Aleksandar Božović
Zemlja je 3. jula 2025. u 15:54 po istočnoameričkom vremenu (21:54 po srednjoevropskom) dostigla afel ili najudaljeniju tačku od Sunca u toku godine. U tom trenutku, razdaljina između centra Zemlje i centra Sunca bila je 152.087.738 kilometara. To je oko 5,1 miliona kilometara više nego što iznosi perihel (najbliža tačka), koja se dešava svake godine početkom januara, sledeći put 3. januara 2026.
Iako je Zemljina orbita gotovo kružna, ona je zapravo blago eliptična, zbog čega dolazi do ovih sezonskih promena udaljenosti. Zanimljivo je da će Zemlja u januaru primati oko 6,8% više Sunčevog zračenja nego tokom afela u julu i to usred zime na severnoj hemisferi.
Ako smo dalje od Sunca, zašto je onda leto ovako žarko?
Ova vremenska koincidencija između najudaljenije tačke i leta nema nikakve veze sa godišnjim dobima. Sezone ne zavise od udaljenosti od Sunca, već isključivo od nagiba Zemljine ose rotacije. Tokom jula, severna hemisfera je nagnuta ka Suncu, pa imamo leto. Tokom januara, južna hemisfera je nagnuta ka Suncu, dok je severna u senci, pa imamo zimu.
Datum afela i perihela se postepeno pomera, otprilike jedan dan svakih 58 godina, zbog kompleksnih gravitacionih uticaja, pre svega Jupitera i Saturna. Tako je, recimo, krajem 19. veka perihel padao tačno na Novu godinu, dok su u 13. veku datumi solsticija često poklapani sa tačkama afela i perihela.
Oblik Zemljine orbite se menja
Zemljina orbita nije stalna. Pod uticajem gravitacije velikih planeta, ona na stotinama hiljada godina varira od blago eliptične do gotovo savršeno kružne. Trenutno se nalazimo u fazi kada je orbita najbliža krugu. Ovaj proces je deo Milankovićevih ciklusa koji značajno utiču i na klimatske promene na dugim vremenskim skalama.
Kako orbita utiče na dužinu godišnjih doba?
Zanimljivo je da dužina godišnjih doba nije ista i to upravo zbog oblika orbite. Astronomski gledano, godine se dele na četiri jednaka orbitalna kvadranta, ali zbog eliptičnog oblika orbite, brzina kretanja Zemlje nije uvek ista.
Rezultat? Leto na severnoj hemisferi trenutno traje 4,66 dana duže od zime, a proleće je za 2,9 dana duže od jeseni. Kako se orbita bude zaokruživala, ove razlike će se smanjivati, piše IFL Science.
