NASA sonda će prići Suncu na rekordno maloj udaljenosti

NASA sonda „Parker Solar Probe“ priprema se za istorijski trenutak u misiji pod nazivom „Dodirni Sunce“. U svom 22. bliskom prolazu, sonda će se približiti Suncu na razdaljini od samo 6,1 milion kilometara (3,8 miliona milja), pri brzini od neverovatnih 192 km/s. To je bliže i brže nego što je bilo koji ljudski objekt ikada postigao.

NASA je već potvrdila da su svi sistemi sonde u funkciji i da je Parker na pravoj poziciji za ovaj smeli podvig. Ovaj perihelion, deo završne serije bliskih prolaza, priprema teren za još četiri slična prolaza tokom 2025. godine.

Astrofizičar Arik Posner, naučnik programa „Parker Solar Probe“, istakao je: *„Ovo je primer NASA misija koje rade ono što niko ranije nije, kako bi odgovorile na dugogodišnja pitanja o univerzumu.”*

Zašto je Parker Solar Probe važan?

Parker Solar Probe, lansiran 2018. godine, projektovan je da pruži najbliže podatke o Suncu i njegovoj atmosferi, poznatoj kao korona. Cilj je rešavanje ključnih misterija, uključujući:

• Zašto je korona Sunca, koja se prostire na više od 8,3 miliona kilometara u svemir, toplija od same površine Sunca? 
• Kako se generiše magnetsko polje Sunca? 
• Šta pokreće solarne cikluse aktivnosti? 
• Koje su tajne hemijskog sastava Sunca? 

Prikupljanjem podataka iz solarne korone, naučnici se nadaju da će rešiti ova pitanja i unaprediti razumevanje zvezda.

Astrofizičar Nour Raouafi iz Johns Hopkins Univerziteta opisao je misiju „gotovo kao sletanje na zvezdu.” On je uporedio ovaj poduhvat sa sletanjem na Mesec 1969. godine, nazivajući ga monumentalnim dostignućem za čovečanstvo.

Nakon prolaska, Parker će poslati signal 27. decembra kako bi potvrdio da je misija uspešno obavljena. „Sonda će doneti podatke iz neistraženih područja,” rekao je Nick Pinkine, menadžer misije.

Parker je zakazan za još četiri periheliona tokom 2025. godine, sa datumima u martu, junu, septembru i decembru. Međutim, kada sonda ostane bez goriva za podešavanje putanje, neće moći da odoli pritisku Sunčevog zračenja. Na kraju, Parker će se pretvoriti u užareni fragment koji će kružiti oko Sunca milijardama godina.

Astrofizičar Justin Kasper objašnjava: „Jednog dana, sonda će izgubiti kontrolu i Sunce će je spaliti, ali određeni delovi, poput karbonskog štita, mogli bi preživeti visoke temperature i postati deo Sunčevog sistema u narednim milijardama godina.”