Opis igre: Company of Heroes 2

Nikola Branković
Nekoliko godina kasnije, igramo Company of Heroes 2 koji donosi onu istu strategiju u realnom vremenu, tj. gejmplej koji je original učionio jedinstvenim i drugačijim od ostalih. Međutim, postavlja se pitanje da li nedostatak novih elemetnata koji bi u franšizu uneli makar minimalno noviteta ne čini Company of Heroes 2 ipak isuviše sličnim. Da li su momci i devojke iz kompanije Relic uspeli da po drugi put podignu ovaj žanr na viši nivo ili je poslednji nastavak samo kopija oplemenjena novim endžinom?

Generalno gledano strategije u realnom vremenu kao žanr beleže prilično slabu zastupljenost poslednjih godina, a tri najveća igrača na ovom blago zapostavljenom polju su definitivno Blizzard sa svojom WarCraft i StarCraft serijom igara, zatim Creative Assembly i njihova Total War franšiza, kao i Relic Entertainment čije najnovije ostvarenje danas “seciramo”. Svaki od ovih naslova poseduje određene specifičnosti i kvalitete koji ih nedvosmisleno odvajaju od drugih, gde recimo Blizzard standardno cilja ka tradicionalnom gejmpleju fokusiranom na izgradnji baze i razvoju jedinica, dok je Total War sinonim za masivne okršaje ogromnih razmera.
 
Na drugoj strani imamo strategije koje su izašle iz Relic kuhinje, a koje počev od prvog Warhammer 40.000 naslova imaju jednu zajedničku komponentu. To je stavljanje u senku menadžment resursa i potpuni fokus na sam čin i taktiku borbe. Veteran RTS naslova ni ovog puta nije divergirao od svoje tradicije pa je Company of Heroes 2 strategija u realnom vremenu koja se tematski bavi dešavanjima iz Drugog Svetskog Rata i pritom zadržava sve one kvalitete koji su originalni naslov učinili revolucionarnim u svoje vreme.
Kada govorimo o osnovama i mehanici gejmpleja novi CoH 2 je prilično sličan svom starijem bratu. Dakle u pitanju je “real-time” strategija koja prati ideologiju čiji fokus definitivno nisu razvoj baze i produkcija jedinica, štaviše veliki broj misija ćete otpočeti sa većinom jedinica koje će vam trebati tokom obavljanja višeslojnih zadataka u misiji. Naravno, bacanjem u zapećak standardnih RTS elemenata na značaju dobijaju neke druge komponente, kao što su pozicioniranje i mikromenadžment jedinica kao i njihove sposobnosti i opremljenost. Tako na primer detalji kao što su to da protivtenkovska utvrđenja i jedinice puškomitraljezaca imaju ograničen radijus dometa, ili činjenica da su tenkovi i druga oklopna vozila ranjiviji od pozadi ili sa strane postaju vrlo bitan faktor gejmpleja koji će umnogome definisati način vašeg progresa kroz igru.
 
Singlplejer sekcija je podeljena u tri kategorije gde imamo klasičnu kampanju, zatim “Skirmish” mod i singlplejer misije u okviru “Theatre of War” moda. Kampanja se fokusira na priču jednog pripadnika Crvene Armije, imena Lev Abramovich Isakovch, koji je zatvoren u sibirskom logoru zbog neadekvatnog sadržaja njegovog dnevnika, što predstavljati dovoljno materijala za optužbu izdaje zbog negativnog predstavljanja i preispitivanja delovanja sovjetske zajednice tokom Drugog Svetskog Rata. Isakovič će u svakoj misiji prepričavati trenutna dešavanja i njegov položaj, što zapravo predstavlja onu istu priču o Drugom Svetskom Ratu koja je do sada ispričana nebrojano mnogo puta.

Igra počinje u Rusiji, sa odbrambenom misijom protiv nemačkih snaga koje pokušavaju da preuzmu Moskvu. Potiskivanje okupatora se nastavlja, a kampanja prati istorijske događaje sve do kraja igre gde sovjetske snage zauzimaju Rajhstag u Berlinu. Tokom kampanje igra će igrača postepeno upoznavati sa mehanikom Company of Heroes 2, međutim ne baš tako elegantno i očigledno u svim situacijama jer će bitne informacije često biti izgubljene ili zapostavljene u generalnom haosu koji karakteriše bojno polje. Naravno, svi oni koji su igrali prvi deo imaće daleko manje problema da se snađu u početku, a neretko će biti slučaj da je ostavljeno na samom igraču da zaključi šta se zapravo traži od njega u konkrenom zadatku misije.
 
Prvih par misija su prilično jednostavne i relativno linearnog karaktera. Međutim, jednom kada zagazite dublje u kampanju stvari će postati kompleksnije, naravno u pozitivnom smislu. Mape će biti dosta prostranije a same misije prilično izazovnije. Čak slobodno možemo reći da postoji i prilična doza slobode i mesta za kreativnost prilikom obavljanja misija u smislu ličnog odabira teritorijalnog pristupa, kao i izbora jedinica.Company of Heroes 2 nastavlja, pa čak ide i korak dalje u naglašavanju važnosti pešadije i sistema zaklona koji u toj meri utiču na progres misija da u velikom broju slučajeva mogu značiti pobedu ili poraz. Takođe, za razliku od mnogih drugih strategijskih igara, CoH 2 u priličnoj meri zavisi od strukture i geografije samog terena, što u prevodu znači da je za igrača neophodno da poznaje karakteristike svih elemenata okruženja počev od toga da li nešto može da posluži kao zaklon ili ne. U skladu sa tim treba graditi taktiku, i ovo je jedan od ključnih elemenata gejmpleja koji će u velikoj meri definisati način vaše igre.

Relic je učinio okruženje takvim da isto može poslužiti i kao oružje protiv neprijatelja dok u nekim situacijama može biti i otežavajući faktor. Svi elementi okruženja sada realistično blokiraju vatru i domet vaših jedinica što će u mnogim situacijama uticati na način kretanja, napada ili odbrane. Dalje, veliki deo kampanje je praktično determinisan zimom i njenim surovim uslovima što će, prirodno, imati svojih implikacija na gejmplej. Pre svega pešadijske jedinice su osetljive na hladnoću i oštre snežne oluje te je neophodno s vremena na vreme pronalaziti odgovarajuće toplije zone kao što su zgrade ili određena vozila kako bi se ljudstvo oporavilo. Takođe, moguće je iskoristiti inženjere da zapale vatru oko koje se pešadija može okupiti i privremeno zagrejati. Naslage leda isto tako treba razmotriti kao taktičko sredstvo, a iste mogu biti uništene oružanom paljbom, detonacijom ili određenim težim vozilima.

Kao što smo već pomenuli tu je i „Theatre of War“, mod koji će se posebno svideti ljubiteljima istorije, a koji sadrži gomilu različitih istorijskih scenarija/sekvenci počev od 1941. kako iz ugla sovjetske tako i nemačke armije. Postoje odvojeni scenariji za singlplej i kooperativni mod, od kojih svaki za sebe donosi zasebne izazove, a svi oni igrača postavljaju u situaciju koja je zasnovana na realnim istorijskim događajima iz Drugog Svetskog Rata.
Daleko od toga da singlplejer nije zabavan i da vas neće „držati“ sve do samog karaja kampanje, ali kooperativni mod predstavlja pravo uživanje i možda najbolji način da doživite „teatre“. Takođe, tu je i „Skirmish“ mod gde je moguće oprobati se na multiplej mapama protov komjuterski vođenih jedinica ( AI-a ), što će vam pomoći da se izvežbate i upoznate teren pre nego što pređete na „realni“ okršaj sa drugim igračima.

Naravno, kao kako je ovde reć o jednom punokrvnom RTS naslovu sa pedigreom, multiplej komponenta je upravo ono čemu se najveći broj igrača raduje i ono što ovaj žanr čini toliko izazovnim. Umesto predvidivog i nakon nekog vremena nezanimljivog AI-a igranje protiv drugih igrača koji mogu prozreti vašu strategiju i izgraditi sopstvenu na osnovu toga, primoravajući vas time da menjate svoje poteze daje pravu draž ovoj igri. CoH 2 je opremljen jednostavnim interfejsom za uparivanje sa drugim igračima a koji između ostalog omogućava podešavanje broja igrača ( 1 na 1, 2 na 2, 3 na 3 i 4 na 4 ) kao i sijaset drugih opcija, kao na primer, da li želite da igrate sa kolegama istog ranga ili želite da se oprobate sa igračima koji su bolji od vas.

Postoje dva tipa multiplej meča, „Victory Points“ i „Annihilation“, a gejmplej se oslanja na zauzimanje tačaka gde igrač automatski dobija resurse kao što su gorivo i energija. U „Victory Points“ modu igrači se trude da zauzmu odgovarajuće strateške pozicije i da ih potom zadrže u određenom vremenskom periodu. Na svakoj mapi postoje tri ovakve tačke a igrač koji uspe da zadrži minimum dve određeno vreme, postaje pobednik.  „Annihilation“ je prilično standardan mod a kako mu i samo ime govori odnosi se na borbu do smrti gde onaj ko ostane poslednji pobeđuje u toj rundi.

Kada govorimo o kampanji i njenoj priči ne možemo reći da je bilo šta loše, niti da je tu išta moglo biti posebno drugačije ili bolje. Za razliku od prvog dela gde je fokus bio na američke ratne jedinice, prebacivanje perspektive u ugao snaga Crvene Armije sa sobom nosi dozu osveženja i jedno potpuno drugačije okruženje koje je pratilo ovaj deo globalnog fronta. Međutim, kvalitet same prezentacije je ono što nedostaje i nešto što je definitivno moglo biti bolje, a što bi značajno oplemenilo i zaokružilo kompletnu sliku. Međuscene su prilično neubedljive i vrlo jeftino animirane, bez ikakvih emocija koje bi upotpunile sa druge strane dosta dobro napisanu narativnu komponentu.

Takođe, još jedna stvar koja mora pretrpeti kritiku jeste nepostojanje adekvatne obuke odnosno pripreme za multipelejer okršaje, što posebno teško može pasti novajlijama koji nisu igrali prethodni deo. Naravno, kampanja je tu da pripremi igrača i donekle obuči osnovnoj mehanici igre, međutim ove misije su prožete skriptovanim scenarijima i relativno jednostavnim zadacima, što definitivno ne može da parira izazovu koji igrača čeka u multiplejer mečevima. Kampanja je generalno dosta sporija, linearnija, manjih razmera i prilično ograničena u poređenju sa mulitplej mapama, te će početnicima sve ovo biti vrlo frustrirajuće u prvim okršajima sa ljudskim oponentima.
 Relic Entertainment je za Company of Heroes 2 upotrebio svoj najnoviji Enssence Engine 3.0, koji je na neki način debitovao u ovom naslovu i prilično doprineo realističnosti kako u vizuelnom smislu tako i u kontekstu gejmpleja. Essence 3.0 endžin poseduje DirecetX 11 podršku kao i još dosta novih tehnologija između kojih je i takozvana ColdTech rutina. U pitanju je tehnologija koja između ostalog simulira vremenske prilike, a takođe je zaslužna za generisanje destruktabilnog okruženja kao i permanentnih tragova u snegu koje ostavljaju jedinice a koji se zadržavaju na celoj mapi.

Sve ovo je rezultovalo prilično realističnim prikazom snežnih mećava, eksplozija, rastinja i uopšte haosa koji samo rat može da donese, gde stotine jedinica jedna drugu zasipaju bombama i projektilima različitog tapa, a visoka rezolucija je jedini način da se ova igra doživi u punom sjaju.

Moramo priznati da fokus na taktiku napada/odbrane i menadžment jedinica nasuprot paničnom sakupljanju resursa, utvrđivanju baze i prenamnožavanju jedinica predstavlja neku vrstu osveženja u žanru. Sa druge strane činjenica da Company of Heroes 2 nije tako lako razlikovati od svog prethodnika, što ipak ne možemo definisati kao pozitivnu karakteristiku. Iako je dobar broj stvari koje su se najviše mogle zameriti prvom delu rafinisan i ispravljen, teško je istaći bilo šta drugo što nastavak poseduje a što istinski definiše progres franšize. Tačnije, a da nije nešto što je blaga promena u balansu (na primer, da li je sada artiljerija jača nego ranije i slično). Company of Heroes 2 je definitivno dobra igra, sa kvalitetnom kampanjom i odličnim, unikatnim, multiplej iskustvom, međutim ne približno revolucionarna kao što je to bio original pre sedam godina.
Ocena: 80
Kvaliteti:
– Odlična gejmplej sa naglaskom na taktiziranje i detaljno planiranje kretanja i raspored jedinica – Pristojna i u pojedinim momentima izazovna kampanja, potkrepljena već dobro poznatom pozadinskom pričom – Izazovni vremenski uslovi ( mećave ) – Uticaj strukture terena na gejmplej – Kvalitetna grafika
Nedostaci:
– Nedovoljan broj noviteta koji bi učinili da CoH 2 istinski doživimo kao novi naslov – Prezentacione slabosti kampanje – Nemogućnost rotiranja pogleda ( kamere ) kao i premali „zoom out“
Sajt:  http://www.companyofheroes.com Platforma: PC
Minimalni hardverski zahtevi:
OS:  Windows Vista ( 32bit ) CPU: 2Ghz Intel Core2 Duo ili ekvavilent GPU: 512MB DirectX 10 kompatibilna video karta (GeForce 8800 GT ili Radeon HD 2900XT) RAM: 2 GB RAM-a HDD/SSD: 20 GB
Test konfiguracija:
OS: Windows 8 64-bit CPU: Intel Core i5 750 GPU: NVIDIA GeForce GTX 560 Ti 1GB RAM: 4GB Internet konekcija: ADSL, 10 Mbit/s