Kvantni čip za 5 sekundi obavlja operacije koje bi trajale 9.000 godina na današnjim računarima

 
O kvantnim računarima govori se već duže vremena kao o sledećem revolucionarnom koraku u razvoju profesionalnih mašina koje su sposobno za obavljanje neverovatno brzih informacija, čak i u poređenju sa trenutno najbržim superračunarima.
Šta su kvantni računari?
Kvantni računari su mašine sposobne za obavljanje operacija posredstvom karakterističnih kvantnih stanja, najpre superpozicije, interferencije, i sprezanja. U ovom trenutku kvantni računari su previše mali i sa premalo procesorske snage kako bi ozbiljnije ugrozili superračunare, pa još uvek ostaju u sferi nedovoljno razrađene tehnologije.
Međutim, kvantni računari imaju ogroman potencijal za poboljšano i daleko brže rešavanje određenih matematičkih operacija, poput faktorizacije sa celobrojnim koeficijentima koja se nalazi u srži RSA enkripcije (Rivest-Šamir-Adleman enkripcija koja se koristi u svrhe bezbednog prenosa podataka).
Neki stručnjaci smatraju kako se o potencijalu kvantnih računara previše govori u superlativima, dok drugi smatraju ovakav vid profesionalnih računara sledećim korakom u onome što tehnologija nudi. A gde leži istina?

Rezultati Xanadu-a
Xanadu se prvi put pominje u lirskoj pesmi Semjuela Tejlora Kulridža, Kublaj Kan, kao fiktivno mesto utopijskih tendencija. Kanadska kompanija istog imena o kojoj govorimo razvila je kvantni računar koji donosi impresivne rezultate u poređenju sa tradicionalnim računarima.
Prilikom sprovođenja testiranja kvantnog računara kompanije Xanadu, ovom uređaju bilo je potrebno čitavih 36 mikrosekundi da obavi operacije na koje bi tradicionalni računar potrošio neverovatnih 9.000 godina. Da, dobro ste pročitali, devet hiljada godina.
Kako je uspeo?
Nasuprot konvencionalnim računarima koji rešavanje problema obavljaju putem binarnih sekvenci u vrednostima od 0 i 1, ovaj računar koristi zakonitosti kvantnog sveta gde vrednosti od 0 i 1 mogu postojati istovremeno. Informacije se procesiraju u kvantnim bitovima (kubitima), koji su ekvivalent binarnoj osnovi klasičnog računarstva.
U suštini, kvantni računar kompanije Xanadu funkcioniše na principu multitaskinga (rad sa više stvari istovremeno), dok klasični računari operacije obavljaju linearnim principom. Kada se pred dva ovakva računara postavi problem koji moraju da reše, kvantni računar bi teoretski uvek trebalo da do rešenja dođe daleko brže. Ova ideja nosi naziv kvantna nadmoć.

Prethodni uspesi
Tokom 2019. godine, kompanija Google predstavila je svoj prvi kvantni računar imena Sycamore koji je za 200 sekundi i uz upotrebu 54 kvantna bita rešio problem koji bi tradicionalni superračunar rešavao 10.000 godina. Nakon toga, kineski tim je upotrebio drugačiji tip kvantnog računara za rešavanje problema na koji bi superračunar potrošio preko dve milijarde godina.
Kvantni računar kompanije Xanadu samo je jedan u nizu, iako daleko bliži svakodnevnoj profesionalnoj upotrebi. I upravo to je glavno pitanje – da li je neka od ovih kvantnih naprava spremna za svakodnevnu upotrebu? Odgovor na ovo pitanje još uvek ne postoji, ali se trenutak bliži sa svakim novim kvantnim računarom, pa je samo pitanje vremena njihove apsolutne dominacije.