Teksaški univerzitet u Ostinu saopštio je danas da je Džon Gudenaf, čovek koji se smatra tvorcem litijum-jonskih baterija, preminuo u 100. godini. Gudenafov izum od ključne je važnosti za današnje svakodnevne tehnologije, poput mobilnih telefona, laptopova i električnih vozila, piše Engadget.
Gudenaf je 1980. godine postigao proboj u razvoju litijum-jonskih baterija, stvarajući superiorni model sa katodom od slojeva litijuma i kobalt oksida. Ova tehnologija je pružila veći kapacitet u odnosu na prethodne pokušaje i izdigla litijum-jonske baterije iznad tadašnjih standarda.
Iako je Gudenafova tehnologija postala komercijalno dostupna tek 1991. godine kroz prvu punjivu litijum-jonsku bateriju kompanije Sony, njegov izum je revolucionirao industriju. Uređaji su postali tanji, brži i sa boljom autonomijom, a proizvodnja električnih automobila je postala moguća.
Gudenaf, međutim, nije samo bio odgovoran za unapređenje tehnologije baterija. Tokom njegovog rada na MIT univerzitetu, bio je jedan od tvoraca tehnologije koja će vremenom postati “memorija sa slučajnim pristupom”, ili RAM, koja se danas koristi u brojnim računarskim proizvodima.
Za svoj doprinos nauci, Gudenaf je 2019. godine nagrađen Nobelovom nagradom za hemiju. Iako njegov rad možda nije bio široko poznat javnosti, njegov doprinos tehnologiji i njenom razvoju je neosporni deo naše svakodnevne stvarnosti. Do nedavno, Gudenaf je radio na razvoju sledeće generacije baterija, nastojeći da unapredi skladištenje obnovljive električne energije i dalje transformiše budućnost električnih automobila.
Nema komentara 😞
Trenutno nema komentara vezanih za ovu vest. Priključi se diskusiji na Benchmark forumu i budi prvi koje će ostaviti komentar na ovaj članak!
Pridruži se diskusiji