Hrana bolje uspeva na Mesecu nego na Marsu, pokazuje istraživanje

Naučnici otkrili da tlo Meseca ima bolje uslove za rast biljaka od tla na Crvenoj planeti, što bi moglo olakšati postojanje potencijalne ljudske kolonije

Hrana bolje uspeva na Mesecu nego na Marsu, pokazuje istraživanje

Istraživanja pokazuju da bi Mesec mogao biti povoljnije mesto za uzgajanje hrane nego Mars. Naučnici su analizirali veštački rekonstruisano tlo bazirano na uzorcima sa Apolo misija sa Meseca i podacima prikupljenim pomoću rovera „Curiosity“ za Mars. Rezultati su pokazali da su biljke bolje rasle u lunarnom tlu, nego u marsovskom.

Marsovsko tlo je bogato azotom, ključnim za rast biljaka, ali je previše glinasto, što ograničava dotok kiseonika korenju. Nasuprot tome, tlo na Mesecu, iako siromašno organskim materijama, omogućava bolje snabdevanje biljaka kiseonikom.

Naučnici su testirali upotrebu đubriva baziranog na ljudskom otpadu, poput mikroba koji prerađuju otpadne vode, kako bi stvorili održive uslove za uzgajanje biljaka u svemiru. Ipak, preliminarni rezultati su pokazali da ova metoda daje niži prinos nego korišćenje klasičnog azotnog đubriva. Na primer, kukuruz uzgajan sa ljudskim otpadnim đubrivom imao je stopu preživljavanja od 33,3%, dok je kukuruz sa azotnim đubrivom dostigao 58,8%.

Prijavi se na nedeljni Benchmark newsletter
Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Trenutni eksperimenti uključuju uzgajanje brokolija, bundeva, pasulja i lucerke kako bi se pronašle biljke koje bolje reaguju na kombinaciju lunarnog i marsovskog tla sa različitim đubrivima.

Problemi i prednosti Meseca i Marsa

Iako Mesec ima prednost u blizini i povoljnijem tlu, nedostatak atmosfere ga čini podložnim zračenju i česticama koje bi mogle ugroziti uspešno uzgajanje biljaka. Mars, sa druge strane, nudi potencijal za teraformiranje i stvaranje atmosfere bogate kiseonikom kroz proces globalnog zagrevanja i uvođenje pionirskih vrsta, poput mahovine i lišajeva

Teraformiranje Marsa bi moglo koštati oko milijardu dolara godišnje, a cilj bi bio podići temperaturu za 30°C kako bi se omogućio rast biljaka. Naučnici razmatraju ideje poput topljenja marsovskih polarnih kapa i korišćenja foto-sintetičkih bakterija za oslobađanje kiseonika. Iako je teraformiranje Marsa dugoročan poduhvat, rezultati istraživanja ukazuju da bi Mesec mogao biti praktičnija opcija za rane svemirske kolonije. Uprkos izazovima, istraživanje Marsa i Meseca nastavlja da inspirišu naučnike u potrazi za održivim rešenjima za ljudsku ekspanziju u svemiru, piše Space.

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi