Opis igre: Bioshock Infinite

Nikola Branković
Sve navedeno dodatno pojačava tenziju i želju za još jednom potpuno novom avanturom, a na kratkom putu ka vrhu osetićete delić te unikatne, groteskne atmosfere koju je Irrational Games proizveo u svom prvom Bioshock-u i odveo nas na jedinstveno putovanje na dno okeana. Međutim, ovog puta umesto mračnih i hladnih dubina mora, sešćete u stolicu u kojoj ćete se vinuti iznad oblaka i početi da odmotavate još jednu kompleksnu priču jednako morbidne, ali suncem „okupane“ urbane tvorevine.

Grad pod imenom Columbia smešten u alternativnu realnost, bizarnu viziju američkog društva u ekspanziji u ranim dvadesetim godinama prošlog veka, ovog puta ne predstavalja ruševine nekadašnje funkcionalne celine već igrača zapravo stavlja u finalnu fazu svog životnog ciklusa. Ovog puta se nećete obreti u totalnom haosu ( barem ne u početku ) gde gomila rasutih leševa i spaljenih ostataka svedoči o urušavanju do skora uređenog sistema, na protiv, dočekaće vas jedna potpuno funkciolna i sređena sredina. Columbia je jedno spektakularno i arhitektonski, umetnički kao i u svakom drugom smislu vizuelno impozantno mesto koje će igrača dobrih petnaest minuta bukvalno ostaviti bez daha i dopustiti mu da sa vilicom do poda uživa u razgledanju svakog detalja ovog unikatnog virtuelnog sveta.

Nebo je vedro i sunčano ( grad je iznad oblaka, zaboga ), ptice cvrkuću veselo lepršajući od cveta do cveta, parovi zaljubljeno šetaju ulicama dok se dečica igraju sa strane, muzika se čuje na svakom koraku i sve vrvi od ljudi, života i naizgled istinske radosti. Čak ćete se i opustiti uz koju kratku arkadnu igricu na jednom od mnogobrojnih štandova i tezgi na koje će vas ljubazno pozvati učtivi prodavci dok budete radoznalo prolazili. Međutim, nešto definitivno nije kako treba, nešto duboko ne valja, i toga ste svesni od prvog momenta kada ste kročili na tlo ovog gotovo nestvarnog lebdećeg grada.

I tako ćete se sasvim sponatno naći na jednoj od predivnih terasa, opet „slučajno“ učestvujući u nekakvoj nagradnoj igri, da bi ste se samo nekoliko trenutaka potom našli u situaciji kako panično nepoznatom metalnom napravom komadate lice jednog od meštana rasipajući krv i komade njegove lobanje svuda naokolo. Naravno, povratak u realnost ( pardon, igru ) je nagao i surov, ali u pitanju je najnoviji nastavak igre Bioshock, igre u kojoj ćete nakon ovog momenta ući u seriju napucavanja sa brojnim neprijateljima koje ćete između ostalog bacati, paliti, elektrificirati, daviti, i na koje ćete u određenim situacijama slati jato smrtonosnih vrana koje se hrane ljudskim mesom. Kao i u originalnom Bioshock-u mehanizam borbe se zasniva na kombinovanju čudnih ali ultrazabavnih genetskih supermoći i konvencionalnog oružja, što igraču omogućava čitav niz kombinacija i strateških poteza u kriznim situacijama.

Godina je 1912. a glavni protagonista je Booker DeWitt, bivši vojnik i agent najpoznatije američke bezbednosne agencija koji je poslat u „izgubljeni“ grad da pronađe i vrati izvesnu Elizabet, devojku koja je još kao devojčica van svoje volje ostala zarobljena tamo. Elizabetin ubedljivo i detaljno predstavljen lik kao i činjenica da će igrač najveći deo igre, i dobro i zlo, provesti upravo u pratnji ove odlično dočarane kompjuterski generisane ženske figure učiniće da se veoma brzo naviknete i nekako vežete za njeno prisustvo.

Čak i pre nego što je budete zvanično sreli sve ostalo što prethodi u igri je zapravo u vezi sa njom. Ona je ćerka Zachary Comstock-a, nadahnutog starijeg gospodina, samoproklamovanog proroka koji je praktično osnovao sopstvenu versku zajednicu, kult koji plutajući grad Columbia smatra za novom „Arkom“ kojom će svi sledbenici biti spašeni i odvedeni daleko od „Donje sodome“ ( Sjedinjenih Američkih Država ).
 Elizabet je devojka koja je najveći deo svog života provela zarobljena u tornju gde su joj knjige bile jedini izvor informacija i kontakt sa svetom, međutim dobar deo svog slobodnog vremena provodila je pokušavajući da shvati i ovlada svojom vrlo čudnom i jedinstvenom sposobnošću koja joj omogućava da otvara svojevrsne portale u prostoru i vremenu. Naravno, ovo je bitan detalj koji će između ostalog kasnije tokom igre biti itekako od koristi, obzirom da će Elizabet biti vaš stalni kompanjon.

Jednom kada je budete oslobodili otvorićete joj bukvalno čitav jedan novi svet koji joj je do tog momenta bio nedostupan, praktično celokupno okruženje joj je nepoznanica baš kao i vama, što će dodatno doprineti osećaju prisnosti i saosećanja sa vašom novom virtuelnom prijateljicom. Njeno prisustvo kao i nesebična pomoć će u mnogim situacijama biti gotovo neophodne, tako će vam Elizabet dodavati municiju, oružje i druge predmete tokom borbe sa nerpijateljima, ali ni u jednom momentu nećete osetiti kao da je vaša dužnost i obaveza da je štite jer to zapravo neće ni biti potrebno.

Ona je dovoljno inteligentna i spretna da se brine sama o sebi, a njeno društvo, reakcije na stvari i ljude iz okruženja kao i konverzacije sa njom učiniće da je ni za trenutak ne doživite kao algoritam već živo biće koje zaista ume da razmišlja. Ubedljive facijalne animacije, odličan kvalitet pozajmljenog glasa, brilijantan AI kao i njena želja za upoznavanjem i samostalno istraživanje sredine često će činiti da zaboravite da se ipak radi o liku iz igre. Tako ćete kada je ona srećna biti i vi srećni, a kada je povređena bukvalno želeti da uništite onog ko joj je to učinio. Možemo samo uputiti reči hvale razvojnom timu.

Njeno prisustvo sa sobom povlači još jendu relativno bitnu izmenu u gejmpleju, a koja značajno divergira od one u prethodnom delu. Naime, kako će Elizabet manje više uvek biti prisutna, čak i u mnogim mračnim momentima gejmplej se sa „survival“ horora sada više okreće čistoj akciji. Činjenica da nećete morati sami da se suočavate sa svojim neprijateljima značajno utiče osećaj nadmoći za razliku od osećaja izolovanosti i konstantno prisutne jeze u originalnom Bioshock-u.

Kada govorimo o adrenalinu i napumpanoj akciji Bioshock Infinite donosi onaj isti mehanizam borbe koji je činio okosnicu prvog dela i koji svi veterani ove igre vole i cene. Sa konvencionalnom puškom u jednoj ruci i magičnim moćima u drugoj igraču je na raspolaganju širok spektar mogućnosti kombinovanja. Svako će po sopstvenom nahodjenju i sklonostima moći da se organizuje i postavi tokom borbe, i na sebi jedinstven način pristupi eliminisanju neprijatelja, bilo da je to direktna konfrontacija teškim oružjem u pitanju ili lukavi sistem postavljanja zamki.

Umesto starih „Plazmida“ sada su tu „Vigori“ koji imaju identičnu ulogu pružanja nadprirodnih magičnih moći koje igrač po potrebi može aktivirati iz popunjenih slotova. Svaka od ovih moći poseduje dualni sistem upotrebe tj. dva režima rada, kratak i dugačak klik, gde je prvi „projektilna“ varijanta a drugi zamka koja može biti postavljena. Tako je recimo moguće ispaliti vatrenu loptu u vidu granate, dok je istu moguće postaviti kao svojevrsnu minu koja će se aktivirati na pristustvo neprijatelja.

Pojedini vigori predstavljaju praktično identične ili blago izmenjene moći iz prethodnog dela, i premda svi imaju sličan način funkcionisanja ipak ih i je i dalje u dovoljno velikom broju da je način njihovog kombinovanja sa raznim pištoljima, mašinkama, granatnim i raketnim bacačima gotovo neograničen. Naravno, tu je i poznat mehanizam nadogradnje oružja i vigor sposobnosti a putem čuvenih automata za prodaju, gde ćete uvek moći dobro da se opremite i napunite svoje zalihe municije i energije uz zamenu za adekvatnu sumu novca.

Takođe, borba i razmena vrelog olova i magija je i dalje na istom adrenalinskom nivou kao i ranije, čak možemo reći i višem a zahvaljujući neverovatno brzim i ponekada zapanjujuće preciznim i ubojitim neprijateljima. Neki od njih su čak i morbidno komični kao na primer „Patriots“, mehanički roboti modelovani po figuri Džordža Vašingtona a koji će vas zasipati mecima velikog kalibra iz „ručnog topa“. Zatim tu je „Handymen“, ogroman kiborg sa predimenzionisanim šakama, koji samo na prvi pogled deluje tromo i sporo, međutim veoma brzo ćete spoznati njegove sposobnosti doskoka sa jedne lokacije na drugu čak i ako su iste i nekoliko desetina metara udaljene.

Ovde dolazimo do još jedne razlike u odnosu na prethodne delove a to je otvorenost prostora i mobilnost kako samog igrača tako i svih neprijatelja, a koji će itekako umeti da iskoriste ovaj „višak“ prostora. Dok je originalni Bioshock bio preplavljen uskim koridorima i skučenim zatvorenim prostorijama dotle je Infinite sušta suprotnost i obiluje širim horizontima i uopšte otvorenim deonicama. Ovo sa sobom povlači i potpuno nov način i pristup pojedinim okršajima, pogotovo kada su u pitanju veći „Bosovi“, kao i vrstu oružja koju će igrač koristiti u takvim situacijama. Neprijatelji su vrlo intenligentni, ako tako možemo da se izrazimo, i u svakoj mogućoj situaciji će iskoristiti sve prednosti koje im se pružaju bilo da se odnose na konfiguraciju terena u smislu zaklona bilo kao „odskočne daske“ i generalno zauzimanje bolje pozicije što će ih učiniti daleko teže ranjivim ali istovremeno i preciznijim.
 Bishock Infinite uvodi i jednu potpuno novu i neočekivanu komponentu u gejmplej koja otvara potpuno drugu dimenziju igre, a zove se „Skyline“. U pitanju je svojevrsni transportni sistem koji grad Columbia ekspolatiše, a čini ga kompleks lebdećih šina koje se protežu između zgrada duž celog mesta, povezujući tako gotovo sve bitne lokacije pružajući brz transport sa jednog mesta na drugo. Ove šine su namagnetisane pa tako Booker, kao i svi ostali, može uz pomoć specijalne metalne kuke da se prikači i odkači po potrebi, čime postaje ultra mobilan, pogotovo u situacijama borbe. Naime, vožnja „Skyline-om“ predstavlja iznenađujuće intuitivnu, a istovremeno zabavnu i korisnu komponentu koja čini ključni element u procesu planiranja napada.

Dok lebdite odozgo imaćete savršen pregled situacije, rasporeda neprijatelja i konfiguracije terena, a samo je na vama da li ćete i kada se prizemljiti i napad nastaviti sa tla. Moguće je čak u doskoku iz vazduha kukom ( „Skyhook“ ) eliminisati protivnike, zatim nastaviti razmenu vatre i vigora na zemlji, a potom se ponovo vinuti gore – bez ikakvog ograničenja. Naravno, protivnici će takođe koristiti upravo pomenute mogućnosti ovog vazdušnog prevoznog sredstva, i to na mnogo lukaviji i vispreniji način nego što ste očekivali.

Zaključak
Irrational je još jednom uspeo da napravi remek delo koje se viđa jednom u nekoliko godina i o kome će se pričati dugo vremena nakon što se početna prašina raziđe. Između ostalog, ne pamtimo kada se poslednji put toliko govorilo o radnji, a pogotovo samom kraju jedne igre, kao što je to slučaj sa poslednjihm Bioshock nastavkom, ali ovo je samo jedan od mnogih razloga zašto smatramo da je Infinite možda i prevazišao svoje prehodnike. Neverovatno ubedljivo iskustvo i snažna konekcija sa likom Elizabet možda je jedan od najupečatljivijih momenata novog Bioshock-a i predstavlja zaštitni znak ovog nastavka.

Tu je i neverovatno detaljno i realistično kreirano artističko okruženje koje će izazvati divljenje i poštovanje čak i najokorelijih veterana video igara koji su se do sada nagledali bukvalno svega i svačega. Dodajmo na to i fantastičan gejmplej sa dosta adrenalinom napumpane akcije i širokom kombinatorikom oružja i napada, Bioshock Infinite predstavlja putovanje koje jednostavno morate proći, bilo da ste ljubitelj pucačina iz prvog lica ili ne – ovo je nešto što ne smete propustiti.
Ocena: 95
Kvaliteti:
– Fantastična priča sa potpuno neočekivanim preokretima neverovatnim završetkom – Elizabet – Columbia – Adrenalinska akcija i napucavanje – Mnoštvo oružja i vigora i njihov pozitivna uticaj na raznolikost gejmpleja – Mehanizam nadogradnje – „Skyline“
Nedostaci:
– U retkim momentima ostavlja osećaj blage linearnosti
Sajt: http://www.bioshockinfinite.com/ Platforma: PC, Xbox 360, PS3
Minimalni hardverski zahtevi:
OS:  Windows Vista Service Pack 2 32-bit CPU: Intel Core 2 DUO 2.4 GHz / AMD Athlon X2 2.7 GHZ GPU: DirectX10 ATI Radeon 3870 / NVIDIA 8800 GT / Intel HD 3000 RAM: 2 GB RAM-a HDD/SSD: 20 GB
Preporučena konfiguracija:
OS: Windows 7 Service Pack 1 64-bit CPU: Quad Core procesor GPU: DirectX11 ATI Radeon 6950 / NVIDIA GeForce GTX 560 RAM: 4GB HDD/SSD: 30 GB
Test konfiguracija:
OS: Windows 8 64-bit CPU: Intel Core i5 750 GPU: NVIDIA GeForce GTX 560 Ti 1GB RAM: 4GB Internet konekcija: ADSL, 5 Mbit/s