Istraživanje čestica sve bliže odgovoru na pitanje zašto postojimo

Profesor Univerziteta u Sinsinatiju Aleksandar Souza u novom radu predstavio je plan za narednih deset godina globalnog istraživanja ponašanja neutrino čestica, čestica toliko sitnih da prolaze kroz gotovo sve u trilionima svakog sekunda i to gotovo brzinom svetlosti. 

Neutrini su najzastupljenije čestice sa masom u univerzumu, zbog čega naučnici žele da saznaju više o njima. Oni nastaju nuklearnim fuzijama u Suncu, radioaktivnim raspadom u nuklearnim reaktorima ili Zemljinoj kori, kao i u laboratorijama sa akceleratorima čestica. Tokom kretanja, mogu prelaziti iz jednog od tri “oblika” ili vrste neutrino čestica u drugi i nazad. 

Međutim, neočekivani rezultati eksperimenata naveli su fizičare na sumnju da postoji i četvrta vrsta neutrino čestica, nazvana sterilni neutrino, jer izgleda da je imun na tri od četiri poznate sile. 

“Teoretski, deluje sa gravitacijom, ali nema interakciju sa slabom nuklearnom silom, jakom nuklearnom silom ili elektromagnetnom silom,” rekao je Souza. 

U novom radu objavljenom u časopisu *Journal of Physics G: Nuclear and Particle Physics*, Souza i njegovi koautori raspravljaju o eksperimentalnim anomalijama u istraživanju neutrino čestica koje zbunjuju naučnike. Rad je rezultat vežbe planiranja zajednice fizike čestica, poznate kao “Snowmass 2021/2022.” 

Narednih godina očekuju se napredna istraživanja, uključujući projekte poput DUNE i Hyper-Kamiokande, koji bi mogli pružiti odgovore na ključna pitanja o materiji, antimateriji i poreklu univerzuma, prenosi Phys.org.