Aleksandar Božović
Naš univerzum je pun misterija koje polako izlaze na svetlost zahvaljujući napretku tehnologije. Sada je NASA svemirski teleskop Džejms Veb (James Webb Space Telescope – JWST) otkrio nešto iznenađujuće – i to nije povezano sa Venerom, Mesecom, Jupiterom ili Saturnom. Radi se o egzoplaneti GJ 1214 b, koja se nalazi 48 svetlosnih godina od sazvežđa Ophiuchus i spada u kategoriju sub-Neptuna – planeta čija veličina je između Zemlje i Neptuna. Ova planeta već više od decenije zaokuplja pažnju stotina naučnika zbog svoje neobične kompozicije, a sada smo konačno dobili odgovore na neka od ključnih pitanja.
JWST je najnapredniji teleskop ikada konstruisan na Zemlji. NASA ga je razvila u saradnji sa Evropskom svemirskom agencijom (ESA) i Kanadskom svemirskom agencijom (CSA). Njegova glavna funkcija je posmatranje svemira u infracrvenom spektru, što omogućava proučavanje zvezda i galaksija koje više ne postoje – s obzirom na to da svetlost putuje godinama, sve što vidimo su slike iz prošlosti.
Teleskop ima ogromno ogledalo prečnika 6,5 metara, koje može prikupiti više svetlosti od bilo kog drugog teleskopa. Nalazi se na udaljenosti od 1,5 miliona kilometara od Zemlje i već je doneo revolucionarna otkrića, uključujući i ovo o GJ 1214 b.
Šta su sub-Neptun planete?
Ovim imenom se označavaju planete koje su manje od Neptuna, ali veće od Zemlje. Ove planete mogu imati gasovitu atmosferu poput Neptuna ili čvrstu površinu poput Zemlje, što ih čini posebno interesantnim za naučnike.
GJ 1214 b je do sada bila misterija zbog guste slojevite atmosfere, koja je sprečavala detaljno posmatranje. Ovaj tip planeta ne postoji u našem Sunčevom sistemu, što dodatno budi interesovanje naučnika.
Zahvaljujući infracrvenim mogućnostima teleskopa James Webb, naučnici su uspeli da izrade detaljnu toplotnu mapu planete, otkrivajući njen “dan i noć”. Najneverovatnije otkriće je da atmosfera ove planete reflektuje značajnu količinu svetlosti svoje zvezde domaćina. Takođe, otkriveno je da atmosfera sadrži vodu i metan, što ukazuje na moguće vodeno poreklo planete.
Sub-Neptuni su najbrojnije planete u našoj galaksiji, ali o njihovom sastavu i poreklu znamo vrlo malo. Otkriće GJ 1214 b pruža ključni uvid u to kako ove planete nastaju i evoluiraju. Naučnici spekulišu da bi ova planeta mogla biti “vodeni svet” – možda okružena ogromnim okeanima ili atmosferom bogatom vodom.
Naučnici su uporedili sastav atmosfere GJ 1214 b sa atmosferom Venere i Zemlje. Venera ima gustu atmosferu bogatu ugljen-dioksidom, što može pomoći u proučavanju efekta staklene bašte i razvoja egzoplaneta. Istraživač Kazumasa Ono iz Nacionalne astronomske opservatorije Japana izradio je modele koji ukazuju na to da sub-Neptuni uglavnom imaju atmosfere bogate ugljenikom. S druge strane, istraživač Everet Šlavin sa Univerziteta u Arizoni naglašava koliko je teško detektovati tačne signale iz tako udaljenih svetova i otkriti njihove tajne, piše UnionRayo.
