Opis igre: Spec Ops - The Line

Milan Jović
Svakako najupečatljiviji aspekt igre je okruženje. Serija peščanih oluja nepojmljivih razmera koje su zadesile Dubai, u potpunosti su promenile reljef i izgled grada. Nekadašnji biser Emirata je sada bukvalno zatrpan peščanim dinama, sa luksuznim hotelima i prelepim staklenim neboderima koji se dave u usijanom pesku. Miroljubivi Ameri su u grad poslali bataljon ironičnog imena – “Prokleti 33.”, predvođen kapetanom Konradom, čija je misija bila evakuacija preostalog stanovništva, ali koji se nikad nije vratio. Nekih šest meseci kasnije, na obode grada  pristiže tročlani Delta tim na čelu sa kapetanom Vokerom (Captain Martin Walker), kako bi ispitao šta se desilo sa generalom, armijom kojom je komandovao i konvojem sa civilima koje je trebao da sprovede.  
 
Kako napreduje ka centru grada, Voker polako otkriva koliko je zapravo situacija uvrnuta i bolesna, dok pokušava da shvati zašto je kapetan Konrad prekinuo svaku vezu sa vojskom i odlučio da svoje ljude zadrži u ovako negostoljubivom okruženju. Ono što sledi su situacije u kojima je tim prinuđen da ubija svoje ljude i sa sobom povremeno odnosi i nevine živote koje je došao da spasi. Sve ovo kod Vokera počinja da izaziva mentalne slomove koji postaju sve izraženiji i dramatičniji, ali koje uspešno prikriva duboko u sebi. The Line je igra u kojoj se dobre namere glavnih protagonist pretvaraju u pravi horror i pakao sa pogubnim ishodom po nevine, što samo kulminira kako se priča bliži tragičnom kraju.  
 
Interesantno je da u ovoj igri nema jasno definisanih negativaca, jer svi koji su se zadesili u paklenom gradu, samo pokušavaju da iz njega izađu živi. Voker nije nikakav heroj, već čovek vođen svojom dužnošću koju neumorno potencira i kojom dobrim delom igre uspešno “kupuje” preostalu dvojicu saboraca i pored nekih postupaka koji se mogu okarakterisati kao monstruozni. Dužnost na koju se poziva je štit iza koga se krije kada stvari krenu naopako, ali koji vremenom popušta pod sumnjom njegove leve i desne ruke – Adama i Lugoa.  
 
Vokerovo liderstvo i postupci postepeno kulminiraju u sve izraženije nepoverenje, agresivnost i konflikte između njega i ostatka tima. Scene civila unakaženih fosforom i ljudi koji vise obešeni na saobraćajnim znacima, svakako nisu nešto što dobro utiče na psiho, a uprovo su ovakvi prizori ono što transformiše likove i konstantno ih tera da preispituju svoje i odluke nadređenog. Iako možda nedovoljno često, igra povremeno prisiljava igrača da donese neke teške odluke koje zaista izazivaju osećaj krivice, kako kod Voker i njegovih saboraca, tako i kod igrača, u meri u kojoj je vrlo malo igara to uspelo da postigne. Ovo je igra bez srećnog početka i bez srećnog kraja, dok je ono između ispunjeno isključivo stradanjem i psiho-fizičkom torturom kroz koju likovi iznova prolaze.  
 
Nedovoljna povezanost gejmpleja sa pričom je na neki način ublažena činjenicom da će iz svakog okršaja likovi izaći malo drugačiji. Tako Voker, Adam i Lugo postaju sve frustriraniji zbog ljudi koje su bili prinuđeni da ubiju. Sama mehanika je prosta definicija cover & shoot sistema, uz nekoliko malih, ali interesantnih novina. Osećaj napucvanja je i više nego dobar. Standardna oružja kao što su M4, AK-47 i sačmare su prilično smrtonosna. Neka oružja imaju neke specifične sekundarne osobine. Tako M4 dolazi sa prigušivačem koji može poslužiti za tihu eliminaciju makar 2-3 neprijatelja, pre nego se akcija rasplamsa. SCAR dolazi sa bacačem granata, dok se kod snajpera pogled prebacuje u perspektivu prvog lica, što takođe unosi dozu svežine. Prilično nam se dopalo svako od oružja, u toj meri da smo često bili u nedoumicu koja dva da ponesemo sa sobom.  
Kako je oružje prilično smrtonosno, često nije potrebno više od jednog preciznog rafala da dokrajčite neprijatelja ili ga naterate da se bespomoćno uvija od bola po zemlji. U ovakvim situacijama možete prići i razneti mu mozak hicem u čelo ili siledžijskim divljanjem pesnicama i kundakom po glavi. Neprijatelji su vrlo precizni i agresivni, pa čim provirite glavu zapljusnuće vas kišom metaka. Bez obzira na kalibar, svaki pogodak u glavu se završava smrću koja je propraćena kratkim slow motion efektom uz mnogo krvi. Kada neprijatelju servirate ručnu ili sticky granatu pod noge, očekujte vatromet krvi i udova koji lete na sve strane. Scene smrti, stradanja, patnje, brutalnost i nasilja karakterističnih za rat su nešto što igri definitivno ne nedostaje.  
 
Dizajn nivoa je i više nego dobar i primorava igrača na agresivno igranje. Holovi velelepnih hotela, kancelarije, vodeni park, tržni centar, krovovi zgrada i autoputevi prekriveni peskom su samo neke od lokacija koje ćete posećivati. Tu su i brojne “topovske” deonice u kojima parašite sve što se mrda ispred vaše fiksirane bebice ili gatling monstruma na vratim Crnog Jastreba. Ipak, još češće ćete se i sami nalaziti sa druge strane velikog kalibra, što po nekad ume da bude prilično čupavo, naročito kada se uzme u obzir frustrirajuć sistem checkpoint-a i neke deonice koje zahtevaju previše strpljenja kojeg nam je pred kraj igre ponestalo.  
 
The Line unosi taman dovoljno varijacija u borbe da ne postane (previše) repetativna. Povremeno tu su peščane oluje koje drastično smanjuju vidljivost, baš kao i blještava sunčeva svetlost. Peščano okruženje pruža neke interesantne načine da se rešite čitavih grupa neprijatelja. Ovde pre svega mislimo na tone peska nagomnilanih iza zidova ili prozora, koji će popustiti pod paljbom i, poput lavine, odneti sve pred sobom, menjajući reljef delova terena. Prava je šteta što ovakvih prirodnih “zamki” nema više po nivoima. Još jedan problem je to što smo mnoge uočili tek nakon što smo neprijatelje počistili konvencionalnim metodama, što uvek izaziva blag osećaj razočarenja.  
 
I sami neprijatelji su oni koji doprinose varijaciji i dinamici. Od pobunjenika amatera sa uzijima, stvari počinju da se komplikuju kada se u priču umešaju marinci pod punom opremom i teškim naoružanjem, koji pametno koriste zaklon i okruženje. Oni sa sačmarama neretko srljaju na vas, na šta će vas upozoravati Lugo i Adams, svaki put kada primate jednog takvog. Tu su i neki opaki momci u anti bombaškoj opremi koji sporo, ali nepokolebljivo kidišu, a protiv kojih su se lepljive bombe pokazale kao najefikasnije.  
 
Kao vođa tima, Voker može da izdaje i neka prilično rudimentirana naređenja svojim mocima. Na kraju, sve se svodi na tagovanje neprijatelja koga želite da smaknu ili naređivanje jednom da dozom adrenaline digne na noge drugog saborca koji je popio više vrelog olova nego što može da podnese. Na žalost, AI Luga i Adama nije tako sjajan. Iako će povremeno zaista biti od koristi u prašenju neprijatelja, neretko će se skrivati sa pogrešne strane zaklona ili pucati u prazno.  
The Line jedan od boljih portova sa konzola u svakom smislu, iako moramo priznati da su nam se kriterijumi po ovom pitanju, silom prilika, malo srozali u poslednje vreme. Ipak, kada su kontrole u pitanju, ne možemo da prestanemo da se čudimo dizajnerskoj odluci da se jedan taster koristi u dve potpuno različite svrhe. Da ironije bude veća, ova igra ima dva takva. Naime, Space ovde služi za trčanje i hvatanje zaklona, dok Shift podrazumeva preskakanje istog, ali i pesničenje neprijatelja kada se približi. O tome gde ovo vodi i u kakve situacije vas može dovesti, ne vredi trošiti reči.  
 
Spec Ops: The Line dolazi i sa režimom za više igrača, koji je jedva “ok” i ništa više od toga. Sedam klasa, levelovanje i gomila perkova i oružja koji sa njim dolaze su neki standardi koje i ova igra ispunjava. Balans oružja je, čini se, ostao identičan onom iz kampanje, pa je brza smrt nešto na šta ćete morati da se naviknete, a što može u startu odvratiti nove i neiskusne igrače. Blagi lag u kontrolama i animacijama je još izraženiji u multiplayer-u, što dodatno kvari iskustvo.  
 
Vizuelno, The Line je vreća svega i svačega. Deonice u kojima Duabaji posmtrate sa visine i iz daljine zaista izgledaju odlično, dok vetar između zgrada nosi pesak, a na njegovim obodima divljaju peščane oluje. Intenzivno i na momente prenaglašeno osvetljenje u nijansama crvene, žute i ljubičaste čine da igra izgleda kao raj i pakao u isto vreme, što peskom zatrpan Dubai na neki način i jeste. Sitni detalji su ono čemu je Yager tim posvetio najviše pažnje, a upravo su oni ono što igri daje dušu. Grafiti na zidovima, tragovi stopala koji ostaju u pesku, stotine upaljenih sveća po podovima, napuštena skrovišta, polja unakaženih leševa, preplašeni civili koji u očaju tragaju za vodom su sve ono što značajno doprinosi mračnoj atmosferi u suncem obasjanom okruženju.  
 
Na žalost, u suprelativu se ne može govoriti i o teksturama, njihovom iskakanju i takozvanim “particle” efektima koji su na nivou prvih igara rađenih u Unreal 3 endžinu. Pored generalno solidne vizuelne prezentacije, glasovna gluma podjednako dobro dočarava sve ono kroz šta Delta tim prolazi i svakog od likova čini i više nego dovoljno ubedljivim. Muzika takođe igra veliku ulogu, pa smo se tako naslušali nekih prepoznatljivih rok pesama iz 60-ih i 70-ih. Numere u kojima smo dobrim delom uživali, ali koje se neretko ne uklapa u dramu koja se odvija na ekranu.  
 
Ovo je igra koja glavne protagoniste polako, ali sigurno odvlači u ludilo zbog onoga što su učinili svakim sledećim korakom i ispaljenim metkom. Ovaj vid jedinstvene naracije ispraćen je sasvim solidnom mehanikom i vrlo interesantnim okruženjem. Još važnije je to da se svi ovi elementi vrlo lepo uklapaju i povremeno međusobno dopunjuju (doduše, ne u meri u kojoj bi želeli), što se ne viđa često u igrama ovog tipa. Na kraju, ono što Spec Ops: The Line je jedinstvena po tome što nismo bili srećni igrajući je, ali nam je bilo drago što smo je odigrali.
Ocena: 80
Kvaliteti:
– Fantastično okruženje i odlično dočaran Dubai pod peskom – Solidna, mračna, brutalna i mučna priča koja na originalan način transformiše likove – Zadovoljavajuće napucavanje sa par sitnih, interesantnih novina – Količina detalja i odlična glasovna gluma
Nedostaci:
– Kontrole na PC-u su mogle biti bolje – Prelepi pejzaži i okruženje ne mogu sakriti zastarelu grafiku – Multiplayer koji “nit smrdi, nit miriše” – Neke izforsirane deonice sa previše neprijatelja i povremeno frustrirajuć sistem checkpoint-a
Sajt / Steam
Platforma: PC / Xbox360 / PS3
Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows XP SP3 CPU: 3.0 GHz Intel Core 2 Duo 2 GHz / AMD Athlon 64 X2 ekvivalent Video karta: NVIDIA GeForce 8600 / ATI Radeon 2600XT sa 256 MB RAM: 2 GB HDD: 6 GB prostora
Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):
OS: Windows 7 CPU: Quad Core na 2.4 GHz Video karta: NVIDIA GeForce 9800GTX / ATI Radeon HD 4850 sa 512 MB RAM: 3 GB HDD: 10 GB prostora
Igrano na:
OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 8 GB Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit