Može li veštačka inteligencija zaista da bude nezavisna?

Pre nekog vremena jedan od programera zaduženih za razvoj veštačke inteligencije u kompaniji Google izašao je u javnost sa tvrdnjama kako je jedan “chatbot” imena LaMBDA postao svestan. Štaviše, govorio je i o tome kako je ovaj AI razvio nešto slično duši, prenosi TheNextWeb.
Na stranu istinitost ovih tvrdnji, kad-tad ćemo doći do tog nivo razvoja veštačke inteligencije kada ćemo morati da se zapitamo da li je ona svesna. Ali koja su to tri uslova koje jedan AI treba da ispuni kako bi postao svestan?
Delovanje bez podstreka
Prva stvar koju veštačka inteligencija treba da ispolji kako bi se mogla razmatrati njena autonomija jeste sposobnost nezavisnost delovanja bez prethodnog “podstreka” ili inputa od strane ljudskog bića i van predefinisanih varijabli funkcionisanja. Kod čoveka, samostalno delovanje jeste kombinacija dva faktora – sposobnosti rezonovanja i sposobnosti akcije.

Svi trenutni primeri veštačke inteligencije ne poseduju sposobnost samostalnog delovanja. AI ne mogu napraviti neki potpuno nezavisan potez bez prethodne reakcije ljudskog bića koji je određenu akciju zatražilo, da li kroz direktnu promenu parametara ponašanja veštačke inteligencije ili kroz prvobitno postavljanje operativnih parametara.
Ovom prilikom važno je razgraničiti jedan sličan termin, a to je naizgled nezavisno delovanje veštačke inteligencije posredstvom napredne obrade dodeljenih podataka. Jasan primer ovoga bio bi AI koji za zadatak ima pisanje scenarija za novu epizodu televizijske serije “Grlom u jagode” nakon što je kao inspiraciju dobio scenarije svih prethodnih epizoda.

Na osnovu dobijenog inputa, tj. Informacija, AI će stvoriti scenario, ali samo kao ekstremno naprednu emulaciju zapleta i stila analiziranog kroz dobijeni materijal. Pravo samostalno delovanje bilo bi stvaranje nečega “ex nihilo”, tj. bez prethodne podloge. Podsećali bi Bane Bumbar i Miki Rubiroza na one stare, ali bila bi to ljuštura bez suštine, slično onoj vrsti “slobodnog” delovanja koje veštačka inteligencija u ovom trenutku može ne da pruži, već da simulira.
Perspektiva
Perspektiva je neophodna karakteristika bilo koje samostalne inteligencije višeg stepena i preduslov je potvrđivanja samosvesnosti veštačke inteligencije. Ovo je upravo onaj “glavni” aspekt za koji svi znamo kada govorimo o distopijskim scenarijima u kojima AI postaju svesni i preuzimaju kontrolu nad našim životima, praveći od nas organske baterije.
Dakle, LaMBDA, ali i drugi primeri naprednih veštačkih inteligencija nemaju sposobnost postavljanja perspektive i posmatranja sveta oko njih, ali prvenstveno sebe samih, na pravi način. Kako bi bio samosvestan, AI mora imati pravu perspektivu sebe i shvatati da je ono veštački konstrukt sa određenom dozom inteligencije koji obitava unutar računarskog sistema. Ovo je možda i najveći jaz koji nas razdvaja od rata TehnoSrži i Hegemonije kakvim ga je osmislio velikan naučnofantastične književnosti Den Simons u svojoj tetralogiji Hiperiona.

Motivacija
Za kraj, veštačka inteligencija mora imati sposobnost potpuno samostalne motivacije koja bi je nagnala na razvijanje perspektive i delovanje izvan okrilja definisanih ljudskom rukom. Motivacije je ono što kod ljudi stvara pogled na svet, ali i menja našu percepciju stvarnosti u zavisnosti od naših želja, navodeći nas na iracionalne poteze, praveći nas nesavršenima. AI nisu ni blizu tog nesavršenog savršenstva postojanja.
U ovom trenutku, iako veoma napredni, razni tipovi veštačke inteligencije nisu na neophodnom nivou u ova tri segmenta. AI jeste sposoban za izvršavanje naizgled nezavisnih zadataka koji se, ipak, svode na predeterminisane parametre, obradu ulaznih informacija, i predstavljanje rešenja. Da li će i kada će veštačka inteligencija postati samosvesna… Čini nam se da je to ipak pitanje za malo dalju budućnost.