Benchmark Redakcija
Milan Jović U prvom pasusu smo po svaku cenu želeli da izbegnemo poređenje sa Portal igrama, ali to ćemo morati da uradimo u ovom iz prostog razloga što su sličnosti i više nego očigledne. Portal je na neki način preporodio puzzle žanr svojim portalima i izvođenjem iz prvog lica. Quantum Conundrum strogo prati upravo ovu formulu, ali sa nekim novinama zbog kojih je možemo opisati kao Portal bez portala, ali sa nečim drugim na njihovom mestu. Ovo i ne čudi imajući u vidu da je kreativni direktor igre mlada Kim Svift – nekadašnja studentkinja koju je Valve regrutovao i postavio u istu stolicu na razvoju prve Portal igre.
Ipak, ovo ne znači da je Qunatum Conundrum običan plagijat koji nema da ponudi ništa novo, naprotiv. Krenimo redom. Glavni protagonista je nemi dvanaestogodišnjak koji je došao u posetu ekscentričnom stricu naučniku, koji živi u svom izolovanom zamku pretvorenom u ogromnu laboratoriju. Ubrzo po dolasku malog rođaka, neuspešni eksperiment je profesora zarobio u “džep” dimenziju, a na igraču je da pronađe način da ga iz nje izbavi. Za to će mu biti potreban njegov poslednji izum – Interdimenzionalna rukavica (IDM) koja ne ispaljuje portale, ali zato menja fizičke karakteristike sveta oko vas.
Ovo uvrnuto čudo nauke igraču omogućava da po želji skače u neku od četiri dimenzije koje menjaju osobine okruženja. “Paperjasta“ (Fluffy) dimenzija sve objekte čini lakim poput pera, što znači da u njoj čelične sefove od pola tone možete da podižete i bacate kao kartonske kutije. Suprotnost ovoj je “teška“ (Heavy) dimenzija, koja sve objekte čini deset puta, jelte, težim. Nešto kasnije igra nam je dala kontrolu i nad preostale dve dimenzije. Jedna skoro u potpunost zaustavlja vreme, dok druga izvrće gravitaciju naopačke. Ipak, ono što je krakteristično za sve četiri je to da ne utiču na igrača, odnosno mališana koga vodite.
Dizajn nivoa i način pripovedanja priče su čista kopija onog viđenog u Portal igrama. Igrač mora da premosti seriju sve izazovnijih prepreka, povezanih jednoličnim hodnicima kroz koje ga konstantno prati glas nevidljivog naučnika koji iz druge dimenzije neumorno blebeće o svojim eksperimentima, spravama i precima. Njegov humor je na momente zaista interesantan, ali ni u jednom trenutku na nivou onog kojim nas je bombardovala GlaDOS veštačke inteligencije iz Aperture kompleksa, odnosno njen tvorac Kejv Džonson.
Zagonetke su konstruisane tako da zahtevaju pametno korišćenje i intenzivno kombinovanje različitih dimenzija, naročito u kasnijim nivoima. Jedan od prvih problema, ali i onih sa kojim ćete se najčešće sretati, jeste pronalaženje načina da se popnete na viši nivo ili premostite veliki jaz. U početku, ovo podrazumeva primenu čiste logike – aktivirate “paperjastu“ dimenziju, podignite komad nameštaja, stavite ga na rešetke džinovskog ventilatora na podu, izađite iz dimenzije, skočite na nameštaj, a zatim je ponovo aktivirajte kako bi vas vazdušna struja podigla do željenog mesta. Tražite način da preksočite veliku rupu u podu? Razmotrite bacanje stola preko provalije dok ste u “Slow Motion” dimenziji, a zatim skočite na taj isti sto i na njemu preletite na drugu stranu.
Ipak, stvari postaju uzbudljive kada je potrebno pravovremeno i brzo uskočiti iz jedne u drugu dimenziju. Njihovo korišćenje na pravom mestu u pravo vreme su ključ uspeha, a koncentracija i planiranje su naročito poželjni, jer greške neretko vode u provaliju i učitavanju poslednjeg checkpointa. Dodajte tome i aktiviranje dugmadi i panela koji otvaraju vrata ili lansiraju predmete pod uticajem težine i očekujte neke prilično izazovne i “kompleksne“ situacije. Na žaslot, mnogo je više onih koje su fizički (a ne mentalno) zahtevne i koje se oslanjaju na platformsko izvođenje (sa previše pešačenja i skakutanja), a manje na logičke probleme i kreativno razmišljanje.
Audio-vizuelna prezentacija je simpatična i ništa više. Skakanjem iz jedne u drugu dimenziju svet igre i kolorit se drastično menjaju, od “laganih“ beličastih boja, do tamnih nijasni i tekstura metala koje odaju osećaj težine i neuništivosti. Grafika i enterijer zamka neodoljivo podsećaju na crtane filmove sa polovine prošlog veka, sa neproporcijalnim nameštajem i dekorativnim predmetima. Pored neumornog blebetanja naučnika, put kroz preduge hodnike mogu vam prekratiti i zanimljive slike na zidovima na kojima je obično profesor Flic sa nekim od svojih bizarnih izuma.
One veće prostorije sa zagonetkama ispunjene su kojekakvim retro-futurističkim mašinama, cevima i spravama. Ipak, igri i dalje nedostaje više detalja i varijacije, jer svaki hodnik i soba sve više počinju da liče jedna na drugu. Zvučni efekti su vrlo simpatični i dodatno produbljuju tu “cartoonish“ atmosferu, a neki vam mogu nagovestiti kada će se neka skalamerija ili dimenzija automatski aktivirati.
Quantum Conundrum ni u jednom pogledu nije na nivou Portal igara, ali je zato prilično blizu. I pored toga što su dizajn i mehanika vrlo slični igri na kojoj je gospođica Swift prethodno radila, ona je i ovog puta uspela da žanr obogati novom “dimenzijom“ i ponudi nam nešto sveže i drugačije. U nedostatku sličnih, ne možemo a da igru toplo ne preporučimo svim ljubiteljima žanra, naročito kada uzmemo u obzir i cenu od 14 evra.
Ocena: 80
Kvaliteti: – Mehanika koja se na originalan način poigrava sa zakonima fizike – Interesantne i na prvi pogled nepremostive zagonetke i prepreke – Simpatičan vizuelni stil i zvučni efekti – Na momente interesantan humor Nedostaci: – Zahteva manje razmišljanja a više skakutanja – Bleda priča – Jednolična i dosadna okruženja – Siromašna kopija Portal koncepta po pitanju prezentacije Sajt: http://quantumconundrum.com/ Platforma: PC / PS3 / X360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 SP1 CPU: Intel Core 2 Duo na 2.2 GHz / AMD 64 X2+ 3800+ Video karta: nVidia GeForce 9500 GT / ATI Radeon HD 2900 sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 1.75 GB prostora Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 SP1 CPU: Intel Core 2 Duo E8400 na 2.6 GHz Video karta: nVidia GeForce 8800 GT / ATI Radeon HD 2900 sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 2 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 8 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit
Opis igre: Quantum Conundrum
Mozgalice bazirane na zakonima fizike su oduvek privlačile blago mazohistički nastrojene igrače. Igrače koji od ovakvih igara očekuju da im dobro zagreju i rastegnu vijuge, a koje je teško preporučiti za relaksiranje nakon napornog radnog dana. Zašto bi neko igrao igru koja dobrim delom vremena čini da se osećate glupim i nesposobnim? Odgovor je prilično jednostavan. To je zbog onog “Ding!” momenta, kada vam se slože kockice u glavi i kada u trenutku zaboravite na svu muku sa kojom ste predugo ostali zaglavljeni ispred naizgled nepremostivog zida. Ako jedna ovakva igra ne treska igrača o beton, a zatim ga iznenada lansira iznad oblaka, onda se ne može reći da je dovoljno uzbudljiva i zabavna. Da li je Quantum Conundrum jedna takva?
