Naučnik tvrdi da će ljudi putovati nazad kroz vreme i to za samo 5 godina 

Smrt i porezi, dve neminovnosti ljudskog života. Bar za sada. Prema nekim od najistaknutijih futurista, smrt možda uskoro neće biti na toj kratkoj kliše listi. 

Postoji kontroverzna ideja u futurističkoj zajednici zvana “brzina bekstva dugovečnosti”. Iako zvuči kao naučna fantastika, radi se o konceptu da bi, kako tehnologije za produženje života napreduju, ljudski životni vek mogao rasti brže nego što starimo. Na primer, dok i dalje starimo godinu dana u vremenskom periodu od godinu dana, očekivani životni vek bi se povećavao za godinu i dva meseca, praktično nam “vraćajući” dva meseca života. 

U martu ove godine, Rej Kurcvajl – bivši inženjer Google-a i poznati futurista usmeren na AI – izjavio je da veruje da će čovečanstvo dostići brzinu bekstva dugovečnosti do 2029. godine. 

„Posle 2029. dobijate više nego što gubite – vraćate se unazad u vremenu,“ rekao je u intervjuu za kompaniju Bessemer Venture Partners. „Kada uspemo da vratimo bar godinu dana, dostigli smo brzinu bekstva dugovečnosti.“

Napredak u medicini i tehnologiji 

Kurcvajl svoje prognoze temelji na ubrzanom napretku medicinske tehnologije. 

 „COVID vakcina je razvijena za 10 meseci, a kreirana za samo dva dana,“ objasnio je. „Simulirana biologija se sada sve više koristi, i to je jedan od razloga zašto ćemo postići ogroman napredak u narednih pet godina.“ 

Iako medicinska dostignuća produžavaju očekivani životni vek, koncept brzine bekstva dugovečnosti fokusira se upravo na to, a ne na apsolutnu besmrtnost. 

„Dostizanje brzine bekstva dugovečnosti ne garantuje večni život,“ kaže Kurcvajl. „Neko može imati očekivani životni vek od nekoliko decenija, ali svejedno može umreti sutra.“ 

Nasumičnost života i bolesti poput raka, definisanih slučajnim mutacijama, ostaju značajne prepreke. Ipak, Kurcvajl tvrdi da će tehnologije poput autonomnih vozila smanjiti šanse za smrtonosne nesreće. 

Kurcvajlova predviđanja: tačna i promašena 

Kurcvajl je poznat po svojoj impresivnoj preciznosti u predviđanjima tehnoloških napredaka, poput proliferacije prenosivih računara (mobilnih telefona i laptopova), Wi-Fi mreže i cloud computing-a. Ipak, često je grešio – niko ne može sa sigurnošću predvideti budućnost. 

Osim toga, postizanje brzine bekstva dugovečnosti oslanja se na statističke proračune prosečnog očekivanog životnog veka, a ne na ravnopravno proširenje života za sve. Tehnološki napredak ne znači automatsku globalnu dostupnost.

Na primer, tuberkuloza, bolest koju znamo da lečimo decenijama i dalje godišnje odnosi više života od svih drugih zaraznih bolesti osim COVID-19.  Medicina i tehnologija se brzo razvijaju i produžavaju prosečni ljudski životni vek. Međutim, ideja brzine bekstva dugovečnosti za sada ostaje predviđanje, a smrt i porezi i dalje ostaju neizbežni, piše Popular Mechanics.