Aleksandar Božović
Ovaj pomalo zastrašujući projekat koristi snimke sa javno dostupnih, uličnih CCTV kamera, u kombinaciji sa softverom za veštačku inteligenciju, kako bi pratio video snimke na kojima se pojavljujete, a sve na osnovu snimljenih Instagram fotografija. Postavite sliku na Instagramu i on odmah pronađe video snimak sa javnih kamera na kome se nalazi dotična osoba.
Kreator ovog AI programa, Dris Deporteer je stvorio sistem tako što je nedeljama snimao sadržaj sa javno dostupnih uličnih video kamera i istovremeno skinuo sve Instagram fotografije koje su snimljene i “tagovane” na tim istim lokacijama. Zatim je koristio softver veštačke inteligencije da uporedi Instagram fotografiju sa video snimkom i poveže te dve stvari kako bi identifikovao osobu.
Dotični umetnik osim ovog ima i niz drugih “zanimljivih” projekata poput onog gde je sistem rangirao koliko često belgijski političari gledaju u svoje telefone, zatim aplikaciju koja omogućava ljudima da ćaskaju jedni sa drugima kada im je telefon na bateriji ispod 5% kapaciteta, itd.
Deporterov najnoviji projekat „The Follover“ izazvao je užasavanje korisnika na Tviteru, posebno žena koje su izrazile zabrinutost o tome kako bi se sistem mogao zloupotrebiti. Kako prenosi Independent, drugi su ukazali na poentu da je cilj projekta bio upravo da skrene pažnju javnosti na ovaj potencijalni problem.
pic.twitter.com/KnvrkaD4Jb
— Dries Depoorter (@driesdepoorter) September 12, 2022
Mnogi su išli dotle da su ga molili i ne dopusti da aplikacija bude slobodno dostupna. Međutim ne treba biti preterano pametan pa zaključiti da su iste ili slične vrste AI sistema verovatno već korišćene u mnogo većem obimu od strane kompanija za nadzor i vlade kao državnog aparata na vrhu vertikale vlasti.
Fabien Bantou, programer koji radi u Evropskom parlamentu, primetio je da bi bilo naivno pretpostaviti da „kompanije i institucije za nadzor nemaju nešto što slično, ekvivalentno ovom AI projektu već godinama unazad“.
Ali on je takođe primetio da bi korišćenje sistema za pokrivanje većeg prostora i površina za nadzor bilo mnogo teže. Sistem se oslanjao na dva veoma popularna, javna dostupna skupa podataka – Instagram fotografije i ulične kamere na prometnim mestima – a da bi to isto uradio sa više podataka i kamera na velikom broju različitih lokacija i podatke koji nisu tako dobro označeni, praćenje i lociranje osobe bilo bi mnogo teže.
