Aleksandar Božović
Koliko vam se puta desilo da od poznanika ili rodbine čujete neke informacije koje su zabravo koještarije prenete od strane različitih društvenih mreža ili medija i koje se poput lošeg eha prenose od usta do usta. E, izgleda da je tome došao kraj ili se makar na tome ozbiljno radi i to ni manje ni više, nego od strane najveće svetske internet kompanije – Google. Naučnici kažu da je strategija efikasnija u borbi protiv dezinformacija od proveravanja činjenica nakon što se ona proširi među auditorijumom.
Google pokušava da učini otpornim ljude protiv uticaja štetnog sadržaja na društvenim mrežama, tako što preventivno razotkriva dezinformacije ili teorije zavere koristeći „pre-bunking“.strategiju.
Eksperiment sproveden na internetu, a koji je vodio Univerzitet Kembridž u Velikoj Britaniji izlaže korisnike figurativnim izrazima koji u svojoj suštini predstavljaju ništa drugo do zlonamernu propagandu i to putem kratkih animacija kako bi mogli bolje da identifikuju neistine na mreži, bez obzira na temu.
U studiji, objavljenoj u časopisu Science Advances, istraživači, uključujući i one iz Google Jigsaw odeljenja, izlagali su korisnike video klipovima u trajanju od 90 sekundi koji su specijalno napravljeni da upoznaju i nauče korisnike o tehnikama manipulacije.
Kada se ovi snimci postave na You Tube oglasni prostor, naučnici kažu da mogu pomoći korisnicima da postanu imuni na takvu vrstu dezinformacija i teorija zavere.
Naučnici tvrde da je ova strategija daleko efikasnija u borbi protiv dezinformacija, nego kada se proverava svaka pojedinačana činjenica i nakon što se dezinformacija i laž prošire, jer je to praktično nemoguće učiniti u većim razmerama.
Takođe, oni porede ovu metodu sa svojevrsnim vidom vakcinacije, time što daje ljudima unapred „mikro-dozu“ dezinformacija, kako bi ih sprečila da posle nasednu na njih u budućnosti – ideja koja se zasniva na onome što socijalni psiholozi nazivaju „teorijom vakcinacije“.
U ukupno sedam nezavisnih eksperimentalnih grupa koje su obuhvatile skoro 30.000 ispitanika, naučnici su pokazali da samo jedno gledanje filmskog klipa povećava svest o dezinformacijama.
Istraživači su prikupili osnovne informacije od učesnika, uključujući pol, godine, obrazovanje, političke sklonosti, konspirativno razmišljanje, proveru vesti i društvenih medija, sklonost ka senzacionalizmu i nasedanje na laži i neistine, itd.
Tokom istraživanja, otkrili su da su video snimci “o vakcinaciji”, poboljšali sposobnost korisnika da lakše uoče dezinformacije i time povećaju samopouzdanje kako će to moći ponovo da urade.
New paper in @ScienceAdvances! In 7 studies (N=29,096), including an ecologically realistic field study on @YouTube, we find that #prebunking videos confer strong resistance against 5 manipulation techniques common in #misinformation https://t.co/u29lOINwi1 1/12 pic.twitter.com/zqIheyfuqx
— Jon Roozenbeek (@roozenbot) August 24, 2022
Google je već počeo da koristi informacije dobijene ovim istraživanjem. Očekuje se da kampanja ranog otkrivanja laži i neistina bude isotvremeno pokrenuta na nekoliko platformi u Poljskoj, Slovačkoj i Češkoj u cilju sprečavanja dezinformacija u vezi izbeglica iz Ukrajine, pre svega u vidu štetnih anti-izbegličkih narativa.
Dok utvrđivanje istinitosti iznetih činjenica, zapravo opovrgava samo delić neistina koje kruže internetom, istraživači kažu da nova tehnika može naučiti ljude da prepoznaju niz dezinformacija i da im pomogne da shvate kada su prevareni.
U studiji, naučnici su takođe testirali dva video snimka puštena u etar, kao deo ogromnog eksperimenta na You Tube-u, sa snimcima postavljenim u deo za reklamu koji ide pre video klipa.
Google je materijal pustio pred velikim auditorijumom od 5,4 miliona američkih “Jutjubera” i tako ih praktično izložio video snimku vakcinacije, a skoro milion ih je gledalo najmanje 30 sekundi.
Nasumično je odabrano 30 odsto korisnika koji su pogledali snimak, i nakon toga su dobili test pitanje u roku od 24 sata od prvog gledanja.
„Kontrolna“ grupa korisnika koji nisu pogledali video, takođe je dobila identično test pitanje.
Istraživači su otkrili da video snimci definitivno „utiču na bolje prepoznavanje tehnika manipulacije, povećavaju samopouzdanje u uočavanju ovih tehnika, povećavaju sposobnost ljudi da prepoznaju sadržaj vredan poverenja od nepouzdanog sadržaja i poboljšavaju kvalitet njihovih odluka o deljenju pravih i istinitih sadržaja“.
Istraživači tvrde da bi primena ove tehnika mogla da „promeni pravila igre“ ako se dramatično poveća primena na društvenim platformama sa prosečnom cenom od 0,05 dolara.
„Ako neko želi da plati za YouTube kampanju koja izvesno smanjuje podložnost dezinformacijama među milionima korisnika, može to ovog puta i da stvarno učini, i to uz minimalnu cenu po pregledu“, rekao je jedan od glavnih saradnika na ovoj studiji Jon Roozenbeek sa Univerziteta u Kembridžu.
