Neptunove misteriozne aurore borealis konačno snimljene uz pomoć James Webb teleskopa

Nakon decenija misterije, aurore borealis na Neptunu — svetlosni fenomeni slični polarnim svetlima na Zemlji — konačno su otkriveni zahvaljujući izuzetnoj preciznosti James Webb Space Telescope-a (JWST) i podršci Hubble teleskopa. Naučnici su uočili prisustvo trihidrogenskog katjona (H₃⁺), molekula koji se stvara upravo tokom auroralne aktivnosti, što je pružilo nedvosmislen dokaz o postojanju ovog spektakla svetlosti na najudaljenijoj planeti Sunčevog sistema.

Aurora se javlja kada naelektrisane čestice izbačene sa Sunca stupe u interakciju s magnetnim poljem planete i njenom atmosferom, pri čemu se oslobađa energija u vidu svetlosti. Neptunova aurora je posebno intrigantna jer se, za razliku od Zemljine, ne javlja na polovima već u srednjim geografskim širinama. Razlog leži u tome što je Neptunovo magnetno polje nagnuto za čak 47 stepeni u odnosu na osu rotacije, pa se linije magnetnog polja ukrštaju upravo na tim mestima.

Još od prolaska letelice Voyager 2 pored Neptuna 1989. godine, naučnici su sumnjali da aurora postoji, ali nisu imali dovoljno precizne instrumente da je direktno detektuju. Zato je otkriće zahvaljujući Near-Infrared Spectrograph instrumentu na Webbu izazvalo pravo oduševljenje u naučnoj zajednici.

„Bilo je zapanjujuće. Ne samo da smo videli auroru, već je detaljnost i jasnoća zapisa potpuno šokirala mene i tim,“ izjavio je Henrik Melin, vodeći autor studije sa Univerziteta Nortumbrija. Njihovi rezultati su objavljeni u prestižnom časopisu Nature Astronomy.

Pored otkrića same aure, JWST je pružio i iznenađujuće podatke o temperaturi Neptunove gornje atmosfere. Naučnici su zabeležili značajan pad temperature — sada je duplo niža nego 1989. godine. Melin ističe da ni sam nije verovao u rezultate: „Bio sam šokiran. Temperatura je pala za stotine stepeni. To objašnjava i zašto su auroralne pojave toliko slabe i teške za detekciju.“

Ovo otkriće predstavlja prvu detaljnu opservaciju jonosfere na Neptunu, poslednjoj u nizu velikih planeta Sunčevog sistema. Naučnici sada planiraju da prate promene magnetnog polja Neptuna tokom celog solarnog ciklusa, koji traje oko 11 godina, kako bi bolje razumeli interakciju između solarnog vetra i atmosfere ove misteriozne planete, piše Mashable.

Kako je istakao Leigh Fletcher sa Univerziteta u Lesteru, jedan od koautora studije: „Ovaj teleskop nam je konačno otvorio prozor u poslednju, do sada skrivenu jonosferu među džinovskim planetama. Pred nama je potpuno novo poglavlje u proučavanju Neptuna.“