Opis igre: Call of Duty: WW2

Kada su francuske građane pitali neposredno nakon Drugog Svetskog Rata ko je najzaslužniji za pobedu, dve trećine je odgovaralo kao iz topa: “SSSR!” Ukoliko biste ih danas pitali isto pitanje, dve trećine bi kao iz topa odgovorilo “Amerika!” Zbog čega? Zbog filmova, serija i igara, baš kao što je Call of Duty: WW2. Igre koja, uprkos imenu, prati samo poslednjih par meseci rata u Evropi, i to na zapadnom bojištu...

Filip Majkić
“Rat je počeo 1. septembra 1939. godine…” – vrlo je lepo rečeno u uvodu nove igre koju potpisuje studio Sledgehammer. Stoga, ima li šta logičnije nego da se u rat iz samog naslova uključimo gotovo 5 godina kasnije, u junu 1944. godine, kada je milion i trista hiljada savezničkih vojnika najzad otvorilo kopneni front na zapadu Evrope? Ukoliko pitate ljude koji su razvijali novi Call of Duty, uprkos svakoj logici, odgovor je: “Ne”.
codww2_14_s.jpg
Dok su sovjetske armije vršile poslednje pripreme za operaciju Bagration i razbijanje glavnine nemačke vojske, Amerikanci, Kanađani, Gurke, Južnoafrikanci, Poljaci, Indijci, Novozelanđani, Australijanci i nešto britanskih oficira pažljivo zbrinutih u dubokoj pozadini je udarilo svom snagom na trista osamdeset hiljada nemačkih vojnika, prevashodno tatinih sinova koji su isposlovali službu u relativno mirnoj Francuskoj, rekonvalescenata sa istočnog fronta, ranjenika sa italijanskog fronta, i nešto Romelovih veterana, koji uzgred rečeno, nisu ni smeli da dejstvuju u prvoj fazi bitke jer se radilo o oklopnim divizijama za čiju je upotrebu bilo potrebno Hitlerovo eksplicitno odobrenje. No, kako je on legao da spava kada su topovi savezničkih bojnih brodova počeli da sviraju simfoniju smrti po plažama Normandije, niko se nije usuđivao da ga probudi. Slična analogija se može izvući i za ovu igru, koja je mogla biti mnogo bolja nego što je ispala, samo da se neko usuđivao da ode korak dalje i probudi nekog nadležnog, prodrma ga, ako treba upotrebi i malo sile…
codww2_13_s.jpg
Nakon deset godina čekanja, konačno smo dočekali povratak igre Call of Duty u razdoblje Drugog Svetskog Rata! Nažalost, ispostavilo se da je to protraćena prilika, jer je ovom igrom obuhvaćen – kao što možete naslutiti iz našeg uvoda – samo mali deo rata. Igra počinje sada već dobro poznatom sekvencom, koja je svojevremeno proslavila naslov Medal of Honor – iskrcavanjem na normandijskim plažama, a završava se daleko od mesta gde se rat zapravo završio. U neku ruku, kasnite na početak rata, ali ga zato ni ne završavate.
codww2_17_s.jpg
Kampanja
Naravno, mnogima ova naša mini-tirada neće puno značiti, ali smo samo želeli da ukažemo na neke nelogičnosti. Ne treba zaboraviti da je istočni front bio poprište gigantskih bitaka, večna inspiracija požrtvovanja, heroizma i patriotizma, mesto gde se borba bespoštedno vodila za svaku kuću, svako brdašce, svaki šumarak, na nož i do poslednjeg metka. Sa druge strane, na zapadnom frontu su se, nakon uspešnog iskrcavanja Saveznika, Nemci povukli 500 kilometara na istok, prepustivši Pariz i mnoštvo gradova faktički bez borbe. Ogroman kontrast, ali o tome nekom drugom prilikom.
codww2_22_s.jpg
Trku do Berlina – koju ćete, naravno, izgubiti – odrađujete u nekoliko poglavlja, koja vas stavljaju u ulogu kršnog teksaškog mladića. Igra će vas voditi kroz važne događaje iz 1944. i 1945. godine. Kampanja nas je u nekim stvarima obradovala, u drugim razočarala. Ukoliko želite da Call of Duty dopusti još manje slobode, a izbombarduje vas još većim brojem “filmičnih” sekvenci, onda je WW2 definitivno igra za vas. Prost “ubija” koliko puta će vas tokom misije iseći, oduzeti vam kontrolu. Ovaj put se ide i korak dalje, što je prilično očigledno. Ionako skučene mape sa prirodnim preprekama koje vam ne dopuštaju da puno lutate ćete morati da obilazite baš onako kako je developer zamislio, jer vas u suprotnom čeka kazna. Ukoliko ne pratite družinu baš onuda kuda je ona krenula, ili pomislite “zašto ih ja ne bih zaobišao sa druge strane”, naglo će se povećati preciznost i ubojitost švapskih mitraljezaca i nećete daleko odmaći. Drugim rečima, Call of Duty je skučeniji nego ikada – ili je barem takav naš subjektivni utisak.
codww2_21_s.jpg
Sve u svemu, postoji veoma mnogo ovakvih događaja. Tu su i quick time event-i, vožnje džipova, automobila, tenkova, duge sekvence u kojima nemate kontrolu nad sopstvenim likom. Sa druge strane, pozitivno je što je pokušano da se unese određena raznovrsnost misija, pa tako imate i stealth misije, ili pak morate da spasite devojčicu iz grada koji drži nemačka vojska. No, treba imati u vidu da su stealth ili vožnja na izrazito pitkom nivou i da se to ne može porediti sa igrama koje svoj gejmplej baziraju upravo na tim aspektima.
codww2_26_s.jpg
  
Da ne bude da samo kritikujemo, red je i da nešto pohvalimo. Veoma dobra stvar – nemate regeneraciju, već imate health bar – makar u singlu. Njega dopunjavate health paketima koji se nalaze na mapi, ili pak koje vam dobaci neko iz odreda. Zapravo, čitav odred se sastoji od vojnika koji imaju posebne sposobnosti – jedni vam dobacuju health, drugi granate, treći municiju i tako dalje – sve da biste vi eliminisali 95% neprijatelja dok se oni odmaraju u dubokoj zavetrini i nastanu negde ispred vas kada procene da ste dobro odradili posao eliminisanja Hitlerove mladeži.
codww2_27_s.jpg
U igri, što bi se reklo, sve pršti. Eksplozije odjekuju na sve strane, a meci lete svuda oko vas. Grafički, igra je na sasvim pristojnom nivou, a prisutna je zaista tona podešavanja. Interesantno je da je podrazumevani FOV postavljen na svega 50, što smo momentalno povećali na 95. Da li je to urađeno baš da bi se podstakao filmski osećaj, ne možemo biti sigurni, ali svakako ne bismo bili iznenađeni.
codww2_23_s.jpg
codww2_1_s.jpg
Nažalost, AI vaših saboraca nije baš na zavidnom nivou, iako bi u teoriji zahvaljujući ovim sposobnostima trebali biti korisniji, a i da vam omoguće raznovrsniji prelazak nivoa, jer je resurs koji “trošite” kada aktivirate njihove specijalne sposobnosti zapravo broj ubijenih Nemaca. Lako se zabaguju, a i nisu naročito upotrebljivi u borbi. Jednostavno, sve će zavisiti od vas i vaših refleksa. Oružje i municiju možete kupiti od ubijenih neprijatelja. Oružja reaguju sasvim solidno, da biste imali nišan morate da privučete pušku k sebi, a autoaim – makar nam tako deluje – je nešto olabavljen u odnosu na ranije naslove, dok oružja više rasipaju, i prirodnijeg su balansa.
 codww2_28_s.jpg
Multiplej
Naša tirada o izostavljanju krucijalnih kopnenih armija koje su odnele pobedu nad Nemačkom i evropskim savezom pod njenim vođstvom nije bila slučajna; nažalost, odnosi se ne samo na single režim, već i na multiplej. Istina, za sada još uvek nije definitivno ustanovljen koji će biti sadržaj DLC-ova u okviru Season Passa, ali nismo optimisti. Slično smo videli u igri Battlefield 1, ali je tu istočni front došao naknadno – istina, sa ogromnim zakašnjenjem.
 codww2_12_s.jpg
Ostavljajući to po strani, multiplej je baziran na istim principima kao i do sada. Prisutno je toliko otključavanje svega i svačega, da nam je teško i da pobrojimo čega sve. Nažalost, to znači da ćete jednostavno biti prinuđeni da se sukobljavate sa boljim igračima u samom startu – boljim, odnosno bolje opremljenim. Na levelu 1 i 2 nismo na mapama imali praktično nikoga ko nije bio barem level 15, a igru smo počeli da igramo dan kasnije od drugih. Otključavaćete opremu, oružja, određene osobine, sve u stilu dosadašnjih igara.
 codww2_10_s.jpg
Ono što je doživelo promenu jeste centralna lokacija za multiplej. Naime, multiplej ima neku vrstu društvenog hub-a, gde možete sretati igrače, organizovati se u timove i klanove itd. Ovu sekciju možete posećivati između mečeva, dok čekate da se mapa učita. Uveden je “raspored po divizijama”, što je u suštini drugo ime za klase. Pripadnost određenoj diviziji određuje koji ste rod vojske (pešadijska, oklopna…) odnosno klasu vašeg lika, kao i određene osobine i sistem napredovanja.
codww2_11_s.jpg
Prisutni su i famozni loot box-evi. Reč je o gomili kozmetičkih dodataka koji vam mogu pasti sa neba usred igranja, ili koje pak možete kupiti za pravi novac i zaobići grindanje i “srećković” sistem. Zanimljivo je da je Activision čak planirao da implementira poseban matchmaking sistem koji bi uparivao upravo igrače koji ponajviše troše na ovakve kozmetičke izmene. Srećom, od toga se odustalo.
codww2_30_s.jpg
Same mape su skučene, male i haotične. To ne znači da nisu zabavne, naprotiv, sve dok samu igru ne shvatate preterano ozbiljno i takmičarski. Šteta je samo što je koncept takav da predviđa da velike bitke WW2 u multipleju najbolje reprezentuju 6 na 6 okršaji, što je možda u redu za kompetitivan naslov kao što je CS: GO, ali ovde nekako odudara od okruženja. I dalje je dizajn takav da u principu svaki ćošak može da se napadne sa tri-četiri strane, tako da se sve svodi na to ko će koga prvi ugledati – ukoliko neki igrač nema drastično bolju opremu, dabome. No, dobra stvar je što će za svakoga ko je igrao bilo koji Call of Duty u multipleju novi naslov biti lak za privikavanje. Očas posla ćete se osećati kao riba u vodi, i počećete da unapređujete svoju opremu, povećavajući svoj KDR (odnos ubistava i pogibija) sa mizernog na impresivan.
 
 Ko želi da ubija nešto humaniju varijantu esesovaca nego što su dotični bili istorijski posmatrano, na raspolaganju mu je Nazi Zombies mod. Ovde ubijate (ne)mrtvu verziju Hitlerovih elitnih vojnika, koja na vas kidiše ne zato što želi i što je sita i besna (kao u istoriji), već zato što je gladna i vodi se instinktom. Moramo priznati da je kompletan mod osmišljen tako da deluje dublje i kvalitetnije u odnosu na prethodne Zombies modove, ali imamo situaciju da morate provesti dosta vremena u njemu dok pohvatate o čemu se radi, kako napredovati kroz nivo i šta vam je činiti, kao i dok se nalevelujete da možete da napredujete kroz visoke nivoe protivničkih talasa.
codww2_6_s.jpg
Zombiji dolaze u talasima koji su sve jači i jači. Vi zarađujete novac ubijajući zombije i pomoću tog novca kupujete oružje, municiju, power-up ojačanja, privremene bafove, ali i otključavate deo po deo mape, koji otkriva novu priču, sadrži nova oružja, nove izazove i tako postepeno napredujete kroz kompletan nivo. U suštini, sve smo ovo već videli u prošlogodišnjem CoD izdanju, ali je sada sve dodatno unapređeno, utegnuto, ili nam možda prosto deluje skladnije umetnuto u okruženje Drugog Svetskog Rata.

Verujemo da će mnogi želeti da se oprobaju upravo u ovom modu i on je naša topla preporuka. Isto tako, verujemo da će vrlo brzo posegnuti za internetom i čitanjem onlajn iskustava i preporuka šta i kojim redom raditi, što će im ubiti draž istraživanja, ali šta da se radi – svako najbolje zna kako želi da igra Zombies mod, a da se ne lažemo, vidimo zbog čega bi osoba mogla lako biti isfrustrirana. Puno je stvari koje treba otključati, opisi su rudimentarni, zombiji napadaju sa svih strana, a čovek se lako može ne zagubiti, ali svakako odvojiti od saboraca i postati lak plen za zombije.
codww2_7_s.jpg
Ukoliko svi likovi postradaju tokom jednog talasa, igra se završava. Ukoliko barem jedan ostane živ do kraja, ostali se oživljavaju, ali ostaju bez opreme i unapređenja koja su kupili, već moraju da požure i ponovo se opreme pre dolaska narednog talasa. Postoji dosta zagonetki koje treba rešiti i koje deluju pomalo konfuzno, ali sveukupno, reč je o verovatno najzanimljivijem izdanju ovog moda do sada. Osim običnih zombija, tu će dolaziti i razne podvrste – zombiji koji eksplodiraju, brzi zombiji, zombi teškaši i slične karakondžule.
codww2_8_s.jpg
Zarazno, u svakom slučaju, tim pre što napredujete po nivoima, otključavate određene osobine i tako dalje, kako biste sledeći put izdržali koji talas više. Razvojni tim je obećao da će Zombiji dobijati apdejte i u narednim DLC-ovima, tako da će se otključavati nova poglavlja i novi doživljaju. U suštini, reč je o veoma zanimljivom modu i bez obzira što zagonetke predstavljaju veće glavolomke nego što bi možda trebalo zbog šturog pojašnjavanja šta se na ekranu odvija, Nazi Zombies toplo preporučujemo kao možda najbolji i najzarazniji mod igre. Kooperativno igranje, uostalom, zbog toga i postoji.
 
 Call Of Duty: WW2 je generalno prosečan FPS naslov, i to je zaista šteta jer smo se nekako nadali da će povratak WW2 korenima za franšizu biti u neku ruku novi početak. Čak nam je nadu podgrejavala i činjenica da je studio koji je potpisuje Sledgehammer Games, koji je izradio i Modern Warfare 3 i Advanced Warfare, koji smatramo najinovativnijim pokušajem otklona od ustaljene Call of Duty recepture. Ipak, do toga nije došlo, i dobili smo uglavnom još istog – što nije nužno loše, zavisno od vašeg gledišta.
codww2_20_s.jpg
Utisak o kampanji je u najbolju ruku mlak. Multiplej je tek nešto bolji, dok Nazi Zombies mod smatramo najboljim delom ovog ostvarenja i glavnim razlogom za kupovinu igre. Naravno, dopuštamo uvek da postoje drugačija mišljenja, pa samim tim i redosled “rangiranja”. Recimo, ukoliko spadate u igrače koji vole filmičan osećaj u kampanji i koji ne vole da previše eksperimentišu, o dotičnoj ćete imati dosta povoljniji utisak od našeg.
codww2_31_s.jpg
Kako bilo, jedno se ne može poreći – Call of Duty je bio i ostao kompletan paket. U jednoj igri se nudi kratka ali dinamična kampanja prepuna filmskog naboja, odličan kooperativni mod koji možete do beskraja igrati sa društvom, kao i potencijalno zarazan multiplej. Da li je to dovoljno? Ostavljamo vama da procenite. Jedno je sigurno – do Berlina nećete stići…
Prednosti:
– Atmosferično okruženje – Povratak u WW2 – Nazi Zombies mod – Skilovi članova odreda su korak u pravom smeru, premda nedovoljno dobro iskorišćen – Najlepši CoD do sada
Nedostaci:
– Bez kvalitativnih pomaka u odnosu na ranije naslove – Deluje da ima dosta propuštenih prilika – Istočnog fronta ni u naznakama – Mikrotransakcije i lootboxevi – Patetičnost događaja kampanje čini čak i Treći Rajh simpatičnim, a Batu Živojinovića glavni lik ostavlja daleko iza na večnoj listi tamanitelja švapstva
 
Minimalni hardverski zahtevi:
CPU: Intel Core i3 3225 3.3 GHz ili AMD Ryzen 5 1400 Grafika: Nvidia GeForce GTX 660 @ 2 GB / GTX 1050 ili ATI Radeon HD 7850 @ 2GB / AMD RX 550 RAM: 8GB Disk: 90GB HD prostora OS: Windows 7 64-bit ili noviji DirectX 11.0
 
Preporučeni hardverski zahtevi:
CPU: Intel Core i5-2400 ili AMD Ryzen R5 1600X Grafika: Nvidia GeForce GTX 970 / GTX 1060 @ 6GB ili AMD Radeon R9 390 / AMD RX 580 RAM: 12 GB HDD: 90 GB HD prostora OS: Windows 7 64-bit ili noviji DirectX 11.0
 
Igrano na:
CPU: Intel Core i5 4670K Grafika: Zotac GTX 1080 Ti Mini RAM: 16 GB Disk: Samsung 850 EVO 1 TB OS: Windows 10 Pro
Igru za potrebe prikaza ustupio ComputerLand Games

Ostani u toku

Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

Hvala!

Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

Možda vam se svidi