Ispostavilo se da je vaša biološka starost pod uticajem činjnenice da li su vaši deda i baba stekli diplomu fakulteta, što sugeriše da se koristi od socioekonomskog statusa mogu prenositi ne samo na sledeću generaciju, već i na onu posle nje.
Generalno govoreći, duže zadržavanje u obrazovanju povezano je sa višim primanjima i boljim zdravljem pojedinaca. Sada izgleda da taj efekat može da se proteže na generacije, nešto što smo prethodno povezivali sa ishranom.
“Znamo iz studija na životinjama da se zdravlje prenosi preko nekoliko generacija, od baba i deda na unuke,” kaže epidemiolog Agus Surachman sa Univerziteta Drexel u SAD.
“Ali sada imamo reprezentativne ljudske podatke koji pokazuju da ne samo da socioekonomski faktori roditelja igraju ulogu u zdravlju njihove dece, već taj uticaj ide unazad za jednu generaciju.”
Kako naše ćelije prolaze kroz stresne situacije i svakodnevne napore, one sve više “zaključavaju” sekvence DNK koristeći hemijske procese kao što je metilacija. Ne samo da mere epigenetičkih procesa mogu odražavati stepen biološke starosti, već mogu ukazati na stresove koji su izazvali slične genetske modifikacije u prethodnim generacijama.
Obrazovanje najbližih predaka i biološka starost potomaka
Tim istraživača koristio je anketne zapise, uzorke krvi i briseve pljuvačke uorka koji su činile 624 žene srednjih godina i 241 dete njihovi direktni potomci, uzrasta između 2 i 17 godina. Detalji o roditeljima žena prikupljeni su kroz raniju studiju sprovedenu krajem 1980-ih i 1990-ih godina.
Analiza metilacije DNK učesnika sugerisala je da je stopa biološkog starenja bila sporija kod dece čiji su deda i baka završili fakultet.
Razlika nije bila ogromna, ali govorimo o deci i mladim ljudima na početku života, a te razlike bi mogle postati značajnije kasnije u životu, potencijalno čak i uticati na stopu smrtnosti.
Kontrolisani su određeni faktori, uključujući starost i indeks telesne mase (BMI). Istraživači su takođe otkrili da je 14,5 procenata varijabilnosti u epigenetičkom starenju bilo pod uticajem obrazovnog postignuća majke, kao i zdravstvenih faktora kao što su kardiovaskularno zdravlje i upale.
Zdravlje je mnogo kompleksnija slagalica od uobičajenog mišljenja
“Veza između socioekonomskog statusa deda i baba i epigenetičke starosti unuka je izuzetno otkriće, preko generacija,” kaže Elissa Epel sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku.
“Ovo otvara bezbroj mogućih objašnjenja i trebaće da bude replicirano. Za sada znamo da je lošije metaboličko zdravlje majke delimičan posrednik ove veze.”
Deca uključena u studiju će nastaviti da se prate kako bi se videlo kako se njihovo zdravlje razvija tokom vremena, ali ovo je podsetnik na mnoge različite faktore koji utiču na naše blagostanje – na koje ne možemo uvek uticati, prenosi Science Alert.
“Mnogo je krivice koja se pripisuje ljudima za njihovo loše zdravlje,” kaže Surachman. “Ali realnost je da je zdravlje mnogo složenije od toga.”
“Neki faktori su jednostavno van naše kontrole, kao što su genetika i nasledni epigenetički faktori s kojima se rađamo. Nadam se da će nam ovo pomoći da budemo blaži prema sebi i našoj familiji.”
Istraživanje je objavljeno u časopisu Social Science and Medicine.
Možda sam se denuo na dedu, ko će da ga zna. 😄