Naučnici razvili kontaktna sočiva koja omogućavaju infracrveni vid bez izvora napajanja

Naučnici iz oblasti neuronauke i nauke o materijalima razvili su kontaktna sočiva koja omogućavaju infracrveni vid, pretvarajući infracrvenu svetlost u vidljive talasne dužine. Za razliku od noćnih naočara koje zahtevaju baterije i kompleksnu opremu, ova sočiva su potpuno pasivna, rade bez izvora napajanja i omogućavaju korisnicima da istovremeno vide i vidljivu i infracrvenu svetlost.

Sočiva su predstavljena u naučnom časopisu Cell, a tehnologija se bazira na specijalnim nanomaterijalima koji upijaju infracrvenu svetlost (800–1600 nm) i emituju svetlost u opsegu koji oko može da vidi (400–700 nm). Ova inovacija je prvi put testirana kod miševa, gde su ranije slični materijali ubrizgavani direktno u retinu. Nova verzija, međutim, koristi fleksibilne, netoksične polimere poznate iz standardnih mekih kontaktnih sočiva – rešenje koje ne zahteva invazivne procedure.

Infracrveni vid kod ljudi

Kod ljudi, testovi su pokazali da korisnici mogu uspešno da:

• Očitavaju infracrvene signale, slične Morseovom kodu
• Prepoznaju pravac iz kog infracrvena svetlost dolazi
• Detektuju infracrveno zračenje čak i zatvorenih očiju, jer infracrvena svetlost bolje prolazi kroz kapke od vidljive

„Bez sočiva korisnik ne vidi ništa, ali kada ih stavi – jasno vidi treperenje infracrvene svetlosti“, kaže vodeći autor studije Tian Xue, neuronaučnik sa Univerziteta nauke i tehnologije Kine.

Boje za infracrveni spektar

Još jedno važno unapređenje je kodiranje boja različitih talasnih dužina infracrvene svetlosti. Na primer:

• 980 nm pretvara se u plavu svetlost
• 808 nm u zelenu
• 1.532 nm u crvenu

Ovo omogućava korisnicima da vizuelno razlikuju izvore infracrvenog zračenja različitih talasnih dužina, što otvara mogućnosti u brojnim oblastima: bezbednost, spasilačke misije, šifrovanje podataka, pa čak i pomoć osobama koje ne vide određene boje.

Ograničenja i sledeći koraci

Iako inovacija obećava, trenutna verzija ima ograničenu sposobnost da reprodukuje detalje zbog blizine sočiva retini, što izaziva rasipanje svetlosti. Kako bi prevazišli ovo, tim je razvio i naočare sa istim tehnologijama, koje omogućavaju višu rezoluciju infracrvenih informacija.

Još jedno ograničenje je da sočiva za sada mogu detektovati samo infracrveno zračenje iz LED izvora, ali se radi na unapređenju osetljivosti nanomaterijala kako bi prepoznavali i slabije izvore svetlosti.

Budućnost supervida

Tian Xue i njegov tim ističu da je ovo tek početak:

“Naša istraživanja otvaraju mogućnost za razvoj nosivih uređaja koji ljudima mogu dati supermoći vida.”

Ako razvoj nastavi ovim tempom, sledeći koraci bi mogli uključiti:

• Sočiva za vid u potpunom mraku
• Alate za detekciju skrivenih objekata
• Pomagala za osobe sa oštećenim vidom ili daltonizmom

U svetu gde tehnologija i biologija sve češće sarađuju, infracrvena kontaktna sočiva su jedan od najkonkretnijih koraka ka proširenoj ljudskoj percepciji bez potrebe za spoljnim uređajima, piše Phys.