Opis igre: Rage

Milan Jović 
Da li je ID Software i dalje među liderima u žanru i da li je Rage ispunio očekivanja koja su nam ID i njihov marketing podigli do neba? Igru počinjete kao momak koji se nakon veka sna budi i shvata da je bio te sreće da jedino njegova kapsula za hibernaciju ostane u funkciji godinama nakon kataklizme koja je zadesila Zemlju, za razliku od mumificiranih kolega oko njega. U njoj ste završili kao jedan od izabranih za sprovođenje plana koji će podići civilizaciju na noge nakon udara asteroida koji je zbrisao i unakazio dobar deo života na zemlji 2036. godine. Međutim, onog trenutka kada zakoračate iz “Barke” i kada vam se oči oporave od sunčeve svetlosti, shvatićete da to neće biti ni malo lak zadatak, jer će vas pod prelepim nebom dočekati fantastičan prizor pustoši i ostataka civilizacije u ruševinama. Ovaj scenario neodoljivo podseća na onaj iz Fallout 3 igre, što u neku ruku i ne čudi, imajući u vidu da je Bethesda prosvojila ID na samom početku razvoja Rage-a.
 
 
Ovaj prvi susret sa svetom igre nas je ostavio bez daha. Rage je prelepa igra…dokle god ste na otvorenom prostori i ne zagleđujete predmete razbacane po okolišu. Dok u jednom pogledu grafika briljira, u drugom je na Quake III nivou. Mnogi predmeti i površine (naročito u zatvorenim prostorima) su presvučeni neverovatno ispranim teksturama, u toj meri da smo pomislili da igra i dalje ne učitava sve teksture, iako smo uradili sve kako bi rešili ovaj naširoko poznat i zastupljen problem. Problem koji se ogleda u tome što PC verzija igre ima ozbiljne probleme sa performansama i užasnim iskakanjem tekstura , zbog čega je gotovo neigriva na AMD / ATI kartama, dok je problem nešto manji na Nvidia hardveru. ID Software za ovo krivi loše drajvere i očekuje da tabora to isprave vrlo brzo (što je delimično rešeno beta drajverima – AMD, Nvidia). U međuvremenu, pojavila se i zakrpa koja dodaje neke nove i preko potrebne grafičke opcije koje smo ranije pristupali izmenom fajlova igre, a koje vas mogu, ali i ne moraju rešiti nepodnošljivih tehničkih problema.  
 
Jednom kada (ako) uspete da pokrenete igru onako kako je ID zamislio, dočekaće vas prelepa scenografija. Megatexture tehnologija pustoš, ruševine i kanjone čini impresivno detaljnim, pre svega zahvaljujući činjenici da verovatno nikada nećete naići na istu teksturu, što je i glavni adut ove novotarije implementirane u id Tech 5 endžin. Ipak, glavna zasluga za pozitivnu stranu vizuelnog identitera igre pre svega ide talentovanim umetnicima i dizajnerima koji su odradili fantastičan posao. Sve odiše postapokaliptičnom atmosferom, sa prelepim koloritom i osvetljenjem koji se smenjuju kako prelazite iz jedne lokacije u drugu, počev od kanjona, preko grada u ruševinama koga nastanjuju mutanti, pa do prelepih improvizovanih naseobina kao što su Wellspring ili Subway Town. Ovu su gotovo i jedina bezbedna mesta u kojima se možete snabdeti opremom i pokupiti neku misiju od brojnih, vrlo interesantnih, detaljnih i prelepo animiranih meštana, koji su oživljeni odličnom glasovnom glumom i koji uvek imaju da kažu nešto interesantno i korisno, pa verujemo da ćete se rado i često upuštati u konverzaciju, odnosno interakciju sa njima (jer je lik koga vodite potpuno nem).  
 
Rage je samo prividno open-world ili, popularnije, sandbox igra. Svet je sastavljen od više celina (habova) koje povezuje jedna velika mreža kanjona i oronulih autoputeva, u kojima ćete dobar deo vremena provesti jureći na četiri točka. Ova “međuzona“ iako velika, ne nudi mnogo sadržaja za razonodu, osim bandita u bagijima koji se uvek pojavljuju na istim lokacijama. Kako bi izašli na kraj sa njima, neophodan je tjuning i opremanje vašeg voznog parka raznim oružjem. Za ovo su vam potrebni poeni koje stičete učestvovanjem u takmičenjima, odnosno trkama, koje su najpopularnija atrakcija postapokaliptične budućnosti. Vožnja u igri je totalno arkadna, pa zakucavanje u stenu pri suludoj brzini neće uticati na stanje vaših Mad Max kolica. Ipak, i ove deonice su prilično zabavne i relaksirajuće i pravo su osveženje nakon žestokog roštiljanja, jer vam dozvoljavaju da se opustite i uživate u prelepim pejzažima.  
 
Međutim, postapokaliptična pustoš nije tako pusta. Njene delove sada nastanjuju i kontrolišu nekoliko grupa bandita, hi-tech momci (Authority) i mutanti koji vrebaju iza svakog ćoška. Naravno, sve njih treba ubiti on sight, a to ćete raditi u prepoznatljivom old school stilu sa roštiljanjem iz prvog lica koje neodoljivo miriše na ono iz poslednje Doom ili Quake igre. Ipak, Rage pruža nešto dublje iskustvo, kako zbog ponašanja neprijatelja, tako i zbog raznih vrsta municije koje imaju različit efekat na različite neprijatelje i njihov autfit. Tako su mutanti prilično brzi i agresivni stvorovi koji skakuću i iskaču iz raznih rupa, pentraju se po cevima i bacaju unaokolo, pa će vas često zaskakati u treptaju oka, dok se divite njihovim akrobacijama i fluidnim animacijama.  
 
Sa druge strane, Authoriti je ozloglašena, samoprozvana militantna ruka zakona koja pokušava da kontroliše sveopšti haos, a koja ima svoju prljavu agendu zbog koje ste joj baš vi, kao jedini preživeli “spavač“, naročito interesantni. U pitajnu su momci od glave do pete upakovani u metalne kombinizone prilično otporne na metke, pa je armor-piercing municija najbolji lek za ove momke. Naročito su nam se dopale varijacije kod bandita, čiji klanovi imaju karakterističan vizuelni identitet i stil borbe, što unosi preko potrebnu dozu varijacija i svežine u igru kojoj je napucavanje najveći adut. Tako Gearheads momci u teškom oklopu od metalnog otpada mogu da popiju pozamašnu količinu municije pre nego se stropoštaju mrtvi. Sa druge strane, Shakals su agresivno varvarsko pleme, koje preferira blisku borbu tomahawk sekirama, dok vas drugi gađaju smrtonosnim vatrenim strelama. Kako je naseljavaju obe strane uskog kanjona, za kretanje koriste sajle kojima se brzo prebacuju sa jedne na drugu stranu, pa često znaju da vas iznenade.  
 
Ponašanje neprijatelja u borbi je dobrim delom na zavidnom nivou, pa će uglavnom hvatita zaklon, bacati bombe, pa čak i pucati na slepo. Povređeni se povlače ili beže dok dozivaju pojačanje. Sve ove animacije deluju vrlo ubedljivo i realistično, a naročito nam se dopao način na koji se mrtvi stropoštavaju na zemlju, dok se odbijaju od zidova i klize po podu ako su bili u trku. Kako su prilično precizni, povremeno ćete i sami padati mrtvi na većem nivou težine. Na svu sreću, opremljeni ste ugrađenim defibliratorom, koji će vas u trenutku vratiti u akciju i električnim šokom prodrmati sve neprijatelje u blizini. Ipak, ovo vas ne čini bemsrtnim, jer defiblirator zahteva određeno vreme punjenja (što zna da potraje), pa preporučujemo da s vremena na vreme koristite Save opciju i zavoje. Međutim, za ovim poslednjim neće biti preterane potrebe, jer se zdravlje brzo regeneriše, baš kao u većini današnjih pucačina. Tu su i neki opakji neprijatelji i bosovi čiji izgled i veličina jasno stavljaju do znanja da na njih treba potrošiti srazmerno više municije.  
 
Asortiman naoružanje u igri je prilično standardan, ali sasvim zadovoljavajuć, naročito kada se uzme u obzir da svaki komad oružja može da ispaljuje najmanje dve vrste municije. Pištolj, snajper i automatske puške pored standardne koriste i armor-piercing municiju, koja i u praksi ima efekat koji očekujete. Naročito nam je interesantan samostrel koji pored električnih i eksplozivnih ispaljuje i strele kojima možete kontrolisati pogođenog neprijatelja, a zatim aktivirati eksploziv i dići ga u vazduh zajedno sa kolegama.  
 
Rage nije RPG igra, jer ni na koji način ne razvijate samog lika. Međutim, u zamenu za keš možete unaprediti oružje i oklop, dok crafting sistem omogućava sklapanje raznih skalamerija, koje pored toga što su zabavne za korišćenje, mogu biti itekako korisne u okršajima. Paukoliko robot sa minijaturnim gatling topom i stacionarni “tjuret” su bili naši najbolji prijatelji u napetim situacijama. Ne treba zaboraviti i bumerang koji pruža veliku dozu satisfakcije kada jednim bacanjem odšrafite više od jedne glave ružnjikavih mutanata. Planove i delove za izradu ovih skalamerija prikupljate klasičnim looting-om ili trošenjem zarađenog keša kod prodavaca u naseljenim mestima, koji će rado otkupiti nepotreban otpad i predmete koje ste skupili usput. Ne treba zaboraviti i neke druge aktivnosti poput raznih mini igara koje vam mogu doneti (ili oduzeti) koji dinar više.  
 
Na žalost, Rage ne uspeva da igrača dublje uveče u priču koja itekako ima potencijala. Jednostavno, glavne misije su toliko (ne)upečatljive, da ih često nećete razlikovati od sporednih, “kurirskih“. Ipak, brojni simpatični i luckasti likovi nudiće vam poslove koji će vas odvesti do nekih prelepih i drugačijih lokacija na kojima vas čeka još jedna dozu zabavnog roštiljanja, a povremeno i vredna nagrada za uložen trud. Još jedna simpatična stvar kojom nas Rage iznenađuje su neke komične reference na igre kao što su Fallout, Doom i Half Life 2. Tako nas je nasmejala situacija u kojoj nam je jedan Authority momak naredio da pokupimo konzervu hrane sa zemlje, baš kao Combine vojnik na početku Half-Life 2 igre.  
 
Multiplayer komponenta postoji, ali nekim čudom nije pucačina iz prvog lica, već se odnosi isključivo na vožnju, roštiljanje i trkanje automobilima po postapokaliptičnom terenu i stazama. Ako vam se ova komponenta dopala u kampanji, verovatno će vam se dopasti i u režimu za više igrača. Tu su trke, demolition derbiji i online co-op sa mini misijama koje prelazite isključivo na točkovima. Neke zahtevaju da sakupljate padajuće meteore dok jurite ka sledećem checkpoint-u i pritom izbegavate nalete protivnika (baš kao i u kampanji). Solidan izbor vozila i naoružanja će vas držati neko vreme okupiranim, ali ne dovoljno dugo. Ipak je srž igre napucavanje “na nogama“, čije odsustvo u online modu zvuči nelogično i blago razočaravajuće.  
 
Nema sumnje da je RAGE, odnosno ID Software podbacio kada su tehnikalije u pitanju, pre svega zbog gomile grafičkih bagova koje smo morali ručno da ispravljamo. Ni tehnički problemi i drastične varijacije u kvalitetu grafike nisu nešto što smo očekivali od novog endžina i godina rada na igri, a odsustvo bilo kakvog dinamičnog osvetljenja i nekih naprednijih grafičkih efekata tome samo idu u prilog. Ipak, i pored ovoga igra nekim čudom vrlo često uspeva da nas ostavi bez daha. Ako očekivanja ostavimo po strani, glavna prednost, a ujedno i slabost igre je Déjà vu efekat. Rage definitivno ne donosi ništa novo i revolucionarno, ali ono što radi, radi u prepoznatljivom stilu, koji će se dopasti svim ljubiteljima kvalitetnog roštiljanja.
 
Ocena: 82
 
Kvaliteti:  – Fantastičan umetnički dizajn i prelepi prostrani pejzaži – Gomila detaljnih, interesantnih i prelepo animiranih likova – Prepoznatljivo napucavanje sa raznolikim neprijateljima – Zabavna, arkadna akcija na točkovima
Nedostaci:  – Nedopustivi tehnički problemi koji vas u startu mogu odbiti, ako ih sami ne eliminišete u nekoliko koraka (PC verzija) – Nedovoljno upečatljiva centralna priča sa iznenadnim krajem – Katastrofalno isprane teksture na pojedinim objektima – Osećaj “mlakog tuša” koji smo imali zbog velikih očekivanja
Sajt / Steam Platforma: PC/PS3/X360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP SP3 / Vista / 7 CPU: Intel Core 2 Duo / AMD ekvivalent GPU: NVIDIA GeForce 8800 / ATI Radeon HD 4200 RAM: 2 GB HDD: 25 GB prostora
 
Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP SP3 / Vista / 7 CPU: Intel Core 2 Quad / AMD Phenom II X4 Video karta: NVIDIA GeForce 9800 GTX / ATI Radeon HD 5550 RAM: 4 GB HDD: 25 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB DDR3 Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit