Aleksandar Božović
Zaboravite panele na krovovima, Japan planira da sunčevu energiju prikuplja direktno iz svemira i šalje je nazad na Zemlju. U pitanju je ambiciozni projekat pod nazivom OHISAMA, nazvan po japanskoj reči za sunce, koji bi mogao da otvori potpuno novu eru u proizvodnji čiste energije.
Iako neće još napajati čitave gradove, ovaj eksperimentalni korak predstavlja značajan pomak ka korišćenju neprekidnog izvora energije iz orbite – nezavisno od vremenskih uslova i smene dana i noći.
Solarna energija iz svemira – putem mikrotalasa
Na Međunarodnoj konferenciji o energiji iz svemira, održanoj u Londonu u aprilu 2024. godine, Koichi Ijichi, savetnik iz organizacije Japan Space Systems, izneo je detalje o ovom pionirskom poduhvatu.
Testni satelit težak je svega 180 kilograma, a opremljen je solarnim panelom površine nešto više od dva kvadratna metra. U orbiti će skupljati sunčevu svetlost, skladištiti je u baterijama, a zatim emitovati energiju nazad na Zemlju u obliku mikrotalasa.
Zbog velike brzine kretanja satelita u orbiti (oko 28.000 km/h), prijemne antene na Zemlji moraju biti raspoređene u prečniku od čak 40 kilometara, i to na međusobnom rastojanju od oko pet kilometara, kako bi uspele da uhvate signal.
Mali koraci prema velikom cilju
U prvoj fazi eksperimenta očekuje se prenos snage od svega 1 kilovat, što je dovoljno da pokrene, recimo, jednu mašinu za pranje sudova na sat vremena. Iako deluje skromno, ovaj test je važna proba tehnologije koja se u Japanu razvija već više od jedne decenije.
Još 2015. godine, japanski istraživači uspešno su preneli 1,8 kilovata energije bežično na udaljenost od 55 metara, dok su kasnije testove proširili na 10 kilovata na pola kilometra.
Vizija budućnosti: sateliti od jednog gigavata
Cilj japanskih naučnika je da jednog dana lansiraju ogromne solarne elektrane u geostacionarnu orbitu, koje bi bile sposobne da proizvode i do jednog gigavata energije – što je milion puta više od trenutnog testa.
Takva količina energije mogla bi da snabdeva stotine hiljada domaćinstava, posebno u oblastima pogođenim katastrofama, udaljenim regijama ili mestima gde je pristup električnoj mreži ograničen.
Za razliku od solarnih farmi na Zemlji, koje zavise od sunčeve svetlosti i vremenskih prilika, solarni paneli u svemiru mogu da skupljaju energiju bez prekida – 24 sata dnevno, tokom cele godine.
Izazovi ostaju, ali vizija opstaje
Iako se projekat i dalje nalazi u ranoj fazi i pred istraživačima stoje brojni tehnički i logistički izazovi – od sigurnosti do troškova i međunarodnih regulativa – OHISAMA označava prvi konkretan korak ka tome da se ideja svemirskih solarnih farmi pretvori u realnost.
Japanski tim ostaje optimističan. Ako test uspe, sledeće generacije satelita mogle bi da igraju ključnu ulogu u globalnoj energetskoj tranziciji i borbi protiv klimatskih promena, piše SCB.
