Aleksandar Božović
Nova studija pokazuje da su se u NASA sterilnoj sobi, u kojoj je 2007. godine bio smešten Marsov lender Phoenix pre lansiranja, krile 26 do tada nepoznatih vrsta bakterija. Ove bakterije spadaju u grupu ekstremofila — mikroorganizama sposobnih da prežive u ekstremnim uslovima poput visokog zračenja, niskih temperatura, visokog pritiska ili vakuuma svemira.
Lender Phoenix je sleteo na Mars 25. maja 2008. godine i proveo 161 dan prikupljajući podatke, pre nego što je iznenada prestao da šalje signale. Pre lansiranja, boravio je u sterilnoj „clean room“ prostoriji u okviru Kennedy svemirskog centra, gde su preduzete najstrože mere da se spreči kontaminacija, uključujući odela koja pokrivaju celo telo i posebne filtere za vazduh. Ipak, nova DNK analiza uzoraka iz te prostorije otkrila je veliki broj mikroorganizama.
Studija, objavljena 12. maja u časopisu Microbiome, ističe da mnoge od otkrivenih bakterija poseduju gene koji im omogućavaju preživljavanje u nepovoljnim uslovima uključujući popravku DNK, detoksikaciju molekula, otpornost na UV zračenje i čak potencijalno preživljavanje u vakuumu svemira.
Iako nema dokaza da su te bakterije dospele do Marsa ili da su kontaminirale letelicu, istraživači upozoravaju da je ključno da razumemo koje vrste mikroba imaju sposobnost da prežive svemirska putovanja. To je važno kako bismo sprečili slučajnu biološku kontaminaciju drugih planeta.
Jedan od autora, mikrobiolog Aleksandre Rozado, izjavio je da je cilj studije bio da se proceni rizik od prenosa ekstremofila tokom svemirskih misija i da se identifikuju mikroorganizmi koji imaju šansu da prežive van Zemlje. S obzirom da su gotovo sve identifikovane bakterije imale ekstremofilne osobine, istraživači smatraju da bi upravo ovakve sterilne prostorije mogle biti odlična mesta za otkrivanje novih otpornih mikroba.
Otkriće ima značaj i van planetarne zaštite: neki od mikroba proizvode biofilmove i druge supstance koje bi mogle imati primenu u medicini, prehrambenoj industriji i biotehnologiji. Prema rečima Koasturija Venkatesvarana, još jednog od autora studije, ove vrste bi mogle igrati važnu ulogu u budućim istraživanjima života i biotehnološkim inovacijama na Zemlji i van nje, piše Live Science.
