Veštačka inteligencija kreira uverljive Doom nivoe

Veštačka inteligencija obrađuje sve teške delove dizajniranja nivoa, kako bi dizajneri i gejmeri mogli mnogo brže da stignu do zabavnih delova igre

Video igre se u poslednje vreme zasnivaju na svojim realističnim, detaljnim i imerzivnim svetovima. Međutim, kreiranje ovih svetova zahteva dosta vremena od programera. Veštačka inteligencija (artificial intelligence – AI) bi ovde mogla da preuzme teži deo posla.Istraživači iz Italije su pronašli način da omoguće da veštačka inteligencija obrađuje sve teške delove dizajniranja nivoa, kako bi dizajneri i gejmeri mogli mnogo brže da stignu do zabavnih delova igre.DOOM, FPS igra iz 1993. godine, je bio prirodan izbor za testiranje. Ljudi ovu igru pokreću na gotovo svim mogućim sistemima i tehnologijama, tako da ima smisla da je ova igra postala početna tačka za treniranje Generative Adversarial Networka, koji se koristi za kreiranje novih mapa.Mreža se oslanja na dva AI algoritma, koji rade zajedno ali i jedan protiv drugog kako bi kreirali uverljive nivoe. Prvi AI, odnosno mreža generatora, prima podatke od hiljada nivoa kreiranih od strane ljudi, a potom kreira nove nivoe koji izgledaju slično. AI u obzir uzima ukupnu veličinu nivoa, visinu zidova, broj soba u nivou i druge mere kako bi imitirao nivoe kreirane od strane ljudi na najbolji mogući način.Drugi AI, pod nazivom discriminator network, je tu da proverava rad prve mreže. Ova mreža analizira originalne nivoe, ali je trenirana da prepozna da li su nivoi kreirani od strane ljudi ili veštačke inteligencije. Nakon analize, ono što je naučeno se koristi kako bi se proverio rezultat.Kada se dva algoritma suoče jedan naspram drugog, istraživači su otkrili da tehnologija može da generiše nivoe koji izgledaju uverljivo. Naravno, primećeni su neki gličevi, ali u najvećem broju slučajeva AI-kreirani nivoi u DOOM-u su bili igrivi kao i bilo koji drugi.Istraživači veruju da će generalni framework, koji pokreće njihov AI, moći da se skalira za veće i komplikovanije igre. Na ovaj način, developerima bi se dosta pomoglo, jer bi mogli da se koncentrišu na kreiranje zabavnijih delova igre. Takođe, dizajniranje uz pomoć veštačke inteligencije bi značajno smanjilo i troškove kreiranja igara.Izvor: Futurism

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi