Aleksandar Božović
Kada 30. jula 2025. Nisar NASA-ISRO sintetički radarski satelit (Synthetic Aperture Radar, SAR), poleti sa indijske rakete GSLV Mk-II iz centra Satish Dhawan u Sriharikoti, neće biti tek još jedan satelit za posmatranje Zemlje, već tehnološko čudo kakvo svet još nije video.
Satelit će biti postavljen u sunčevo-sinhronizovanu polarnu orbitu na visini od 747 km, i svakog dana će napraviti 14 obilazaka oko Zemlje. Za samo 97 minuta obići će planetu jednom, a za 12 dana gotovo u potpunosti mapirati kopno i ledene površine. Za naučnike, klimatologe i službe za upravljanje katastrofama, to je ostvarenje sna.
U srcu Nisara nalazi se tehnologija koja se prvi put koristi u svetu: dvostruki SAR sistem sa radarskim talasima na dve frekvencije. Dok većina radarskih satelita koristi samo jednu, Nisar ima dva radara: L-opseg (talasna dužina 24 cm) koji je razvila NASA i S-opseg (talasna dužina 12 cm) koji je napravio ISRO.
Ova kombinacija omogućava Nisaru da „vidi“ kroz oblake, guste krošnje šuma, dim, pa čak i kroz potpuni mrak. Još važnije, može da detektuje promene na površini Zemlje koje iznose svega nekoliko milimetara, kao što je: pomeranje glečera, rascep posle zemljotresa ili sleganje gradova zbog gubitka podzemnih voda.
Ova preciznost postiže se pomoću tehnike pod nazivom interferometrijski sintetički radarski snimak (InSAR), u kojoj se prave dva radarska „snimka“ iste oblasti u razmaku od nekoliko dana i potom upoređuju. Analizom povratnih radarskih talasa i njihove faze, otkrivaju se promene i do jednog centimetra.
Na osnovu toga nastaju detaljne mape koje prikazuju kako se menja površina na Zemlji i to nezavisno od vremenskih uslova i doba dana, a što omogućava naučnicima da precizno prate klimatske promene ili predviđaju prirodne katastrofe.
NASAOva neverovatna sposobnost dobijena je zahvaljujući ogromnoj, zlatom presvučenoj anteni prečnika 12 metara, najvećoj radarskoj anteni koja je ikada lansirana u orbitu. Kada se rasklopi, veličine je gotovo kao jedan teren za badminton.
Zašto je svetu potreban Nisar
Promene na Zemlji dešavaju se brže nego što tradicionalni sateliti mogu da ih prate. Nisar to nadoknađuje visokom rezolucijom, mogućnošću snimanja u svim vremenskim uslovima i praćenjem Zemlje danonoćno, u gotovo realnom vremenu.
Nisar će promeniti naše razumevanje planete tako što će:
- Pratiti klimatske promene: gubitak polarnih kapa, pomeranje glečera i otapanje permafrosta sa izuzetnom preciznošću
- Pomoći u upravljanju katastrofama: identifikovati znake sleganja tla, rizik od klizišta i pomeranja rascepa pre zemljotresa
- Obezbediti bezbednost u poljoprivredi i vodi: proceniti prinose, nadgledati vlagu u zemljištu i pratiti iscrpljivanje podzemnih voda
- Meriti stanje šuma i ekosistema: beležiti deforestaciju, količinu biljne mase i potencijal skladištenja ugljenika
Drugim rečima, Nisar će davati detaljan „zdravstveni izveštaj“ o Zemlji svakih nekoliko dana.
Partnerstvo vredno milijardu dolara
Nisar je jedna od najskupljih misija posmatranja Zemlje u istoriji , sa ukupnim budžetom od oko 1,5 milijardi dolara.
NASA je uložila oko 1,2 milijarde dolara, uključujući radar L-opseg, elektroniku, GPS prijemnike i inženjersku podršku. ISRO je obezbedio radar S-opsega, satelitsku platformu, raketu i zemaljske sisteme u vrednosti od oko 93 miliona dolara.
Uprkos visokoj ceni, svi podaci sa Nisara biće slobodno dostupni naučnicima i vladama širom sveta, pružajući ogroman doprinos globalnim istraživanjima i klimatskim inicijativama.
Decenijama su sateliti služili kao oči čovečanstva iz svemira, ali Nisar će biti više od toga – čuvar koji može da „osluškuje“ otkucaje planete.
Prateći pokrete nevidljive golim okom, pomoći će čovečanstvu da razume prirodne opasnosti, pripremi se za katastrofe i bori protiv klimatskih promena.
Kada u svemiru rasklopi svoju zlatnu antenu, Nisar neće predstavljati samo pobedu svemirske tehnologije, već i simbol međunarodne saradnje u ime budućnosti planete, piše India Today.
