U uspešnom eksperimentu sa superluminalnom propagacijom svetlosti, istraživači iz odeljenja za fundamentalna istraživanja NEC korporacije u SAD-u tvrde da su demonstrirali kako svetlost može putovati brže od svoje poznate brzine u vakuumu. Eksperiment je objašnjen trenutnim teorijama fizike i ne protivreči Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, čak i ako brzina svetlosti u vakuumu bude premašena.

Naučnici NEC-a, dr Liđun Vang, dr Aleksandar Kuzmič i dr Artur Dogariu, objavili su svoje istraživanje u časopisu *Nature*, ističući potencijal za ubrzanje prenosa informacija u računarima i mrežama. Istraživači su koristili fenomen nazvan “superluminalni prenos”, koji omogućava određenim komponentama svetlosnog talasa da putuju brže od svetlosti.

Eksperiment pokazuje da su određena svojstva svetlosnog talasa putovala brže od svetlosti, ali ne i materija ili informacija u celini, što je ključno za očuvanje zakona relativnosti. Istraživači su merili koliko je vremena potrebno svetlosnom impulsu da prođe kroz posebno izrađenu komoru dugu 6 cm ispunjenu cezijum gasom.

Brzina svetlosti: premašena granica fizičkih zakona

Jedan od najosnovnijih postulata savremene fizike – konstantna brzina svetlosti kao univerzalno ograničenje – bio bi doveden u pitanje kada bi zaista bilo moguće premašiti brzinu svetlosti. Prema Ajnštajnovoj teoriji relativnosti, ništa ne može ići brže bez narušavanja kauzalnosti, koja održava uzročnost u predvidivom redu. Ipak, ovaj eksperiment s laserom ukazuje na mogućnost da brzina svetlosti možda nije apsolutna kao što se ranije mislilo.

History.com

Otkriće je podstaklo rasprave o mogućim nedostacima ili nesporazumima u vezi s relativnošću. Naučna zajednica pažljivo razmatra rezultate, opisujući eksperiment kao veliko dostignuće, budući da ne prepisuje zakone fizike već skreće pažnju na situacije u kojima bi tradicionalni modeli mogli biti prošireni ili modifikovani.

Moguće primene u komunikaciji i tehnologiji

Ovo otkriće predstavlja značajan korak ka budućnosti tehnologije, posebno u oblastima koje bi mogle imati koristi od prenosa podataka bržeg od svetlosti. Superluminalni laseri mogu promeniti način na koji rukujemo prenosom podataka u sigurnim komunikacionim mrežama i kvantnim računarima, omogućavajući brzine koje su ranije bile neostvarive.

Razumevanje i primena ovih superluminalnih koncepta može omogućiti postizanje neviđene obrade podataka. Anomalna disperzija može reprodukovati tačan oblik svetlosnog impulsa i omogućiti mu da ponovo izađe na udaljenoj tački. Ovo znači da svetlosni impuls može preći veće razdaljine od brzine svetlosti u vakuumu između dve tačke.

Još jedna potencijalna primena u komunikaciji i tehnologiji je smanjenje kašnjenja u načinima koji su ranije bili nezamislivi; superluminalni prenos može poboljšati satelitsku komunikaciju i prenos podataka na velike udaljenosti. Naša veza s tehnologijom može se trajno promeniti ako se ovi koncepti primene u stvarnom svetu, što bi dovelo do značajnih promena u naučnoj komunikaciji.

Brzina prenosa informacija putem impulsa u ovakvim testovima predmet je brojnih debata među fizičarima. Definiše se kao brzina kojom se vodeći rub impulsa kreće na polovini svog najvećeg intenziteta; međutim, u ovom eksperimentu na Prinstonu, ova brzina je superluminalna. Naučnici nastavljaju da istražuju, pokazujući da nauka i tehnologija prevazilaze naše trenutno razumevanje, piše The Dairy 24.