Aleksandar Božović
Naučno otkriće koje bi moglo promeniti istraživanje warp pogona trenutno je pod velom tajne u Agenciji za napredne odbrambene istraživačke projekte SAD-a (DARPA).
Harold Vajt, poznat kao Soni, imao je samo 11 godina kada je 1976. godine otvoren Nacionalni muzej vazduhoplovstva i svemira u Vašingtonu. Poseta muzeju postala je ključni trenutak u njegovom životu i karijeri kao NASA naučnika i istraživača jednog od najvećih naučnih izazova: kako stići do zvezda.
Kao strastveni obožavalac Star Trek-a i talentovan matematičar, Vajt je rano pokazao interesovanje za svemir. Njegova ambicija je da razvije svemirski brod koji može putovati među zvezdama u vremenskom okviru prihvatljivom za ljudski život. Drugim rečima – warp pogon.
Warp pogon, inspirisan naučnom fantastikom, prvi je teoretski opisao fizičar Migel Alkubijere 1994. godine. Njegov model pokazuje da je putovanje brže od svetlosti moguće ako se iskoristi egzotična materija sa negativnom energijom koja služi da iskrivi prostor-vreme oko svemirskog broda. Ovo bi omogućilo brodu da „preskoči“ prostor bez fizičkog kretanja bržeg od svetlosti. Međutim, takva negativna energija nikada nije uočena, što predstavlja glavni problem ove teorije.
Vajt je tokom godina napredovao u istraživanju ove tehnologije. Inspirisan Alkubijereovim radom, Vajt je, radeći kao inženjer u kompaniji Boeing, odlučio da proučava warp pogon. Kasnije je doktorirao fiziku na Univerzitetu Rajs i proveo 16 godina u NASA Svemirskom centru Džonson, gde je radio na unapređenju ljudskih svemirskih letova.
Godine 2013. predstavio je modifikaciju Alkubijereovog modela koja smanjuje potrebnu količinu egzotične materije sa veličine Jupitera na veličinu letelice Vojadžer 1, čime je koncept postao mnogo praktičniji. Vojadžer 1 je otprilike veličine manjeg automobila i teži 733 kg.
Godine 2019. Vajt je napustio NASA-u i postao direktor naprednog istraživanja u Limitless Space Institute-u, organizaciji posvećenoj istraživanju pogona za putovanja van Sunčevog sistema. Tokom rada za DARPA-u 2021. godine, Vajt je objavio rad koji pokazuje mogućnost stvaranja mikro-scale warp mehura, korišćenjem kvantnog efekta poznatog kao Kazimirov efekat. Ovaj efekat opisuje negativnu silu koja privlači dve metalne ploče u vakuumu. Vajt veruje da bi ovakvi „kompjuterski“ eksperimenti mogli da dovedu do razvoja malog, ali stvarnog warp mehura.
Uprkos uzbuđenju izazvanom ovim radom, razvoj warp pogona je poslednjih godina tekao tiho. Vajt se fokusirao na DARPA projekat istraživanja Kazimirovih šupljina, a 2023. godine osnovao je kompaniju Casimir, koja koristi nanotehnologiju za interakciju sa kvantnim poljima.
Dok još nema aktivnih projekata za izgradnju warp pogona, Vajt i dalje veruje u ovu ideju. U međuvremenu, nemački fizičar objavio je rad koji sugeriše da bi warp pogon mogao funkcionisati bez negativne energije, što je podstaklo dalja istraživanja, iako rešenje još nije pronađeno.
Vajt svoje istraživanje poredi sa izgradnjom katedrale u Strazburu, koja je trajala od 1015. do 1439. godine. Svestan je da možda neće doživeti konačni rezultat svog rada, ali je zadovoljan što doprinosi ostvarenju sna o međuzvezdanom putovanju, piše Popular Mechanics.
„Ne znam kada ili da li će warp pogon biti razvijen,“ kaže Vajt, „ali znam šta mi je sledeće na redu.“
