Aleksandar Božović
Nažalost, trenutno nije moguće pratiti ‘Oumuamua radi daljih istraživanja. Njegova izrazito ekscentrična orbita odvešće ga predaleko da bi ga bilo koji svemirski brod mogao stići ili posmatrati pomoću teleskopa. Međutim, to ne znači da nemamo druge interstelarne subjekte dostupne za proučavanje – zapravo, čini se da već imamo obilje čestica iz drugog zvezdanog sistema ovde, i to ovde, upravo kod nas.
Najbliži zvezdani sistem je trostruki sistem Alfa Kentauri. Trenutno se približava našem Sunčevom sistemu brzinom od 79.000 km/h i biće najbliži za otprilike 27.700 godina. Imajući to na umu, istraživači Kol Greg i Pol Vigert sa Univerziteta Zapadnog Ontarija odlučili su da provere koliko je objekata iz Alfa Kentaurija možda već stiglo do nas i koliko bi ih moglo stići u budućnosti.
„Mali broj [manje od 10 meteora] možda trenutno ulazi u Zemljinu atmosferu svake godine,“ navode Greg i Vigert u studiji koja će uskoro biti objavljena u časopisu *Planetary Science Journal*, „[i] očekuje se da će se taj broj povećavati kako se Alfa Kentauri približava.“
Alfa Kentauri je star sistem, star oko 5 milijardi godina. To znači da je većina materijala iz njegovog protoplanetarnog diska verovatno odavno nestala, pa se ne očekuje da će oslobađati mnogo krhotina u svemir (iako bi se materijal iz tog sistema možda mogao nalaziti u našem asteroidnom pojasu i dalekom Oortovom oblaku). Ipak, gravitacione sile zvezda i planeta povećavaju verovatnoću rasipanja materijala, a moguće je da u sistemu postoje planete koje orbitiraju oko njegove tri zvezde (iako nijedna još nije potvrđena).
Kako bi utvrdili da li Alfa Kentauri trenutno izbacuje materijal, istraživači su se oslonili na postojeće modele koji opisuju kako zvezdani sistemi obično izbacuju krhotine. Modeli su predvideli da, iako se samo mali broj objekata iz Alfa Kentaurija očekuje da dospe do Zemlje svake godine, u našem Oortovom oblaku možda već postoji čak milion objekata prečnika većeg od sto metara (uz mnoge manje čestice koje bi se mogle nalaziti među njima).
Problem je u tome što se Oortov oblak nalazi na samoj ivici Sunčevog sistema. To znači da bi potencijalni objekti iz Alfa Kentaurija, ako zaista postoje, bili izuzetno teško uočljivi. Ipak, to ne bi bilo nemoguće. NASA misija „New Horizons“ ima detektor prašine koji već otkriva čestice u Kajperovom pojasu, koje su možda ostaci formiranja našeg Sunčevog sistema. Oortov oblak je još dalje, ali i pored ograničenih zaliha goriva, „New Horizons“ bi mogao opstati dovoljno dugo da stigne tamo i pretraži prisustvo materijala iz Alfa Kentaurija.
Ipak, prisustvo ovih objekata nije sigurno. Postoji i problem sa manjim česticama iz Alfa Kentaurija, koje možda ne bi preživele putovanje do Sunčevog sistema. One bi mogle biti skrenute magnetnim poljima, značajno usporene zbog otpora u međuzvezdanom prostoru, ili uništene sudarima sa brzim gasnim atomima ili drugim česticama.
Za sve čestice koje ipak uspeju da uđu u unutrašnji Sunčev sistem, Sunčeva gravitacija će značajno povećati njihovu brzinu. Dodatni materijal mogao bi doći i od hipotetičkih kometa – barem ako Alfa Kentauri izbacuje onoliko kometa koliko i naš Sunčev sistem – ali ove bi bilo izuzetno teško posmatrati. Da li će ove potencijalne čestice uopšte biti otkrivene, ostaje da se vidi.
„Detaljno razumevanje mehanizama pomoću kojih materijal može biti prenet iz Alfa Kentaurija u Sunčev sistem ne samo da produbljuje naše znanje o međuzvezdanom transportu,“ kažu istraživači u svojoj studiji, već i otvara nove puteve za istraživanje međusobne povezanosti zvezdanih sistema i mogućnosti razmene materijala širom galaksije, piše Popular Mechanics.
