Raketa na pogon nuklearne fuzije možda prepolovi vreme leta do Marsa

Britanska startap kompanija i njena raketa na pogon nuklearne fuzije koju razvija, možda prepolove vreme leta do Marsa i postignu vrelinu veću nego Sunčevu

Raketa na pogon nuklearne fuzije možda prepolovi vreme leta do Marsa

Cilj britanskog startapa Pulsar Fusion je da prepolovi vreme putovanja do Marsa i očekuje da će sistem koji razvija premašiti brzinu od 805.000 kilometara na čas, kao i najtoplije temperature u solarnom sistemu. Raketa na pogon nuklearne fuzije koju kompanija razvija trebalo bi da joj pomogne u ostvarivanju ovog ambicioznog cilja, piše TheNextWeb.

Nuklearna fuzija je vreli energetski proces koji pokreće Sunce i potencijalno predstavlja neograničenu zalihu takozvane čiste energije, odnosno one koja ne koristi fosilna goriva. Uprošćeno, to je poznati proces koji nastaje spajanjem dva laka atomska jezgra u jedno teže, prilikom čega se oslobađa ogromna količina energije.

Prednosti energije koja nastaje iz ovakvog, veštački izazvanog procesa bi, kako stvari stoje, pre mogle naći svoju primenu ponovo u svemiru, nego na Zemlji.

Ričard Dinan, osnivač startapa koji gradi raketni motor kaže da je svemir idealno mesto za fuziju zbog vakuuma i ektremno niskih temperatura koje pruža. On tvrdi da je za razliku od fuzionih elektrana, fuzioni pogon ne zahteva ogromnu parnu turbinu i omogućava da se potrebna goriva nabavljaju „spolja“, a ne da se stvaraju na licu mesta.

Kako bi iskoristio pomenute prednosti, Dinan planira da pogon ove rakete proizvodi direktno u fuzionom motoru i veruje da to može da postigne u sledeće četiri godine.

Kako će raditi raketa na pogon nuklearne fuzije?

Dinan će morati da uradti sličnu stvar koju rade i fuzioni reaktori. Naime, oni u procesu oslobađanja nuklearne fuzije moraju da izdvoje vrelu plazmu atoma vodonika u odgovarajući oblik i zatim je spreče da ona udari u zidove i izgubi vrelinu potrebnu za održavanje snabdevanjem energijom fuzije.

Njegov plan podrazumeva stvaranje plazme od naelektrisanih čestica. Kada se poslednji udar plazme ispali u fuzionoj komori veličine osam metara, temperature će dostići nekoliko stotina miliona stepeni, što je čak toplije nego samo Sunce. Međutim, isto kao i naučnici širom sveta koji rade sa tokamacima i stelaratorima, i ovu kompaniju čeka poteškoća zadržavanja i ograničavanja plazme unutar elektromagnetnog polja.

Ipak, nedavna naučna dostignuća poput onog s kraja prošle godine kada je istraživački tim u Kaliforniji uspeo da uđe u istoriju tako što je iskoristio više energije iz reaktora nego što je u njega uneo, povećavaju nade za skoriju primenu energije nuklearne fuzije.

U britanskoj firmi, nade su dodatno ojačane napretkom veštačke inteligencije. Kako bi iskoristila njene prednosti u ovom procesu, udružila se sa američkom kompanijom Princeton Satellite Systems da bi mogla da „predvidi“ ponašanje plazme pod elektromagnetnim zatvaranjem. Uz to, simulacije mašinskog učenja će voditi dizajn raketnog motora.

Pulsar Fusion se tako nada da će svoj cilj ostvariti do 2027. godine što bi bila prekretnica u korišćenju energije nuklearne fuzije.

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi