu i kao pomoć za skretanje u krivini.
Koncept GT Life moda je odličan, zato što vas primorava da o igri, automobilima i vožnji učite. Na taj način vam ne dozvoljavam da steknete utisak o ovoj igri pre nego što sa njom ne provedete dosta vremena. Osnovne komponente igre, a tu mislimo na grafiku, modele automobila i staza, fiziku i zvuk su urađene bez greške. Sigurno da će postojati određeni nedostaci, ali kako će proći mnogo godina dok ne budemo videli Gran Turismo 6 (pogotovo ako Kazunori Yamauchi bude čekao PlayStation 4), bitno je da GT5 ima što manje nedostataka – vreme će pokazati. Sledeći tekst, u kojem ćemo se baviti GT Life modom i online igranjem, izaći će uskoro, ali ne možemo da vam kažemo kada će to biti. Benchmark i dalje nije uspeo da obezbedi svoju kopiju igre za testiranje, pošto nam domaći distributeri još uvek nisu izašli u susret. Konačnu ocenu o igri i krajnje utiske daćemo na kraju drugog teksta.
