Veštačka inteligencija dizajnira čipove koje ljudi uopšte ne razumeju

Računarski čipovi su osnova savremenog sveta, prisutni u svemu, od pametnih telefona i računara do automobila i medicinskih uređaja. Kako bi se poboljšala efikasnost i ubrzala inovacija, naučnici sve češće koriste veštačku inteligenciju kao pomoć prilikom dizajniranja bržih i efikasnijih čipova, umesto da se oslanjaju isključivo na ljudsku ekspertizu.

AI preuzima dizajn čipova – i menja pravila igre

Tim istraživača sa Princeton univerziteta, predvođen elektroinženjerom Kaushikom Senguptom, razvio je metod u kome veštačka inteligencija dizajnira i testira nove vrste čipova. Njihov rad je objavljen u časopisu Nature Communications, a cilj je da AI dodatno poboljša ljudsku ekspertizu, a ne da je zameni.

Za razliku od tradicionalnog pristupa, u kojem inženjeri ručno kreiraju strukturu čipa, ovaj metod koristi inverzni dizajn. Umesto da počinju od poznatih šablona, istraživači prvo definišu željene performanse, a zatim AI algoritam sam formira arhitekturu čipa.

Kako AI razmišlja drugačije od ljudi?

Veštačka inteligencija nema iste kognitivne ograničenja kao ljudski mozak, zbog čega može kreirati strukture koje ljudski inženjeri ne mogu ni da zamisle. Koristeći konvolutivne neuronske mreže (CNNs), AI generiše dizajn i šablone koji su naizgled haotični i neuredni, ali nude bolju efikasnost i performanse.

„Klasični dizajni pažljivo postavlja električne i elektromagnetne komponente jednu po jednu, tako da signal teče u željenom pravcu. AI menja te strukture na načine koje ranije nismo mogli da postignemo,“ rekao je Sengupta u izjavi za Princeton University.

Problem na vidiku: ako ljudi ne razumeju čipove, kako ih popraviti?

Iako AI omogućava revolucionarni dizajn, postoje ozbiljna ograničenja. Najveći izazov je taj što ljudski inženjeri ne mogu u potpunosti da razumeju kako AI generisani čipovi funkcionišu. Ako ljudi ne mogu da ih poprave ili unaprede, oni mogu postati jednokratni ili nemogući za popravku.

Tradicionalni inženjeri provode godine u učenju i usavršavanju dizajna čipova, dok AI može generisati nepoznate i nekonvencionalne strukture za samo nekoliko minuta. To otvara pitanje održivosti i dugoročne pouzdanosti ovih čipova, piše Popular Mechanics.

AI može doneti revoluciju u industriju čipova, ali uvođenje algoritama koji ljudi ne mogu u potpunosti da razumeju nosi rizike. Dok veštačka inteligencija otvara nove mogućnosti u dizajnu i performansama, ključno pitanje ostaje – da li će čovečanstvo moći da kontroliše i održava ono što AI stvori?