Džejms Veb teleskop potvrdio – sve ono što smo mislili da znamo o univerzumu je zapravo prilično pogrešno

Naučnici već decenijama pokušavaju da precizno odrede brzinu širenja univerzuma, poznatu kao Hablova konstanta. Ova vrednost je ključna za razumevanje starosti, strukture i sudbine kosmosa. Ipak, rezultati merenja ostaju kontradiktorni, stvarajući “Hablovu tenziju” – neslaganje između podataka o lokalnom širenju univerzuma i podataka iz njegovih ranih faza. 

Šta je Hablova konstanta i zašto je važna? 

Hablova konstanta određuje koliko se brzo galaksije udaljavaju od nas i omogućava naučnicima da prate istoriju širenja univerzuma. Od njenog otkrića, postavljanje precizne vrednosti bio je prioritet astronomije. Pre lansiranja Hablovog teleskopa 1990. godine, procene starosti univerzuma su se kretale od 10 do 20 milijardi godina. Danas je ta starost precizirana na 13,8 milijardi godina, zahvaljujući merenjima udaljenosti do Cepheid varijabilnih zvezda.

Doprinos Džejms Veb teleskopa 

Lansiran kao naslednik Hablovog teleskopa, Džejms Veb teleskop dodatno je unapredio merenja pomoću infracrvenih opservacija Cepheida. Njegovi rezultati su potvrdili tačnost Hablovih podataka. Međutim, i pored toga, neslaganja sa podacima iz ranog univerzuma, dobijenim putem Planck satelita, ostaju. Ta razlika ukazuje na mogućnost neotkrivenih fenomena ili fizičkih zakona koji utiču na širenje univerzuma.

Gravitaciono sočivo: nova tehnika merenja

Brenda Fraj sa Univerziteta u Arizoni i njen tim koristili su gravitaciono sočivo za merenje Hablove konstante. Ova tehnika koristi efekat savijanja svetlosti supernove kroz masivne galaktičke klastere. Njihova analiza pružila je vrednost Hablove konstante od 75,4 km/s/Mpc, što se slaže sa lokalnim merenjima, ali ne rešava neslaganja sa podacima iz ranog univerzuma.

Moguća nova fizika? 

“Hablova tenzija” otvara vrata za spekulacije o novim fizičkim zakonima. Naučnici istražuju ideje poput dodatnih dimenzija, novih čestica ili modifikacija gravitacije. Moguće je da tamna energija ili tamna materija igraju ulogu u ovom neslaganju, ili da univerzum nije uniforman na svim skalama, što bi moglo uticati na rezultate merenja.

Predstojeće misije, poput teleskopa Nancy Grace Roman i ESA-inog Euclid projekta, mogle bi pružiti nova saznanja. Cilj je povezati podatke iz ranog univerzuma sa lokalnim opažanjima i otkriti šta zaista uzrokuje Hablovu tenziju. Do tada, neslaganja u merenjima podsećaju nas koliko je univerzum zapravo složen i koliko još moramo da naučimo. 

Ovaj problem ne samo da izaziva naučnike, već i pruža inspiraciju za dalja istraživanja koja bi mogla redefinisati naše razumevanje kosmosa, piše Earth.com.