Aleksandar Božović
Mogu li grudvaste, metalne stene na dnu okeana proizvoditi kiseonik u potpunom mraku? Neki naučnici smatraju potvrdno, dok drugi osporavaju ovu tvrdnju o postojanju takozvanog „tamnog kiseonika“ u morskim dubinama bez svetlosti.
Otkrivanje ovog fenomena, objavljeno u julu prošle godine u časopisu *Nature Geoscience*, dovelo je u pitanje dugogodišnje pretpostavke o nastanku života na Zemlji i izazvalo žestoku naučnu raspravu. Nalazi su takođe imali implikacije na rudarske kompanije koje žele da eksploatišu vredne metale unutar polimetalnih nodula na dnu okeana.
Istraživači su sugerisali da čvorići veličine krompira mogu proizvoditi dovoljno električne energije da razlože morsku vodu na vodonik i kiseonik kroz proces elektrolize. Ova hipoteza dovodi u sumnju tradicionalni stav da je život na Zemlji postao moguć tek kada su organizmi počeli da proizvode kiseonik putem fotosinteze, koja zahteva sunčevu svetlost, pre oko 2,7 milijardi godina.
Tamni kiseonik dovodi u sumnju tradicionalni naučni stav
Škotska asocijacija za istraživanje mora je u saopštenju za javnost istakla da ovo otkriće postavlja novo pitanje o poreklu života. Ekološke organizacije, uključujući „Greenpeace“, naglasile su da prisustvo „tamnog kiseonika“ ukazuje na to koliko je još nepoznanica o životu u ovim ekstremnim dubinama. Oni smatraju da ovo otkriće dodatno podržava njihov apel za zabranu rudarenja na dnu okeana, posebno u Pacifiku, gde bi takve aktivnosti mogle ugroziti osetljive ekosisteme.
APPIstraživanje je sprovedeno u „Clarion-Clipperton“ zoni, ogromnom podvodnom području Pacifika između Meksika i Havaja, koje sve više privlači rudarske kompanije. Polimetalni noduli pronađeni na morskom dnu, četiri kilometra ispod površine, sadrže mangan, nikl i kobalt -metale koji se koriste u baterijama za električne automobile i drugim tehnologijama sa malom emisijom ugljenika.
Međutim, istraživanje koje je predvodio morski ekolog Endru Svitrman delimično je finansirala kanadska rudarska kompanija „The Metals Company“, koja je želela da proceni ekološki uticaj istraživanja dubokog mora. Nakon objavljivanja rezultata, ova kompanija je oštro kritikovala studiju, ističući da je puna „metodoloških grešaka“.
Majkl Klark, menadžer za zaštitu životne sredine u „The Metals Company“, izjavio je da su nalazi istraživača verovatnije rezultat „loše naučne tehnike“ nego stvarnog, ranije nepoznatog fenomena.
Mnogi naučnici su takođe izrazili sumnju u zaključke studije. Od jula, pet akademskih istraživanja su podneta na recenziju sa ciljem da ospore nalaze Svitrmanovog tima.
„Nema jasnih dokaza koji bi potvrdili ove rezultate i hipoteze,“ rekao je Matijas Hekel, biohemijski istraživač iz „GEOMAR Helmholc centra za istraživanje okeana“ u Nemačkoj. „Potrebno je sprovesti dodatne eksperimente kako bismo potvrdili ili opovrgli ove tvrdnje.“
APPOlivije Ruksel, istraživač geonauke iz francuskog instituta „Ifremer“, takođe je izrazio skepticizam. On je naglasio da uzimanje uzoraka sa velikih dubina predstavlja tehnički izazov i da je moguće da je otkriveni kiseonik zapravo rezultat zarobljenih mehurića vazduha u mernim instrumentima.
Pored toga, Ruksel je doveo u pitanje ideju da polimetalni noduli, koji su stari desetine miliona godina, još uvek proizvode dovoljno električne struje za elektrolizu.
„Baterije se brzo troše, pa kako je moguće da jedan nodul, koji se formira izuzetno sporo, i dalje generiše električnu energiju?“ upitao je.
Upitan za komentar, Svitrman je najavio da priprema zvaničan odgovor na kritike, prenosi MSN.
„Ovakve naučne rasprave su uobičajene i pomažu da se tema dalje razvije,“ rekao je.
