Aleksandar Božović
Naša planeta se ubrzava i to doslovno, baš kao Hamilton u krivini. Astronomi prate zabrinjavajući fenomen još od 2020. godine, Zemlja se rotira oko svoje ose brže nego inače, a sledeći rekord najkraćeg dana mogao bi da se desi već u narednim nedeljama. Astrofizičar Grejem Džouns identifikovao je tri moguća datuma kada bi se to moglo dogoditi: 9. jul, 22. jul ili 5. avgust 2025. godine.
Ne, to ne znači da ćete ranije izaći sa posla, skratiće se za samo 1,66 milisekundi. Manje od treptaja oka!
Ali ključno pitanje nije koliko dan kraće traje, već zašto se to dešava. Naučnici još uvek nemaju tačan odgovor. Zanimljivo je da se do skoro smatralo da se rotacija Zemlje zapravo usporava, a sada se događa suprotno.
Zašto su dani sve kraći?
Jedan solarni dan trebalo bi da traje tačno 86.400 sekundi, odnosno 24 sata. Međutim, rotacija Zemlje nikada nije bila potpuno konstantna. Do skoro, planeta se usporavala zbog sile plime i oseke, koje uzrokuje gravitacija Meseca. Ipak, od 2020. Zemlja kao da je “ubacila u brzinu”, počevši da se okreće sve brže.
U 2021. godini zabeležen je dan kraći za 1,47 milisekundi. Godinu dana kasnije, još kraći za 1,59 milisekundi. U 2023. dan se skratio za 1,31 milisekundu. A apsolutni rekord drži 5. jul 2024, kada je dan trajao 1,66 milisekundi kraće od uobičajenih 24 sata.
Ova odstupanja mere se pomoću izuzetno preciznih atomskih časovnika. Bez njih, promene ne bismo ni primetili.
Iako uzrok još nije potvrđen, moguće je da promena ima veze s položajem Meseca. Predviđeni datumi u 2025. godini poklapaju se s trenucima kada je Mesečeva orbita najdalja od Zemljinog ekvatora, što može uticati na rotaciju planete. Mesec inače već milijardama godina usporava rotaciju Zemlje. U ranoj istoriji planete, dan je mogao trajati svega tri do šest sati.
Na prvi pogled, milisekunda deluje nebitno. Ali u svetu savremene tehnologije i telekomunikacija, gde se sve sinhronizuje u deliću sekunde, čak i ova minimalna odstupanja mogu imati uticaj. Sistemima globalne preciznosti potrebna je potpuna tačnost, pa je i nekoliko milisekundi dovoljno da izazove probleme iako, nadamo se, ne katastrofalne.
Šta nas čeka u dalekoj budućnosti?
Ako se trend nastavi, naučnici veruju da će za oko 50 milijardi godina Zemljina rotacija biti potpuno sinhronizovana sa Mesecom. To znači da neće biti više plime i oseke, a ista strana Meseca biće zauvek okrenuta ka Zemlji, ali će se videti samo sa jedne polovine planete.
Naravno, to su problemi budućnosti. Kada Sunce odumre i Zemlja postane nenastanjiva, čovečanstvo će, nadamo se, već imati rešenje… ili novu planetu, kao u crtaću Wall-E. Za sada, ne treba paničiti. Ionako nas tada neće biti ni u tragovima.
