AJI je novi izraz u svetu veštačke inteligencije, kada AI ne izgleda baš tako pametno

Kako se svet približava razvoju veštačke opšte inteligencije (AGI) zamišljene forme AI koja bi se izjednačila sa ljudskom inteligencijom, pojavljuju se ozbiljna ograničenja postojećih modela: često haluciniraju, greše i donose nelogične zaključke. Da bi opisali ovu fazu, AI stručnjaci su osmislili novi izraz: “AJI” (Artificial Jagged Intelligence).

Ovaj pojam prvi je popularizovao Andrej Karpathy, bivši suosnivač OpenAI, a nedavno ga je prihvatio i Sundar Pichai, izvršni direktor Google-a.

Karpathy je AJI opisao kao način da se objasni paradoks savremenih LLM modela: u stanju su da reše kompleksne matematičke probleme, ali u isto vreme mogu da naprave glupe greške, kao što je tvrdnja da je broj 9.11 veći od 9.9 ili neuspeh u pravilnom prebrojavanju slova u reči “strawberry”. Kod ljudi su znanja i veštine uglavnom povezani i linearno se razvijaju, dok kod AI modela napredak nije ujednačen, linija inteligencije deluje “neravno” tj sa velikim oscilacijama.

Pichai ističe da se nalazimo upravo u toj AJI fazi: „Vidimo dramatičan napredak, ali i jednostavne zadatke koje AI ne uspeva da reši. Ipak, generalno, napredak je ogroman.“

Još 2010. u DeepMind-u su procenjivali da će AGI biti moguć za 20 godina. Pichai danas smatra da će taj cilj verovatno biti dostignut nakon 2030., ali i da to možda i nije presudno, jer ćemo do tada već imati “zapanjujući napredak u mnogim aspektima.”

Na Samitu UN-a o budućnosti u septembru 2024. godine, Pichai je izneo četiri ključna doprinosa AI-a čovečanstvu:

1. Širenje znanja na svim jezicima.
2. Ubrzanje naučnih otkrića.
3. Borba protiv klimatskih promena.
4. Podsticanje ekonomskog razvoja.

Takođe, Pichai naglašava da će do tada svet morati da razvije pouzdan sistem za označavanje sadržaja generisanog od strane AI-a, kako bismo znali šta je stvarno, a šta ne, prenosi Business Insider.