Opis Igre: Warhammer 40.000: Space Marine

Milan Jović U pitanju je brutalna akcija koncipirana kao hibrid pucačine iz trećeg lica i čistog silovanja dugmeta za mlaćenje hladnim oružjem. Igrač je u ulozi Kapetana Tajtusa (Captain Titus), vođe Ultramarines odreda čiji pripadnici predstavljaju najelitnije i najsmrtonosnije pripadnike ljudske vrste, odgajane isključivo za ratovanje. Koliko su opaki govori i to da je Imperium of Men poslao samo šačicu ove braće po oružju da odbrane Forge planetu od invazije miliona orkova. Cilj zelenokožaca je da se dokopaju vojne tehnologije i fabrika za proizvodnju najsmrtonosnije mašinerije dostupne čovečanstvu – Titana (džinovski mekovi). Ovo je srž priče koja zvuči previše plitko (što i jeste), ali koja je dovoljno dobar razlog za Tajtusa da se baci na masakriranje hiljada jedinki ove varvarske vrste.  
 
Tajtus je pravi hodajući tenk od dva i kusur metra, upakovan u prepoznatljiv oklop sa pozlaćenim detaljima, ispod koga zemlja podrhtava svakim korakom. Kao i svaki Svemirski Marinac i ovaj superčovek je u stanju da bez problema izađe na kraj sa stampedima divljih orkova, ostavljajući za sobom samo zelene komade mesa i mnogo krvi. U ovoj igri se sve svodi na oslabljivanje protivnika vatrenim oružjem i bombama iz daljine, da bi ih koji sekund kasnije, uz spektakularne scene, dokrajčili motornim mačem, sekirom ili čuvenim Ratnim čekićem (maljem), po kome univerzum i nosi ime. Levi klik služi za paljbu, dok je desni zadužen za mlataranje hladnim oružjem. U pitanju je miks do kostiju ogoljenog napucavanja i hack & slash makljaže, koji funkcioniše odlično. Konfiguracija terena i vrsta neprijatelja će često uticati na odabir oružja i način na koji ćete pokušati da izađete na kraj sa njima.  
 
U fokusu igre je definitivno makljaža prsa u prsa, koja je pravi praznik za oči. Probadanje, sečenje i drobljenje orkova je profesija u kojoj su Svemirski Marinci najbolji i ni u jednoj igri ne izgledaju ovoliko brutalno i spektakularno. Pravo je osveženje to što igra ne koristi bilo kakav cover sistem, naprotiv, primorava vas da srljate na neprijatelja i iživljavate se nad njim onda kada bi u drugim igrama potražili zaklon ili paket prve pomoći. Tako je makljaža hladnim oružjem jedini način da dopunite skalu zdravlja (za razliku od štita koji se sam regeneriše). Još jedan način da se zakrpite su brutalne egzekucije ošamućenih neprijatelja koje su još brutalnije, krvavije i spektakularnije za posmatranje. Međutim, problem sa njima je u tome što mogu biti kontraproduktivne, jer ste za to vreme u potpunosti ranjivi, a da pritom nemate kontrolu nad Tajtusom. Zato ćete (umesto da napumpate health) često ginuti, pa je najsigurnije da egzekucije sprovodite onda kada nema (mnogo) neprijatelja u blizini. Međutim, ono što ćete praktikovati u gužvi je aktiviranje Fury moda, kada se Tajtus pretvara u nezaustavljivu mašinu koja jednim udarcem ubija nekoliko neprijatelja istovremeno, a u kome se paljba iz vatrenog oružja pretvara u slow motion praznik za oči. Fury skala se dopunjuju na očekivan način za ovaj tip igre – ubijanjem.  
 
Solidan asortiman naoružanja okršaje čini taman dovoljno zabavnim i raznolikim, da budu “prihvatljivo repetativni”, a pravi izbor opreme može u velikoj meri olakšati prelaženje određene deonice. Zato su uvek negde u blizini kutije sa municijom, bombama i oružjem, iz kojih možete da se snabdete pravim hardverom, ako ste u prethodnom prelaženju izgubili život zbog lošeg izbora opreme. Kako napredujete, igra vas nagrađuje opakijim arsenalom. Tako možete da očekujete dve vrste snajpera, koji su idealni za skidanje gunner-a iz daljine, pre nego utrčite u masu da komadate horde demona (da, tu su i monstrumi Chaos-a) ili orkova. Deo standardne opreme čine običan ili plazma pištolj sa neograničenom municijom. Kao najefikasnije all around rešenje, najbolje se pokazala jurišna puška koja je efikasna na svim rastojanjima. Ono što definitivno nećete želeti da ispustite iz ruku u drugoj polovini igre je čuvena Bolter “pištoljčina” koja iz dve cevi seje kišu olova, bukvalno meljući sve pred sobom. Nišanjenje je rešeno odlično i nećete imati previše problema da naciljate i raznesete glavu nakaze, čak i kada je u pokretu.  
 
Lepa vest je to što ova plitka mehanika roštiljanja i makljaže povremeno biva prekinuta drugačijom vrstom akcije, koja unosi preko potrebnu dozu svežine. Loša vest je to da ovo ne radi dovoljno često i dovoljno dugo. Naime, tu je par deonica u kojima ćete biti u prilici da na leđa okačite jetpack (raketni ranac), kada dinamika i mehanika prave veliki zaokret. Sa ovim pogonom na leđima, Tajtus može brzo i lako da se vine u vazduh i jednim klikom se svom silinom obruši na grupu neprijatelja, kidajući na komade one u neposrednoj blizini, dok će ostale baciti na zemlju ošamućene i omogućiti vam da ih dokrajčite bez pružanja otpora. Na žalost, ove adrenalinske deonice traju isuviše kratko i prava je šteta što jetpack nije deo standardne opreme jednog Ultramarinca. Razlog da se otarasi ovog korisnog tereta, Tajtus je u par navrata “opravdavao” komentarima da mu je ponestalo goriva ili da nema mesta za njega u “tesnoj” pećini u koju je tek zakoračao (a u koju bi bez problema stao Boing 747).  
 
Ono što zameramo Relic-u je to što se nije potrudio da iskustvo obogati makar nekim rudimentiranim RPG sistemom nalik onom iz Dawn of War II igara i da igraču omogući da se u određenoj meri specijalizuje za stil borbe ili vrstu oružja koja mu najviše leži. Jedino čime vas igra nagrađuje u kampanji su par relikvija, od kojih jedna produžuju trajanje Fury moda, dok druga čini štit taman dovoljno otpornijim, da bi izašli na kraj sa opakijim neprijateljima u drugoj polovini kampanje.  
 
Takođe, nije nam se nije dopalo ni to što igra prečesto spušta tenziju iznenadnim cut-scenama (u endžinu igre) koje uglavnom prikazuju Tajtusa kako iznova dolazi do istog zaključka da (bez obzira na naizgled bezazlenu situaciju, u kojoj hiljade orkova sleće na planetu) moraju nastaviti dalje, dok ostali članovi samo potvrdno klimaju glavom i prate svog vođu. Tu su i preduge pauze između okršaja, koje podrazumevaju dosadno i dugo pretrčavanje praznih lokacija do sledećeg bojišta. Ovde definitivno nedostaju neki skriptovani momenti i iznenađenja koji bi popunili prazan hod i održali kontinuitet tenzije i pažnju igrača.  
 
Na svu sreću, jetpack-ovi su prisutni u online režimu za više igrača koji je koncipiran na standardan način i čine ga dva moda: prvi je Anihilation (klasičan deathmatch), a drugi Seize Ground u kome timovi moraju da zauzmu i drže određene lokacije na mapi, baš kao u Battlefield igrama. Ni broj klasa nije impozantan i svodi se na Tactical, Assaulst i Devastator, ali se zato poprilično razlikuju i svaka zahteva drugačiji pristup okršajima. Tako Assault možete opremiti jetpack-om (u koji smo se zaljubili) kojim možete naneti ozbiljnu štetu grupi neprijatelja, na gore opisan način.Devastaro je poput Support klase i definitivno je najzabavniji kada u rukama drži čuveni Bolter sa kojim može da žrtvuje mobilnost zarad veće preciznosti (kada postaje sitting duck). Broj mapa nije impresivan, ali njihov dizajn i veličina svakoj klasi pružaju dovoljno mogućnosti i prostora da pokažu svoj potencijal. Tu je i standardno “levelovanje” kojim otključavate dodatne loadout slotove, oružja u opremu, ali i neizostavne perkove koji poboljšavaju vatrenu moć i regenerisanje štita na primer. Ono što će svaki Warhammer 40k fan znati da ceni su mogućnosti za detaljno kreiranje vizuelnog identiteta online avatara, počev od boje, preko delova oklopa različitih oblika, do motiva i amblena karakterističnih za brojne frakcije univerzuma, zbog čega su male šanse da drugi igrač poseduje lika identičnog vašem.  
 
Ono u čemu igra briljira je to što uspeva da u svakom pogledu i u svakom trenutku odiše duhom Warhammer univerzuma. Zastrašujuć, “kraljevski” izgled Ultramarinaca, ogromne lokacije u ruševinama i ndustrijska postrojenja prosto odišu gotskom arhitekturom karakterističnom za univerzum i odaju utisak da ste samo mali deo rata koji bukti na planeti koju pokušavate da spasite (što se ne može reći za zatvorene prostore i uske koridore u kojima ćete provesti dobar deo igre). Ogromne lokacije i masivni objekti u određenoj meri prikrivaju linearan dizajn nivoa koji preovladava celom igrom. Atmosferu upotpunjuju i bojišta koja izgledaju baš kao ona iz Dawn of War strategija, samo iz perspektive jednog Svemirskog Marinca. Čak i orkovi kroz groktanje komentarišu kako će vas raskomadati dok jure ka vama u oklopu od metalnog otpada, što u svu tu brutalnost unosi prepoznatljivu dozu humora. Grafika verovatno neće pokupiti nagrade (pre svega zahvaljujući ispranim teksturama), ali ipak, nekim čudom, igra u pokretu na momente oduzima dah, naročito kada ratni malj krene da obasjava komade mesa uz ogromne količine krvi.  
 
Warhammer 40.000:Space Marine je jedna od onih igara koju je najbolje konzumirati jednom do dva puta dnevno u intervalima ne dužim od sat vremena, bilo da je u pitanju kampanja ili multiplayer. Ono što nas je držalo budnim svakako nisu interesantna priča i upečatljivi likovi, ali jeste kvalitetna i izuzetno brutalna makljaža okružena fantastičnom atmosferom Warhammer univerzuma, koji je oživljen brojnim sitnim audio vizuelnim detaljima. Treba spomenuti da je Relic najavio i DLC sadržaj koji će, verujemo, dopuniti ne preterano bogat sadržaj, kao i zakrpu koja bi uskoro trebala da otključa kooperativni mod. Isto tako, verujemo da će THQ i Relic iskoristiti neiscrpan univerzum za nastavak u kome bi voleli da vidimo i neke druge frakcije, poput Eldar-a i Tyranids-a na primer, ali i kvalitetniju priču, “življe“ i zvučnije likove i produbljenu mehaniku i iskustvo.
 
Ocena: 72
 
Kvaliteti:  – Sveprisutna atmosfera Warhammer 40.000 univerzuma – Jednostavan, ali zabavan miks pucačine i brutalne H&S makljaže – Jetpack deonice – Solidan, standardan multiplayer sa gomilom opcija kozmetičke prirode
Nedostaci:  – Kratka kampanja – Neubedljiva priča i neupečatljivi likovi – Kasapljenje hordi neprijatelja postaje repetativno – Preduge pauze između okršaja – Isprane teksture
Sajt / Steam Platforma: PC/PS3/Xbox360 Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows XP SP3 CPU: 2.0 GHz Dual Core Video karta: NVIDIA GeForce 8800GT ili ATI Radeon HD 3850 sa 256 MB RAM: 1 GB za Windows XP / 2 GB za Windows Vista / 7 HDD: 20 GB prostora
 
Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija): OS: Windows 7 CPU: Quad Core Video karta: ATI Radeon HD 5750 ili NVIDIA ekvivalent sa 512 MB RAM: 2 GB HDD: 20 GB prostora Igrano na: OS: Windows 7 x64 CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB RAM: 4 GB DDR3 Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit