CERN obeležava 70 godina rada i najavljuje novi akcelerator čestica

Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), osnovana 1954. godine, predstavlja ključnu instituciju za naučne proboje i tehnološke inovacije. Ove godine, 29. septembra, CERN obeležava svoj 70. rođendan, slaveći decenije doprinosa razumevanju univerzuma. Neki od najvažnijih naučnih otkrića, poput potvrde postojanja Higgsovog bozona 2012. godine, kao i praktičnih inovacija poput izuma World Wide Web-a, potekli su iz CERN-a.

Veliki hadronski sudarač (LHC)

CERN je najpoznatiji po svom podzemnom akceleratoru čestica, Velikom hadronskom sudaraču (LHC), koji je pušten u rad u septembru 2008. godine. LHC, dug 27 kilometara, nalazi se ispod granice između Švajcarske i Francuske. Ovaj moćni instrument koristi ubrzane snopove protona, koji se sudaraju pri skoro svetlosnoj brzini, stvarajući nove čestice.

LHC je samo jedan od 12 akceleratora čestica u CERN-u, a istraživanja sprovedena u njemu doprinela su razvoju moćnijih računara, mikroprocesora, kao i unapređenju tehnologija u zdravstvu, energetici i svemiru.

Proboj sa Higgsovim bozonom 2012.

Jedan od najvećih ciljeva CERN-a bio je pronalazak Higgsovog bozona, teorijskog elementa nazvanog po nobelovcu Peteru Higgsu. Ovaj bozon se smatra ključnim za objašnjenje kako čestice dobijaju masu kroz Higgsovo polje. Posle decenija istraživanja, 2012. godine, naučnici su potvrdili postojanje Higgsovog bozona, što je bio ogroman naučni proboj koji je otvorio nova polja istraživanja u fizici čestica i pomogao u objašnjenju nastanka univerzuma.

DW

Bezbednost LHC-a i mit o crnim rupama

Pre nego što je LHC pušten u rad, postojala je zabrinutost da bi sudaranje protona moglo dovesti do stvaranja malih crnih rupa. Iako je to teorijski moguće, takve crne rupe bile bi mikroskopske, bezopasne i trajale bi deliće sekunde. CERN-ovi istraživači bi zapravo pozdravili stvaranje ovakve crne rupe, jer bi to pružilo priliku za proučavanje gravitacije na kvantnom nivou.

Šta je sledeće za CERN?

CERN nastavlja da unapređuje LHC. U planu je razvoj *High Luminosity LHC* (HL-LHC), koji će omogućiti povećanje broja protonskih sudara za pet puta. Očekuje se da će ovaj napredniji akcelerator postati operativan do 2041. godine. Naučnici planiraju da detaljno prouče Higgsov bozon, generišući najmanje 15 miliona ovih čestica godišnje, kao i da otkriju nove, još nepoznate čestice.

Ove nadogradnje pružaju nadu da će CERN-ova istraživanja dovesti do daljih otkrića koja će produbiti naše razumevanje univerzuma i njegovih fundamentalnih zakona, prenosi DW.