Aleksandar Božović
U spektakularnom iskoraku, NASA James Webb (JWST) teleskop je otkrio hemijske potpise u atmosferi egzoplanete K2-18b koji bi mogli ukazivati na postojanje života, a što predstavlja jedan od najvažnijih momenata u modernoj astrofizici. Iako je još rano za konačne zaključke, mogućnost otkrivanja biopotpisa i tragova na udaljenim svetovima sada više nije naučna fantastika, već konkretan cilj.
Za razliku od Marsa, gde roboti fizički istražuju tlo u potrazi za tragovima života, teleskop James Webb je osmišljen da proučava atmosfere udaljenih planeta pomoću spektroskopije, metode kojom se analizira svetlost kako bi se otkrili hemijski sastavi. Biopotpisi su tragovi gasova poput metana, ugljen-dioksida ili amonijaka, koji na Zemlji nastaju biološkim putem. Ako se otkriju u atmosferi drugih planeta, to bi moglo ukazivati na slične procese.
Teleskop je posebno fokusiran na planete koje kruže oko crvenih patuljaka jer oni slabije sjaje, što smanjuje smetnje i omogućava preciznije očitavanje. K2-18b je jedna od takvih planeta, a preliminarna analiza pokazuje prisustvo molekula kao što su metan i ugljen-dioksid, kombinacija koja ukazuje na biološku aktivnost.
Tehničke prepreke i mogućnosti
Međutim, čak i uz izuzetnu preciznost JWST-a, naučnici ostaju oprezni. Spektroskopska analiza može zavarati zbog smetnji zvezdanog svetla ili zbog složenosti hemijskih reakcija koje ne moraju imati biološko poreklo. Zato je ključno razlikovati „lažne pozitivne“ nalaze od autentičnih signala života.
AIOsim toga, teleskop trenutno može proučavati samo određene planete i to one koje su dovoljno velike, blizu i koje prolaze ispred svoje zvezde iz naše perspektive. Zbog toga su stvarne šanse za otkrivanje života ograničene brojem dostupnih kandidata.
Korak ka odgovoru na jedno od najstarijih pitanja
Teleskop James Webb ne nudi konačne odgovore, ali jeste ključan alat koji priprema teren za sledeće generacije svemirskih misija. Njegova otkrića već sada menjaju naše razumevanje strukture i dinamike svemira, od galaksija u ranom univerzumu do složenih atmosferskih sistema na udaljenim svetovima.
Konačan cilj, dokazivanje postojanja vanzemaljskog života i dalje je daleko. Međutim, JWST predstavlja važan iskorak i trenutak u potrazi, koji može inspirisati razvoj novih teleskopa, poput planiranih HabEx i LUVOIR misija, koje će moći još detaljnije da proučavaju egzoplanete.
Kako JWST nastavlja da šalje ogromne količine podataka, naučnici širom sveta ih pažljivo analiziraju, prerađuju metode i usavršavaju modele. Tehnološki napredak koji JWST donosi postavlja temelj za još preciznija i dublja istraživanja.
Ako se u narednim godinama pronađu uverljiviji tragovi biopotpisa, možda ćemo po prvi put u istoriji imati naučne dokaze da nismo sami u svemiru. Iako James Webb to možda neće dokazati sam, njegova misija nesumnjivo nas približava odgovoru koji čovečanstvo traži hiljadama godina, prenosi Sustainability Times.
